SUTRA: Hvatanje kontinuiteta sa tradicijom zarad bolje budućnosti

Povodom prvog rođendana, razgovarali smo sa SUTRA kolektivom o rejv kulturi, lokalnoj sceni i predstojećoj žurci 14. februara.

12. February 2020

U trenutku kada elektronska muzika počinje da stagnira u svom razvoju, kada njeni dometi ograničavaju plesne pokrete, potrebna je hrabrost za preuzimanje rizika kako bi se stvari postavile na stabilne osnove. „SUTRA“ na srpskom jeziku predstavlja budućnost, dok na sankritu znači – struna, nit. Ona predstavlja povezanost između prošlosti i budućnosti. Prošlost, čiju glavnu vrednost čini nakupljeno znanje i budućnost, čija se lepota oslikava u njenoj neizvesnosti.

Multidisciplinarna rejv platforma „SUTRA“ je kroz seriju žurki tokom prošle godine postavila visoke standarde na beogradskoj klupskoj sceni ugostivši neka od najatraktivnijih andergraund imena među di-džejevima (Batu, Peder Mannerfelt, Eomac, Minor Science, Ploy, Pessimist…). Članovi ovog kolektiva, Žarko (SAUD) i Dorian Fuk, pre nastanka „SUTRE“ organizovali su žurke bez imena, na kojima su između ostalog bukirali i Aishu Devi, Untolda, Mumdance, E-Saggilu…Na RadioAparatu vode muzički magazin „SUTRA“ svake srede u 22 časa, gde puštaju aktuelnu elektronsku muziku ne ograničavajući se žanrovski. U petak (14. februara) u klubu Dragstor organizuju žurku povodom godinu dana postojanja platforme i prve žurke pod ovim imenom. Hedlajner večeri biće di-džej i producent iz Berlina – Aquarian. Žurku će zatvoriti Kornet iz Zagreba iz ekipe VOLTA, a kao lokalna podrška nastupiće i sam SAUD kao i mladi di-džej 7II.

Povodom prvog rođendana, razgovarali smo sa organizatorima o rejv kulturi, lokalnoj sceni i predstojećoj žurci.

U petak proslavljate godinu dana od nastanka svog kolektiva. Koji je to glavni motiv koji vas je podstakao da pravite žurke kakve nisu bile uobičajene do tada u Beogradu?

Mi smo u jednom momentu shvatili da nam je postala malo monotona domaća klabing scena, svi bukinzi još tamo od 2016. i 2017, sve to je počelo da stagnira, skoro svake nedelje se puštao samo tehno, a mi smo tad bili prilično aktivni, izlazili smo skoro svaki vikend i naravno, to sve postane dosadno jer nema nikakvih varijacija. Imali smo neku želju da se sve to razmrda, da mlade generacije čuju nešto što inače ne bi imale prilike da čuju u Beogradu, a i mi i ljudi sličnih shvatanja da mogu da uživaju u nastupima nekih luđih izvođača.

Povezujete rejv kulturu sa modernizmom, koje su to odlike koje vežu ova dva pojma?

Stvar je u tome što je elektronska klupska muzika, čitav rejv pokret u suštini, bilo poslednje moderno dešavanje u popularnoj muzici, ako ne gledamo na to da je autor bitan već scenijum, verovatno poslednje autentično novo što se desilo u klupskoj muzici je „jungle“. Postoji ceo taj problem retromanije u popularnoj muzici, gde smo u nekakvim stalnim ciklusima rivajvala raznih prošlih decenija i onda je bilo užasno poražavajuće kad smo  videli da se rejv kultura, koja je uvek bila okrenuta ka budućnosti, pretvara u to. Ono što je bitno jeste da je rejv živa stvar, da je to jedna autentična supkultura u smislu rejv iskustva.

Nama je bitno da hvatamo kontinuitet sa tradicijama koje su iza nas ,zato što je to jedno veliko bogatstvo iskustva i muzike i da oslonjeni na to ulažemo u nešto što će biti budućnost. Decidno smo protiv tih postmodernih strategija, mrtvog pastiša i neke ironije. Bitna je ta razlika između modernog i postmodernog, mi imamo taj odnos da se iskreno ložimo, odlepljujemo na muziku i nije nas blam da to pokažemo, za razliku od ovog besmislenog postmodernog kulturalnog modela gde sve vreme pokušavaš sebe da održiš na nekoj ironijskoj distanci, pri stavu da si ti kul, da tebe to kao ne dotiče…

U elektronskoj muzici nema pravila, nema žanrova i zbog toga možda neki mladi ljudi imaju problema sa samopouzdanjem, jer kad ti je sve dozvoljeno, kada nema ograničenja, zna biti komplikovanije je biti kreativan. Mi smo svoju ulogu shvatili kada smo formirali „SUTRA“. Tako da nećemo da idemo niz dlaku sa profesionalizacijom scene, u smislu da ljudi insistiraju na profesionalnim standardima gde je u pitanju čista forma, to nas ne zanima previše jer mislimo da je to opasno po kreativnost. Ako se uhvatiš profesionalnog aspekta, kreativno će uvek da trpi.

U kojoj meri mogućnost izražavanja u lajv setovima predstavlja budućnost elektronike?

Dosta lajv setova čuješ i ispadnu, što se tiče tog kreativnog izvođenja, manje zanimljivi nego dobri
di-džej setovi. Zato što ih ljudi tretiraju kao di-džej setove sopstvenog msterijala i dođu sa gotovim trakama koje zvuče potpuno isto kao na izdanjima. Al’ to je do lenjosti odnosni samosvesti autora. Slušali smo skoro Loraine James na festivalu u Sloveniji,  koja je strava primer kako lajv set treba da izgleda, imala je neke četiri sprave pred sobom, ne peva ništa uživo, ali ima gomilu semplova svog glasa i drugih zvukova. Neke njene trake koje jako volimo su zvučale potpuno drugačije, tu imaš iste elemente, ali se sve drugačije razvija. To ne bi mogao da iskusiš u di-džej setu. Sa druge strane ima ovih hibridnih formi npr. N1L-ov set je nešto između lajv i di-džej seta, što možda ima i najveći potencijal.

U jednoj od svojih radio emisija ste rekli kako tražite od di-džejeva koji gostuju na vašim žurkama da izvrte najluđe setove. Koliko generalno zapravo ima prostora u lokalnim klubovima za malo eksperimentalniji zvuk?

Na našim žurkama svakako da imaju. To zavisi od promotera i same ekipe di-džejeva koji to organizuju, npr. ako si neko ko je već etabliran tipa „Yes“ ili „Mystic Stylez“, ništa te ne sprečava da to radiš. Problem je tržišne prirode jer imamo samo dva kluba gde prolazi takva vrsta elektronske muzike. Vlasnici klubova i promoteri prave greške jer gledaju sa visine, snishodljivo iz fazona: „Nije raja spremna na to, ne bi to seljaci  razumeli“. Publici daš tri dobre žurke sa tri poštena di-džeja i tu se sve menja.

Šta mislite o trenutnoj situaciji na lokalnoj sceni?

Jako je uzbudljivo zato što je scena buknula od jednom za manje od dve godine. Mi smo doveli Untolda u oktobru 2017. (po nama, jedan od top deset najvećih imena UK klupske muzike ovog milenijuma) i prodato je 120 karata u Dragstoru, što je za nas tada bilo poražavajuće, iako je žurka bila brutalna. Na kraju se ispostavilo da su neke stvari tad ipak krenule. I dan danas se priča o toj žurci, ljudi nisu očekivali da mogu da čuju takvu muziku u Beogradu. Mnogo mladih di-džejeva posle tih žurki je počelo da se razvija, videvši da ima te dinamične muzike koja nije samo „bum bum tehno u tri nijanse sive“. Onda se pojavljuju klinci koji imaju oko dvadeset godina i vidiš da su na zrelom muzičkom nivou gde idu do samih granica, spremni na rizik.

