fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Ted Lasso: Skriveni dragulj striming servisa

Serija o fudbalu koja ne govori toliko o fudbalu i zašto treba da je gledate... iako ne pratite fudbal

15. September 2021

Navikao sam da od kompanije Epl dobijam dobre proizvode. Zapravo, navikao sam da mi Epl proda dobar proizvod, da me ubedi da zaista vredi ili barem zainteresuje da pogledam šta to novo ima da ponudi. Međutim, koliko mi dobro prodaje tehničke – opipljive, osetljive na dodir – proizvode, toliko mi loše prodaje sadržaj.

Zašto ovo uopšte pišem? Pa, pišem zato što sam za seriju Ted Lasso morao da saznam ne preko notifikacije na telefonu ili laptopu, uređajima koji su mi poslednjih godina prišiveni za ruke, već preko podkasta dvojice sredovečnih muškaraca iz Kalifornije koji u tom trenutku ćaskaju preko Zuma, trudeći se pritom da razumeju jedan drugog usled loše konekcije. A ja sam čovek koji notifikacije shvata veoma ozbiljno. Osim ako nisu u pitanju notifikacije o novim uskršnjim stikerima za Vajber.

Može se reći da je Ted Lasso pravi hit u Americi (Džimi Felon se navodno rasplakao gledajući drugu sezonu). Sudeći po broju tekstova u Gardijanu, reklo bi se da je serija našla put i do publike u Velikoj Britaniji. Ali stekao sam utisak da se nije baš nešto primila u Evropi, a još manje u Srbiji.

I zbog toga sam osetio da moram nešto da kažem o seriji Ted Lasso. Da je preporučim i istovremeno upozorim ljude da im se možda neće dopasti. Da pišem o njoj jer smatram da je nepravedno skrajnuta, ali možda i ignorisana iz potpuno opravdanih razloga. Da pišem jer Ted Lasso za mene predstavlja fenomen, jer mi se odavno nije desilo da mi neka serija tako prija, a opet me nekako nervira, a da ni u jednom trenutku ne osetim da je to guilty pleasure. Prosto nije. Guilty pleasure ne preporučujete ljudima. Često nikome ni ne priznate da ga imate.

O čemu se zapravo radi u seriji Ted Lasso?

Džejson Sudejkis (inače i ko-kreator serije) tumači lik Teda Lasoa, trenera američkog fudbala, koji je, bez ikakvog razumnog razloga, angažovan kao fudbalski trener fiktivnog londonskog kluba AFC Ričmond. U London dolazi na poziv Rebeke Velton (koju maestralno glumi Hana Vadingam), vlasnice kluba. Svi su jako skeptični povodom Lasovog dolaska, ali se ipak nadaju će uspeti da preokrene sreću kluba. Sa druge strane, Rebeka se nada da će, upravo zbog nedostatka bilo kakvog iskustva, Laso dovesti Ričmond do ivice propasti, kako bi se osvetila bivšem suprugu koji je jako voleo klub (često i više od nje, kako sama kaže), ali ga je izgubio tokom brakorazvodne parnice. Međutim, taj plan joj neće uspeti.

Ali zašto ne bi? Ted očigledno ne zna ništa o fudbalu (barem ne o onom koji on naziva soccer), igrači ga mrze, kao i fanovi. Njegova trenerska filozofija se svodi na poučne lekcije iz svakodnevnog života u Kanzasu, filmske reference, sramotne plesne pokrete i neprestano ponavljanje reči „BELIEVE“. S takvim programom možete da osvojite takmičenje u recitovanju u osnovnoj školi, ali ne i Ligu šampiona. Čovek deluje kao recept za neuspeh. Ali možda je upravo u tome i fora. Kako je Džejson Sudejkis sam izjavio u intervjuu za Gardijan, Ted Lasso nije serija, nije ni karakter, to je čitav jedan vajb.

Ted nije nikakav sportski superstar. On je običan čovek, brkati dobrica iz Kanzasa. Skinite mu tu svetlo-plavu košulju i teget džemper, dajte mu farmersko odelo i pretvoriće se u druželjubivog i pričljivog lokalca, onog koji će po kiši da stane sa pikapom kada vidi da vam se pokvario auto. Kisnuće umesto vas dok ga ne popravi, proklinjući (ali nikad psujući) usput tešku mašineriju, a potom će vas častiti šoljom tople čokolade u dajneru. On bukvalno ulepša dan svakome s kim se susretne. To je tip koji će se sprijateljiti sa taksistom i obećati mu da će posetiti indijski restoran njegovih roditelja. To je čovek koji će angažovati lika koji menja peškire i kosi travu da bude pomoćni trener, samo zato što veruje u njega, a i zato što ovaj zna više o fudbalu od njega samog. Svakog jutra će peći domaći keks koji će poklanjati šefici koja ne može da ga smisli – Teda, ne keks, keks obožava. Ne zovete takvog čoveka da vam uništi klub. Takvog čovek zovete da vam podigne atmosferu, da vam pomogne da se osećate dobro, bez obzira na rezultat.

Trejler za prvu sezonu

Očigledno je da je Ted Laso karikaturalni lik. Nastao je po Sudejkisovom liku iz promo skeča za NBC, televiziju koja je 2014. godine počela da prenosi Ligu šampiona. Možda je najpreciznije reći da je Ted Laso zamišljen onako kako Amerikanci zamišljaju da Britanci zamišljaju američkog fudbalskog trenera koji dolazi u Britaniju. Prepun je stereotipa, loših fora, koje funkcionišu samo zato što je očigledno da su loše fore, i neograničenom količinom dobrote koja gotovo da prelazi u štetnu naivnost.

Zapravo, svi likovi u seriji su iskarikirane verzije ljudi koje možete da zamislite da se motaju na fudbalskom stadionu i oko njega. Pored Teda i Rebeke, u seriji se pojavljuju i:

– Trener (Brendan Hant) – Tedov asistent koji takođe ništa ne zna o fudbalu, ali se, za razliku od njegovog nadređenog, barem trudi da nauči, makar to uključivalo samo čitanje Hornbijeve Stadionske groznice

– Nejt (Nik Muhamed) – smotani vodonoša koji sanja o tome da postane trener i, eto, postane

– Higins (Džeremi Svift) – jednako smotani i uštogljeni Englez iz uprave kome bi više leglo da radi u istorijskom arhivu nego u sportskom klubu

– Džejmi Tart (Fil Danster) – virtuoz sa loptom, drkadžija prema svima ostalima. Iole pismenija verzija Kristijana Ronalda

– Kili Džouns (Džuno Templ) – supermodel, devojka Džejmija Tarta, koja je više posvećena klubu od njega samog

– Dani Rohas (Kristo Fernandez) – očigledno pravljen po uzoru na Brzog Gonzalesa, u svakom mogućem smislu. Osim Teda i ostalih trenera, sve druge zove amigo

– Roj Kent (Bret Goldstin) – kapiten Ričmonda na samom kraju karijere. Drkadžija prema svima, ali, za razliku od Džejmija Tarta, ima pokriće za to

I ako mogu da dam jedan savet vama koji odlučite da date šansu Tedu Lasou, to je da prihvatite likove onakve kakve jesu. Iskarikirani, stereotipni i ponekad preterani. Ako budete tražili nešto dublje u njima, postoji šansa da se razočarate. Međutim, ako ih samo prihvatite kao nekakve rođake na čije ponašanje ne možete (a i ne treba) da utičete, onda ćete ih jako zavoleti. Jer svi stereotipi i klišei koji mogu da iskoče iz njih su benigni, dok ono što je dobro prosto sjajno funkcioniše.

Doduše, kakvi su likovi, takva je i radnja serije. Dobar deo humora zasniva se na kulturološkim razlikama između Britanaca i Amerikanaca. Kreatori serije nekoliko puta očekuju od nas da se smejemo zato što Ted ne može da se navikne da pije čaj, ne akcentuje dobro pojedine reči ili zato što nikako ne razume pravilo ofsajda. Serija ima taj šmek komedija iz ranih dvehiljaditih. Kao da je snimljena tada i stavljena u vremensku kapsulu, uz uputstvo da se otvori i pusti u slučaju pandemije. Gledanje ove serije je kao vožnja rolekosterom. Ne samo zato što ćete naizmenično želeti da plačete i da se smejete, već zato što će vam se smenjivati epizode koje ćete smatrati vrhunskom televizijom i one koje će vas naterati da prevrćete očima i zbunjeno gledate osobu do vas (pod uslovom da gledate sa nekim, a bilo bi lepo da gledate tako, ovo je serija za parove, pa čak i za porodicu).

Međutim, postoji jedna konstanta u seriji koja će vam prijati, a to je lik Teda Lasoa. Koliko god svi ostali pokušavaju da ga izbegnu, ubrzo shvate da to prosto nije moguće. A nedugo zatim shvate i da Ted, obrni-okreni, čini njihove živote lepšim. Kada svakog dana viđate tipa koji izgleda kao da je na pilulama za optimizam, verovatno je neminovno da i sami počnete da osećate posledice toga, bilo da ste igrač u timu, čovek u upravi, ili prosto posmatrač iza četvrtog zida. Ponoviću ono što Sudejkis stalno ponavlja – Ted Laso je vajb. Moto serije, kojim je tako skromno reklamiraju, glasi Ted-aphorically Speaking. To je čitav jedan talas, nova filozofija, kako fudbala, tako i samog života. Ted je na početku usamljeni pojedinac, čovek koji je mislima još uvek u Kanzasu, ali kako vreme prolazi, sve više ljudi hvata taj isti talas.

Iako je fudbal, reklo bi se, centralna tema, ova serija je sve samo ne serija o fudbalu. Da je serija o fudbalu, verovatno je ne bih ni gledao. Poslednja utakmica koju sam odgledao bila je ona kada smo pobedili Nemce 2010. godine na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, kada je Joahim Lev popizdeo i bacio flašicu vode. Tako da, ne mogu baš da kažem da redovno pratim sport. Ali ako ste svojevremeno poverovali u to da Petar Strugar daje gol iz poluvoleja i da Nebojša Ilić može istovremeno uspešno da vodi reprezentaciju i beogradsku diviziju golubova pismonoša, onda će vam i tedlasovski fudbal prijati.

Doduše, prva sezona se bavi fudbalom u nekoj meri. Ulozi su veliki, igra se Liga šampiona, svi imaju velika očekivanja, tužni su i besni kada se ona ne ispune, i ekstremno euforični kad god se postigne gol, makar i na treningu. Sam Ted uči više o fudbalu, a ljudi uče da prihvate Teda.

U drugoj sezoni je fudbal već sekundarna stvar. Kao da niko nema vremena da se time bavi, ni treneri, ni igrači, a ni uprava. Nije bitna pobeda, bitno je samo da je atmosfera u timu dobra. Nije bitno da li će klub izgubiti glavnog sponzora, inače fiktivnu aviokompaniju iz Emirata, već je bitno šta će otac jednog fudbalera misliti o njemu. Ali to je možda zato što su izazovi s kojima se likovi susreću u drugoj sezoni nekada važniji, pa i veći, od utakmica. Ted Lasso se u drugoj sezoni hvata ukoštac sa temama poput rasizma, ekologije i eksploatisanja siromašnih država. I likovi se više razvijaju. Da mi je neko rekao da će mi penzionisani fiktivni fudbaler Roj Kent naterati suze na oči, ne bih mu verovao.

Trejler za drugu sezonu

Do sada su izašle dve sezone serije Ted Lasso, dok je treća na putu. Druga sezona je nominovana u čak 20 kategorija za nagradu EMI. Iako možda pola sveta ne zna ko su ovi ljudi i šta rade, reklo bi se da im ide dobro. A što bi i znali, pa ipak su ispali iz Lige šampiona. Je l’ ovo sad spojler?

Uglavnom, kada se uzmu u obzir sve prednosti i mane ove komedije, da li sad ovo treba da bude prepruka za gledanje ili za skipovanje? Preporuka, svakako. Preporuka zato što je Ted Laso u najmanju ruku dopadljiv tip. Ono što je Majkl Skot bio za industriju papira, to je Ted Laso za fudbalski svet trenutno. Ne apsolutni bog komedije, već glavni protagonista, vezivno tkivo jedne serije zbog koga vredi gledati priče o poteškoćama jednog fudbalskog kluba.

Slažem se, malo je… neobičan. Da dođem na posao i vidim ga kako sedi u nekoj kancelariji sa zalepljenim natpisom „BELIEVE“ iznad vrata, prvo bih devojci poslao poruku da imamo nekog čoveka sa brkovima kao Super Mario i da je jako čudan. Ali siguran sam da bih ga vremenom zavoleo.

Možda bi mi postao i najbolji prijatelj. Ako bude donosio kolače na posao.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *