fbpx

"Tampon zona" Ive Parađanin - megafon za ženske glasove

Iva Parađanin poznata je kao dugogodišnja autorka dokumentaraca i tekstova za Vice u kojima se bavila pravima žena, inspirativnim ženama, kao i stvarima koje žene zaista interesuju. Njen film "Neželjene ćerke Crne Gore" izazvao je brojne reakcije u javnosti, a Iva je nastavila da istražuje teme koje su i dalje tabu. Od nedavno snima podkast koji nosi naziv Tampon zona gde svakog četvrtka u 20 časova na platformi Mondo Ona razgovara sa gošćama o problemima sa kojima se žene u Srbiji susreću svakodnevno. Tim povodom razgovarali smo sa Ivom i pitali je o samoj ideji projekta, ali i o planovima za budućnost.

Svako ko prati tvoj rad, upoznat je sa temama koje obrađuješ i zna da ti je bitno da svojim temama pokrećeš promene.  Za one koji ipak ne znaju, šta bi rekla, ko je Iva Parađanin?

Završila sam istoriju umetnosti, ali ubrzo nakon toga shvatila da se najsrećnije i najzadovoljnije osećam kada nešto menjam ili utičem na nešto. Brzo sam završila u novinarstvu i kako sam sazrevala, polako sam shvatala koliko kao baš mlada nisam bila najsvesnija svojih prava, ko sam i šta sve mogu. To me je malo razbesnelo jer sam skapirala da nas društvo upravo tako oblikuje i uskraćuje nam punu svest o sebi, kada su žene u ovoj zemlji u pitanju. Krenula sam da radim dokumentarce, pišem tekstove i kroz svoj rad sprovodim neku svoju borbu, ali i borbu drugih žena, mojih sagovornica. Trenutno radim na podkastu i to je nešto što me do sada najviše ispunjava.

Zašto si se odlučila za snimanje podkasta?

Podkasti su već neko vreme određena vrsta trenda u svetu koja ima veliku publiku. Ovde se nije razvila u potpunosti ta kultura slušanja nekog ko priča o nečemu i scena je još uvek mala, ali se razvija. Slogan emisije “Da li se čujemo” sam izabrala baš zbog toga što mislim da je podkast jako dobar format za pitanje ženskih prava jer može da bude megafon za ženske glasove koji se kod nas uglavnom ne čuju dovoljno. Ponekad u medijima imamo prilike da čujemo određene izjave žena koje nas inspirišu, ali u okviru podkasta imamo priliku da čujemo čitavu  jednu priču i celokupno iskustvo objašnjeno od početka do kraja, koje za žene mogu biti od velikog značaja, i ja se trudim da budu. Glasovi i mišljenja žena često se guše, skraćuju, pogrešno interpretiraju, pa mi se podkast učinio kao idealno rešenje da oni dobiju mesto i trajanje  koje zaslužuju. Ženama se kroz medije uglavnom serviraju priče koje društvo od njih očekuje da ih zanimaju, a ne one koje ih zaista zanimaju, pa mi se Tampon zona učinila kao odlična prilika da se to promeni i da se glasno govori o temama i problemima poput ženskog zdravlja koje je često bespotrebno obavijeno nekim velom stigme i misterije, ženskih sloboda, prava, seksa, ali i da brojne stručnjakinje iz Srbije dobiju priliku da svojom profesionalnošću i iskustvom utiču na svest žena koje slušaju podkast. Mislim da mediji mogu da budu jako oružje ženske borbe i da ženski glasovi menjaju svet, te mi podkast simbolično deluje kao prava alatka za tako nešto.

Da li ime „Tampon zona“ nosi neku simboliku?

Sa jedne strane, samo ime na prvu loptu najavljuje šta se u okviru emisije može očekivati, obećala sam da cu jednom mesečno raditi epizodu vezanu za ginekološko zdravlje žena i menstruaciju. Sa druge strane, tampon zona označava prostor žena koje ne žele više da trpe  i potrebu da se razgraniči šta su njihova prava i obori patrijarhat.

Prva epizoda podkasta: Iva sa svojom gošćom Kristinom Kastelac

Kakve su dosadašnje reakcije, s obzirom na to da se, između ostalog, govori i o seksualnom nasilju i „korektivnom silovanju“, rodno senzitivnom jeziku, seksističkim komentarima na internetu i slično?

Jako sam zadovoljna dosadašnjim reakcijama. Otvorila sam Instagram stranicu emisije radi lakše komunikacije sa gledateljkama i slušateljkama gde često i njima postavljam pitanja o određenoj temi kako bih dobila što širi krug mišljenja od ciljne grupe kojoj se obraćam i kako bih uključila što više žena i devojaka u celu priču jer to i jeste smisao celog projekta: umrežavanje i razmena iskustava. Teme koje si pomenula u pitanju su teme koje se često u javnosti smatraju nečim što bi trebalo da se zadrži u svoja četiri zida, ili da se ignoriše, a rešenje je zapravo potpuno suprotno, što pokazuju i brojni komentari podrške. Često mi žene posle emisije šalju svoja iskustva vezana za neku temu, a jako mi je drago da neke emisije potežu i direktno delovanje i angažovanje, pa mi je tako na primer jedna devojka posle epizode o menstruaciji na radnom mestu javila da se zbog nje izborila da u firmi u kojoj radi ženama budu obezbeđene uloške na radnom mestu.

Naravno, uvek ima i negativnih komentara o misiji ružnih feministkinja da se uništi tradicionalno srpsko društvo, ali dosta manje nego što sam očekivala.

Koliko ti je teško da vodiš razgovore sa sagovornicama i na koji im način pristupaš?

U određenim situacijama je jako teško voditi razgovor, naročito ako su u pitanju neka lična iskustva vezana sa nasiljem. Tu treba biti jako obazriv i pažljiv i ne doprineti reviktimizaciji, što je u našim medijima često praksa. Kada razgovaram sa tim sagovornicama, uvek pre emisije proverim šta je u redu da pitam, a šta ne, tj. šta ona želi da ispriča. 

Da li je teško uopšte naći sagovornice, jer i dalje žene o mnogim stvarima ćute i ne žele da pričaju ni sa najbližima, a pogotovo javno?

Mislim da su žene sve ohrabrenije da govore glasno o svojim iskustvima, jer polako postaju svesne koliko je to važno i koliko ih društvo cenzuriše. Svaka koja jednom glasno progovori, ohrabri jos njih sto da urade isto i zato je važno dati im prostor. Istakla bih ovde slučaj Marije Lukić koji je stvarno istorijski i koji je ohrabrio žene širom Srbije da progovore o onome o čemu se najviše ćuti: o uznemiravanju i nasilju i nadam se da će se na kraju i završiti pravdom, sve ostalo bi bilo krajnje poražavajuće i sramotno.

Šta za tebe predstavlja feminizam?

Pre svega svest o prethodnicama koje su se borile da mi omoguće da radim sve što mogu da radim danas, a zatim i svest o važnosti i urgenciji dalje borbe svih nas za bolje i ravnopravno društvo u kome možemo da budemo slobodne i svoje. 

Druga epizoda podksta: Iva i Hristina Cvetinčanin Knežević

Da li ćeš dovoditi i muškarce kao sagovornike u podkastima i kakav je tvoj stav prema muškarcima?

Muškarce bih volela da vidim kao saborce u pomenutoj borbi jer je ravnopravno društvo bolje i zdravije za sve nas. Planiram da dovedem i muškarce, kad zasluze haha. 

Šta možemo očekivati u narednim podkastima?

Još puno inspirativnih žena, važnih priča i još glasniju zajedničku borbu. Moram da najavim i jedan super mini-dokumentarac za kraj septembra koji pripremam za platformu Mondo Ona, tako da pratite sta se dešava.

Razgovor vodila: Snežana Pajkić

Foto: Iva Parađanin, privatna arhiva

Screenshot: Mondo Ona

Leave a reply