Stiže zadnje doba

„Momci - imali su oko sebe taj neki sjaj” da im izložba postane policijski uviđaj

14. October 2020

Ovogodišnje izdanje Nova doba, festivala nesvrstanog stripa, pod parolom Zadnje doba, održano je u Beogradu od 7. do 11. oktobra. Drugog dana festivala je otvorena izložba „MOMCI: Imali su oko sebe taj neki sjaj” u Staroj kapetaniji u Zemunu. Iako bi trebalo da je postavka i dalje aktuelna, ona je sada pretvorena u prašinu, iscepkane i zgužvane komade papira i policijski uviđaj.

Momci na otvaranju izložbe 8. oktobra

U utorak, 13. oktobra, nekolicina mladića je, obučena u crno sa maskama i kapuljačama, upala u izložbeni prostor Stare kapetanije, bacila suzavac i pocepala izložene radove. Kako je za medije rekao Marko Somborac, čiji su radovi bili izloženi, u trenutku napada huligana na izložbi je bila prisutna dežurna umetnica, koja je napadačima pokušala da objasni da je to samo umetnost, i jedna osoba iz obezbeđenja. Nažalost, većina izloženih radova su bili originali, a ne kopije, pa je ovim događajem naneta velika šteta.

Međutim, pitanje koje lebdi u vazduhu je kako je i zašto došlo do ovog upada, šta je to što je sporno u vezi sa ovom izložbom i kako su napadači uopšte saznali za nju?

Nekoliko dana pre samog incidenta, društvene mreže su bile preplavljene negativnim komentarima, koje je izazvao rad Kenjkavac koji prati tekst „Bebac koji mnogo kenja pa dobije sikiru u glavu”. Ali, kako je uopšte i došlo do polemike na društvenim mrežama? Pogađate, mediji! Tu dolazimo, najpre, do uticaja i odgovornosti medija koji imaju u društvu i potvrde one čuvene podele koja medije zbog, pre svega njihovog uticaja, posmatra kao ,,četvrtu granu vlasti’’. Kako je sad već ,,običajno pravo’’ kod nas, stvari se retko ubace u pravi kontekst, pa se tako i u ovom slučaju kontekst u kom je rad nastao i šta on simboliše guraju u neki ne drugi, niti treći, već nepostojeći plan, jer se kontekst nasprosto ignoriše i ne spominje. Ipak, medijima ne nedostaje kreativnosti, pa ako nema navedenog pravog konteksta, stvoriće ga sami, ali onaj pogrešni i huškački.

Iako je kustoskinja izložbe Ivana Đorđević naglasila da je reč o radovima koji stilski surovo prikazuju brutalnost vremena u kome su stvarani, a to su bile devedesete godine prošlog veka. Ona je navela da je ista grupa u Staroj kapetaniji izlagala pre 24 godine i da tada, kao i nikada do sada, nije bilo reakcija na radove koji žanrovski pripadaju andergraund stripu.

Možda je čitavom društvu isprano sećanje na devedesete, pa je ovaj crni humor mnogo strašniji od proživljenih devedesetih. Ipak, da ne ulazimo ni u to kako ko doživljava devedesete i koliko kome ovakav crni humor smeta, podrška gestu ove grupe mladića nam, nažalost, potvrđuje, da od toga perioda i nismo baš puno odmakli.

Komentari na društvenim mrežama i pre samog incidenta su bili različitog stepena kreativnosti, pa su išli od onih koji su bili bazirani na takozvanoj kritici umetnika što upotrebljavaju decu u ovakvom kontekstu do onih „najhrabrijih” koji su umetnike nazivali satanistima i pozivali na nasilje. U postdogađajnoj fazi se nije smanjio broj onih koji podržavaju „mlade spasioce i Obiliće” koji se časno bore protiv „nove normalnosti”.

Odaberi svog omiljenog virtuelnog ratnika!

Još jedna zanimljiva činjenica u ovom razvoju događaja je što su različite pretnje smrću i pozivi na nasilje pre samog upada momaka u crnom bili prijavljeni policiji. Ali, bože moj! Ne treba ni njih opterećivati svakojakim pretnjicama i biti „kenjkavac” (he he kapirate foru?).

Ipak, za kraj, mogli bismo da pronađemo neko vaninstitucialno rešenje, jer – šta nam drugo preostaje? Pa evo jednog delotvornog leka:

Ne dopada ti se izložba? Ne razumeš i ne prija ti crni humor koji umetnik/ca koristi? Imamo pravo rešenje za tebe – rokovnik za frustracije! Ovaj rokovnik postaće vaš omiljeni lični dnevnik u koji možete da zapišete sva svoja mišljenja i frustracije, koja ČAK mogu i da tajno vređaju druge ljude! Jer, to ipak neće moći niko da vidi, a kamoli da vas još kasnije tuži za neko tamo digitalno nasilje. S druge strane kada negde usmerite svoju frustraciju bićete oslobođeniji poriva za fizičkim nasiljem i destrukcijom izložbenog prostora.

Za medije, koji dele podjednaku odgovornost zbog huškanja, izvlačenja stvari iz konteksta i širenja nesitina i nemamo drugog leka sem: ljudi, radite svoj posao!

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *