Tamo gde za mlade nade treba mnogo više prostora - nekoliko misli o slem poeziji

Tamo gde za mlade nade treba mnogo više prostora - nekoliko misli o slem poeziji

Zašto je glas Srbije tih?

U trenutku u kome mnogi ljudi pišu i broj pesnika i pisaca je sve veći iz godine u godinu, u Srbiji se malo toga zapravo zna i govori o slem performansu. Čak, iako neki pojedinci smatraju sebe slem performerima, taj kvalitet nije ni približan istinskom slemu.

Kao deo performativnog nastupa, nastao je u Čikagu u 20.veku u lokalnim barovima gde su mnogi zauzeli svoje mesto ispod reflektora na bini želeći da se njihov glas čuje i da podele svoje stavove i osećanja sa drugima. Vera u izgovorenu reč, buka i aplauzi bili su revolucionarni u to doba u Americi. Godinama posle toga osnivaju se brojna društva putujućih slem performera, dok danas Amerika ima nekoliko internet platformi na kojima aktivno objavljuje svoje hrabre glasove koji u eri internet tornada imaju zavidni broj posetilaca i gledalaca.

A gde smo tu mi?

Kad petkom ili subotom uveče hodam Beogradom poezija je svuda oko mene. Čujem tako krike na ulici, nekog starca koji viče iz petnih žila mladićima u prolazu da je vazduh otrovan i da se paze politike ili vidiš slepu ženu na bini koja govori o svojoj borbi ovde, baš na tom mestu gde ispijamo rakiju posle posla oko osam uveče. Slem je svuda, ali ga nema nigde. Naravno da nismo učili o njemu, ali zašto ne znamo malo više? Za aktivne pesnike koji su u pabu u 8 uveče za vreme javnog čitanja poezije je to već poznat pojam.

Slem studio Poezin je aktivan već godinama na takozvanoj slem sceni, ali ono što najviše vidim su srednjovečni testosteroni koji govore o svojim seks avanturama ili promašenom životu. Povedem tako nekad nekog pod ruku sa mnom, jer niko ne veruje kada kažem da će se šokirati na tom jednom događaju. ,,Pazi se, možda bude neprijatan šok!“ Sedneš, naručiš piće i počneš da razgledaš koja su sve to lica tu oko tebe. Sledeće sekudne već počinje da ti bude prpa jer se osećaš kao da si upravo pao na Mars i da ne znaš ko su ovi ljudi, koje su njihove navike i zašto tako čudno izgledaju. Već u sledećem trenutku događaj počinje, kreće dobacivanje već tu poznate ekipe i shvatiš da se svi oni već znaju. Malo smeha i prvi se penje na binu - ,,Te noći kada si ležala gola na meni i ljubila me, ja sam pitao da li mogu da ti ga stavim!” Nakon ovoga već počinješ da brojiš koliko ih još ima i kada će kraj i zašto su ovi ljudi potpuno poludeli. Dobro, nikada zapravo ne odeš jer si zainteresovan da vidiš dokle sve to ide.

U nekim noćima sam potpuno gubila nadu u ljude i prvenstveno pesnike, dok sam u nekim cvetala kao ruža na leto od predivnih reči. Volela bih da su neke večeri bile lepše i da se govorilo većim žarom i o nečemu bitnijem, ali pored svega toga vidiš da je potencijal tu. Mladi su početak svake borbe ovde, ja znam da oni to žele i mogu ali im se mora dati više prostora i malo ih jačim glasom dozvati. It’s time for us!

Varvara koja već par godina konstantno piše poeziju (19) kaže o slemu sledeće: ,,Slem poezija treba da sadrži performans koji se ne bavi seksizmom ili mačizmom. To treba da bude događaj uobličen glumom i poetskim kazivanjem. Ljudi koji se bave slemom trebaju mnogo više da istražuju i čitaju da bi bili inspirisani za nastup. Slem nije bahaćenje nekim žargonom i gledanje u jednu tačku“.

Slem je živ prenos stava, emocije ili nekog događaja. Toliko živ da ne možeš da ostaneš hladan, o čemu god da se radi, osećaš! Zato baš i jeste u obliku performansa koji sam po sebi ima za cilj da prenese živu emociju. Večeras ležem u krevet i mislim se hajde da više ne pričamo ,,E, brate, znaš kako sam dobrog slemera iz Bugarske slušala danas na youtube – u“, već da čujem jedno inspirisano: ,,Dođi u Petak, znaš kakav dobar slem i neverovatni ljudi!“

Autor teksta: Natalija Aleksić

1 comment

  1. Katarina 24 October, 2018 at 20:12 Reply

    “ali ono što najviše vidim su srednjovečni testosteroni koji govore o svojim seks avanturama ili promašenom životu.” BAM!

Leave a reply