fbpx

Sv. Pseta: Početak kraja

Aleksandar Obućina (gitara) je na master studijama na Akademiji likovnih umetnosti, voli Džonija Keša i pre par godina je ostavio pored kontejnera pozamašnu kolekciju Dilan Dog stripova iz nama i dalje ne razjašnjenih razloga. Nemanja Ćirić (udaraljke) je detinjstvo proveo u Sankt Peteburgu,završio je Ruski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, trenutno radi kao prevodilac, trudi se da bude svaštara i možda ga vidite kao tonca od sledeće godine na nekom koncertu.

Ovaj dvojac ima jaku istoriju svirki i iskustva koje su rešili da podele sa nama na petak trinaesti u svom ateljeu u Beograđanki. Njihov instrumentalni projekat moći ćete da čujete u petak dvadesetog decembra zajedno sa Gazorpazorpima u KC Gradu s početkom od 22h.

Kako ste se upoznali?

Aleksandar: ,,Zajednički drugar Nikola Ilić Žak je snimao neki kratki film i došli smo kod njega u kuću, bila je tu ekipa ljudi a među njima i Nemanja. Tu smo radili zajedno na filmu, on je glumio lika koji je neki opasan muljator, posle toga smo razgovarali gde je on pomenuo da svira u nekom bendu, znao sam koji je bend i kao bend šije. Došli smo na svirku i ja odlepim na bend, slušam ga lajv i bend ubija kako zvuči. Gledam tu prvu svirku njihovu, gledam ovaj bubnjar (Nemanja) nije normalan, svira tu kontru, svaku pesmu naštimuje i zateže onaj bubanj, onako besan šutira onaj kik i mislim se kakva životinja. Posle smo se skontali, družili i izlazili sa ostalim društvom. Ja sam posle napravio neki bend, a onda me je Nemanja zvao da sviramo, napravili smo zajednički bend i tako su krenuli jedan bend, drugi bend i evo treći bend.”

Nemanja: ,,Vidiš ja sam zaboravio to da smo se tako upoznali, on je imao bend sa još jednim drugarom i onda sam ja bio na njihovoj svirci i meni se to svidelo, onda se taj njihov bend raspao. Ja sam njih trojicu iscimao da pravimo novi bend, pozvao sam i Damjana (Gazorpazorp), on je tada svirao u Gmazu i reko daj da sviramo, daj da napravimo neki klinački bend da svira hardkor među matorcima. Tako smo krenuli da sviramo i napravili Wrong way kids, ja sam od tog momenta krenuo sa njima aktivno da se družim i onda se iz tog benda izrodilo još par bendova,Radost stradanje to se posle raspalo, mi smo nastavili sa sv. Pseta i Damjan je otišao u Gazorpe. U suštini ako nešto umre iz toga bi trebalno nešto novo da se rodi, jedan život ode pojavi se novi. Imaš tu cikličnost i sa ovim ne bi trebalo da stane, ne treba da zaustavlja ljude, samo nek se pojavljuju nove stvari. Teško je održati sve to u životu jer uslovi, životi i odluke koje dolaze utiču na sve to. Dok se god nešto dešava mislim da su ljudi na dobrom putu.”

Proces stvaranja i muzička ideja koja se širi

U 2017. Godini sv. Pseta su objavili album ,,Koliko samo tajni..”, gde prikazuju svoje ideje i svet kroz zanimljivo postavljen kako muzikalno tako i ritmički pank instrumental. Nazivi pesama na albumu su drugačiji i oni na neki način vode priču melodije u albumu. Aleksandar je za ovaj album snimao frekvencije radija danima, da bi izvukao najzanimljivije delove koji će popuniti pauze između pesama, na taj način kako on kaže je u isto vreme napravio omaž albumu Songs for the deaf od benda Queens of the stone age.

Kako dolazi do ideje za tekst, a samim tim i album?

,,Naštimujemo se, namestimo se i samo kreneš, krenemo da džemujemo to traje nekih petnaestak minuta i u glavnom nešto izađe iz toga, odradimo standardan set/probu. Generalno te nazive pesama smo pisali po tome na šta nas asociraju. Ti nazivi su nastali kroz godine,misli, izreke , na primer ono što čujemo dok sad razgovaramo sa vama i zapamtimo jer nam se učinilo zanimljivo, zapisao sam i stoji mi u folderu u svesci. Za pesmu Mene stalno neke cipele prate , rif nam je zvučao kao šunjalica, neko ili nešto te prati negde i ona se razrešava u neku jurnjavu. Trudimo se da vizualizujemo taj instrumental koliko god možemo zarad naziva pesme ili sam ideje za novi spot”, objašnjava Aleksandar.

,,Nešto što je kratko a ubitačno i efektivno. Iskažemo ono što smo hteli kroz pesmu ili vajb koji dobijamo od pesme. Kroz nazive pesama pokušavamo da iskažemo ono što nismo kroz tekst, jer ga i nema,zato je tako koncepiran i sam naziv albuma. Kad ide muzika i nemaš tekst, ti moraš da radiš nešto s tom muzikom, dok kad imaš tekst i znaš tekst ti onda vizualizuješ taj tekst ili ga pevaš. Kada nemaš tekst, drugačije je, imaš čistu muziku kao podlogu i ti moraš sam da stvaraš neku scenu ili sliku u glavi. Krenuli smo da sviramo oboje sa mišljenjem da se ni meni ni njemu ne peva, ajde da pravimo tu instrumentalnu muziku,što je dosta zahtevnije od bilo koje druge muzike jer moraš da držiš pažnju ljudima”, nadovezuje se Nemanja.

Nemanja Ćirić

 

Da li imate neke posebni ritual pred svirku?

Nemanja:,,Radimo vežbe,zagrevamo se kao na bilo kom treningu. Ako ne uradiš to, momenat kad se završi svirka sutradan ne možeš da pomeriš vrat, ruku. Ja sam primetio da meni ne prija kad odem nezagrejan da sviram, a ima puno pomeranja i ako sam bubnjar, i Aleksandar se pomera kreće se u publiku oseća tu muziku. Ako nisi zagrejan kao da ti se zaključaju delovi tela, pod pritiskom si i mišići ne mogu normalno da rade. Posle toga sednem malo iza bubnja da izmeditiram, a Aleksandar uradi neku sličnu rutinu.”

Šta se dešava na svirci i kako prezentujete ceo koncept albuma publici?

Nemanja:,,U suštini mi vidimo album tako da sviranje uživo bude ko neki kontinuitet, kao da si došao na rolerkoster i došo si da se voziš. Ono što meni smeta kad bend svira uživo, uvučete pesma ide energija i onda stane, ako nemaš spiku i taj momenat odnosa sa publikom ta energija se brzo onda raseje. Onda ti moraš iz početka to da gradiš što si napravio tog momenta ili neki zvukovi u pozadini čisto da drže pažnju da slušalac ne izgubi taj ritam u koji si ga ti uvukao. I zato smo i na albumu napravili taj prelaz sa radio stanicama i šuštanjem.”

Aleksandar: ,,Takav nam je set, gledamo da ne napravimo pauzu, ako ima stajanja nek se javiš kažeš hvala publici što su došli da podrže bend, ali nema pauze ideš da ga rokaš!”

Naša scena, gde su ljudi?

Pitanje koje je u svim segmentima kulture i umetnosti postalo glavna tema diskusije, a posebno u muzici na našoj sceni. Novi bendovi se u Beogradu javljaju svaki dan, ali da li ih vidimo, da li ih dovoljno dobro čujemo kada nam govore?

Aleksandar:,,Pre neki dan su Šajzeri izbacili još jedan spot i sabili su. Shvatim imaju već šest ili sedam spotova koji su zaista stvarno dobri i to za kakav mali period. Samo mi je žao jer nema mlađe ekipe,mi smo baš mladi krenuli da sviramo, gde su ti ljudi sad? Oni treba da imaju taj jak stav i da budu željni da sviraju, a ja ih ne vidim. Mi smo oduvek bili u tom fazonu e ajde da se iscimamo sami,ili juriš label ili šalješ hiljadu mejlova. Ne odaziva se niko okej važi, izdaću sam. Napraviću dizajn,  interesantan, snimićemo, štampaćemo, majice prišivače nalepnice. Koliko smo mi koncerata svirali za džabe zato što smo bili support act, dolazi strani bend i mi dolazimo kao domaća podrška da bi skupili ljude i dali bendu novac. Koliko je Nemanja sam koncerata pravio, gde zoveš bend da dođe, znaš da će se ekipi sigurno svideti ali želiš prvenstveno ti da ga čuješ. Tako krećeš da ga reklamiraš, praviš plakate, praviš fejsbuk iventove šalješ ih ljudima. Ugostiš bend u njegovoj kući ili negde, i nadjes prostor napraviš klopu skupiš pare, ako nema dovolljno daš im sam. Tako smo skontali da treba da se radi, niko ti nije rekao da se to tako radi, nego si sam uzeo i krenuo to da radiš.”

Aleksandar Obućina

Koliko društvene mreže utiču na muzičku industriju i šta je loš udeo u tome?

Festivali,turneje,odgovornost publike i benda, kada kreneš ozbiljno da se interesuješ i uključuješ u muzičke projekte, sa uzbuđenjem dolazi i velika odgovornost. Razgovarali smo o potrebi stalnog angažovanja benda i tome šta to znači.

,,Ja kad sam krenuo aktivno da se bavim muzikom krenuo sam i aktivno da idem na svaki koncert”, govori Nemanja. On smatra da je sad sve drugačije i da vas samo dva/tri klika dele od koncerta. Promenila se svest kod mladih i oni veći interes vide u konzumiranju alkohola ili droge, nego samom slušanju benda. U drugačijem slučaju ako se svest kod mladih pojavi i oni dođu na koncert obično izađu ispred kluba potroše pozamašnu sumu novca na gore već pomenuto i daju minimum za donaciju benda koji je došao iz skroz drugog dela Evrope.

,,I onda se pitam kako ti misliš da ovo organski funkcionuiše ako ti nisi spreman da podržiš taj bend za koji ja radim koncert, koji ja treba da isplatim i sutra dan će doći još dosta takvih bendova, a ja ne mogu da ih isplaćujem, ako oni ne budu dolazili ti onda nećeš imati koncert na koji ćeš moći da ideš”, objašnjava Nemanja.

,,To ti je isto kao neka izložba u gradu, odlučiš se da odeš, ali izložba je u osam sati i ti razmišljaš , otići ću negde drugo sa ekipom ali videću izaći će na Instagramu, kad me neko bude pitao jesam bio nisam al kao video sam jer su ljudi delili na storiju. Mislim da društvene mreže u tom smislu imaju dosta jak uticaj, jer gledaš da ideš i budeš viđen”, navodi Aleksandar, ,,kad govorimo za hardkor scenu, napraviš koncert, imaš tri benda, trebaš da dođeš i onda sediš ispred sa ekipom, a unutra deset ljudi, a došo si i dao si pare za koncert, problem nastaje kad se od toga pravi social meeting, a bend je tu, došao je da svira zbog vas.”

 

Pozivi i pozdravi

Ovaj izrazito zanimljiv tim koji čine dva čoveka, svoju inspiraciju nalazi u svakodnevnici života. Voleli bi da njihova muzika pokrene što više ljudi i da ih inspiriše da stvaraju. Nadaju se da će u budućnosti biti toga više i šalju poruku svim slušaocima, a i čitaocima ovog teksta da se ne ustručavaju da im pošalju svoje radove poezije, crteža i filmova koji su ih inspirisali dok su slušali njihov album, jer smatraju to velikim uspehom u njihovom dugogodišnjem muzičkom putovanju.

Šta možemo da očekujemo 20. decembra u KC Gradu?

Nemanja: ,,Očekujte nešto, ako želite dođite. Mislim da mi sad tu nešto najavljujemo , nije to onda momenat iznenađenja. Onaj ko je bio na nekom od koncerata će imati priliku da vidi to, a onaj koji nije videće po prvi put.”

Aleksandar: ,,Nešto kujemo, neki ripit. U svakom slučaju proširen repertoar.”

 

Izađite iz svojih toplih domova 20.decembra, a do tad pustite Koliko samo tajni i možda baš vas ovaj zvučni instrumental inspiriše da uradite ili napravite nešto novo.

Aleksandar: ,,Šta će biti posle sv. Pseta?”

Nemanja: ,,Napravićemo spejs šatl i otići u svemir.”

Sv. Pseta: https://www.youtube.com/watch?v=uUAedhmjCy0

Gazorpazorp: https://www.youtube.com/watch?v=2WKiCYsxKts

 

 

Autorka teksta: Anđelika Babić

Fotografije: Andrea Đurić

 

Ostavi komentar