Koga biste izdvojili od mladih di-džejeva?

To su Žakila – Cuban Chamber of Commerce, Mihailo – AM Hi aka the Bitch from Glee, Mateja Malinović (7II) koji će nastupiti u petak na žurci, Andrija iz Yes-a je već sada ozbiljan dj, Na5a koja ima taj senzibilitet i zrelost koja se retko viđa u ranim koracima bavljenja di-džejingom, zatim devojke iz Vazda Garant, tu je i Ćira aka LON aka Djireks sa svojim ludačkim mentalitetom koji jako poštujemo, Essex Dogz – dvojac iz Ivanjice, Petar Isaković, Vladan Stojanović (POLAKA) koji je pored Žakile jedan od najtalentovanijih producenata trenutno kod nas, Silence Shy ima vrlo zanimljivu, neograničenu selekciju itd. Od starijih a nedovoljno poznatih koje moramo da spomenemo tu su naravno Bucalo koji je lagano među najboljim dj-evima u zemlji, UBICA, Bolelee

Koliko je publika otvorena za drugačiji zvuk?

Rejv publika je specifična zbog toga što je to jedna privremena autonomna zona. Većina ljudi na rejvovima ne sluša tu muziku kod kuće. Generalno može da se desi da su 80 posto ljudi na rejvovima potpuni autsajderi, ali oni su svejedno publika. Kod naše publike to ne važi jer negde polovina ima izgrađen muzički ukus, prati sva moguća izdanja. A opet, sa druge strane, imamo neke ortake koje zovemo na žurke i oni nam kažu:„brate stvarno te gotivim al’ ne mogu one tvoje šerpe i lonce“, jer oni su navikli na stabilan ritam. Zabluda je donekle da su ljudi zatvoreni za novu muziku, jer ljudi koji su imali rejv iskustva iz nekih drugih supkultura npr. bivši trenseri, old skul minimal glave – ima ih milion na našim žurkama.

Šta će ljudi imati priliku da čuju u petak?

Odlučili smo se za Aquariana zato što je on jedna od centralnih figura koje smo dosta  puštali na našim žurkama, praktično na svakoj žurci. Naš drugar Delić ga je nazvao altiserijancem među producentima, u smislu da njegova produkcija zvuči tako prirodno, a opet to niko tako ne radi. On je 2012. počeo da pravi taj hibrid tehna i džangla sa drugačijim saund dizajnom. Sa jedne strane ima taj modernistički pristup traženja nečeg novog, a sa druge strane to zvuči tako prirodno da si u fazonu „zašto više niko ne pravi ovakvu muziku“. Pored Aquariana dolazi nam drugar iz Zagreba – Josip Kornet, koji je jedan od najtalentovanijih di-džejeva koga smo čuli, uvek spreman na rizik i zato mu dajemo počasni slot zatvaranja što je prvi put da neće SUTRA rezident zatvarati naš rejv. Već nedeljama nam šalje neke preteće trake, u fazonu niste spremni na ovo, plaši nas trakama bukvalno. Otvaraće Mateja Malinović aka 7II koji dobija premijernu priliku da pušta sam. I naravno ja (SAUD). Spremio sam gomilu novih traka, jedva čekam da ih puštam!

Zašto ljudi treba da dođu na žurku?

Treba da dođu zato što je to žurka decenije! Malo detaljnije: zato što će se u punom svetlu u ta 4 dj seta čuti svi kvaliteti kojim mi u našim promoterskim poduhvatima težimo – dinamičnost, nepredvidivost, intenzitet i modernost, I što će prisutna publika u tome umeti da neobuzdano uživa.

Autor fotografija: David Stanley

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *