Tenet: vremenske distorzije i kvalitetna pucačina

Zbog čega je i na koji način novi film Kristofera Nolana pomerio granice lelujanja po vremensko-prostornom kontinuumu, smaka sveta i veoma kvalitetnih akcionih filmova?
Autor/ka Mila Miljković

5. October 2020

Dugoočekivani Tenet je akcioni spy-fi film napisan i režiran od strane Kristofera Nolana, gde glavne uloge tumače Džon Dejvid Vošington, Robert Patinson, Elizabet Debicki i Kenet Branag. Nastao kao britansko – američka koprodukcija, gde su izvršni producenti Ema Tomas i Kristofer Nolan, Tenet je za sada ostvario zaradu nešto veću od dvesta pedeset miliona dolara, zbog čega je jedan od najuspešnijih filmova proizvedenih ove godine. Premijera je odlagana tri puta zbog pandemije, da bi se na kraju održala krajem avgusta u Velikoj Britaniji i početkom septembra u Sjedinjenim Američkim Državama, a zatim i u ostatku sveta. Na IMDB-u je ocenjen za 7.8 i dobio je pozitivne kritike koje su uglavnom hvalile produkcijsku vrednost, glumačke izvedbe i vizuale filma.

Scenario za ovaj film pisan je u vremenskom rasponu od oko pet godina, nakon što se Nolan nešto više od decenije bavio promišljanjem inicijalnih motiva i tematike. Pre-produkcija filma počela je još pre dve godine, sprovođena je u delo kao najveća tajna ikada: Džon Dejvid Vošington, Robert Patinson i Ema Debicki smeli su da čitaju scenario i rade audicije zaključani u jednoj sobi. Snimanje je počelo u maju 2019. godine i odvijalo se u Danskoj, Estoniji, Indiji, Italiji, Norveškoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u. Za potrebe snimanja koristili su se ogromni setovi, mnogo dinamita i nekoliko hiljada statista, čineći ga još pogodnijim za iščekivanje. Samo ime filma je palindromTenet se čita isto sa obe strane. Osnovno značenje ove reči na engleskom predstavlja načelo ili princip, što, uklopljeno u celu priču i tematiku predstavlja još jednu dobru foru.

Nije nikakva tajna da Kristofer Nolan voli da se igra vremenom i njegovim tokovima, ispitujići na razne načine osnovnu falinku ljudskog roda, odnosno beleženje i merenje vremena i njegovog protoka. Inverzija vremena u Tenet-u postoji sa ciljem prevencije uništenja civilizacije, odnosno izbijanja Trećeg svetskog rata. Najlakše objašnjeno, tema ovog filma je internacionalna špijunaža sa tajnim misijama i agendama, pomešana sa lelujanjem kroz vremensko-prostorni kontinuum – da ljudska rasa ne bi nestala. Detaljisanje po ovom pitanju je apsolutno nemoguće uraditi čak i u svojim mislima, kamoli verbalizovano ili napisano – ali to je, izgleda, jedna od čari lika i dela Kristofera Nolana.

Džon Dejvid Vošington i Kristofer Nolan

Tenet je ona vrsta filma koji započinjete bez ikakvog pojma o tome šta će se desiti – jer trejler i ostale raspoložive informacije odaju ponešto, ali suštinski ne govore apsolutno ništa. Nakon dva i po sata filma, nalazite se u nekom čudnom stanju, bez svesti o tome ko ste i šta ste upravo gledali, sa osećajem i potrebom da procesuirate prethodnih nekoliko sati svog života. Počinje pucnjavom i eksplozijom, odmah stavljajući posmatrača u kulminaciju dešavanja, bez predznanja o likovima, problemima i sukobima – osuđeni smo da to postepeno shvatamo kako se tok dalje odvija (iliti komplikuje).

Po prvi put, osetljivost na spojlere je apsolutno nebitna (barem u ovom tekstu), jer, kako se i u samom filmu više puta ističe „nemoj pokušati da razumeš, bitnije je da osetiš“. Možda je to izgovor za one koji su u nemogućnosti da skapiraju, ali to je, zapravo, najbolji savet za gledanje bilo čega.

scena iz filma Tenet

U ovoj situaciji konkretno, distorzija vremena se javja u apsolutno svakom segmentu. Film prati priču Džon Dejvid Vošingtona, odnosno Protagoniste, koji se kao tajni agent za CIA neminovno upliće u tok operacije za spasenje ljudske sorte, sačinjene od mnogo koraka. Tu započinje saradnju sa Robertom Patinsonom, agentom Nilom. E, sad, da li su se baš tu upoznali, ko je Nil i koje su sve informacije o istom poznate – to je druga stvar. Sigurno je jedino da Vošington i Patinson imaju fenomenalnu hemiju koja se vidi na ekranu.

Od njihovog susreta, priča se progresivno razvija, otkrivajući nove ljude koji su bitni činioci u njenom toku. U nekom momentu se iskristališe ko su dobri, a ko loši likovi i borba između ta dva je klasična i svojstvena ovakvoj vrsti filma. Međutim, momenti borbe protiv samog sebe (bukvalno, ali i figurativno), žrtve, dolaženja do naizgled novih saznanja, intenzivna akcija i kvalitetna pucačina su fenomenalne karakteristike Tenet-a, koje su produbljene na vrlo nesvakidašnji način.

Interesantne su sekvence koje su snimane bukvalno unazad, sa ciljem upotpunjavanja strukture u toj priči koja funkcioniše po sopstvenim određenim pravilima. Kao takav, film ima donekle cikličnu – bolje je reći palindromsku strukturu, koja predstavlja, neko bi rekao, Inception na jako dobrim i efektivnim steroidima. Gluma, iako ne preterano kompleksna, je fenomenalna i upotpunjuje utisak, kao i intrigu koju ovakva vrsta umetnosti budi u ljudskim čulima – dokazuje činjenicu da se film može smatrati jako dobrim i kvalitetnim, iako jaka emocija nije dominantna (ponekad ni prisutna).

Na sve to, impresivni vizuali i estetitka samog filma (od kostima, preko lokacija, načina snimanja i svega između) je nešto što, s objektivne tačke gledišta, treba barem ispoštovati. Možda zbog inicijalnog budžeta od dvesta miliona dolara, ali teško je zamisliti da će se bilo šta ovakvog kalibra proizvesti u bliskoj budućnosti. Svakom svojom kreacijom, Kristofer Nolan uspeva da, malo po malo, pomera granice žanrova u kojima u tom momentu stvara, praveći filmove sposobne da zadovolje masovnu publiku – a koji su daleko od nečega što je već viđeno.

Robert Patinson i Džon Dejvid Vošington

Koncepcija putovanja kroz vreme, rat i borba za opstanak nisu nikakva novootkrivena topla voda (Nolan je sam u svojim dosadašnjim komadima sve ovo već doktorirao), ali ono što čini Tenet vrednim preporuke jeste celokupni doživljaj, kompleksnost i potreba za naprezanjem svakog neurona da bi se istinski proživela ova priča. Opisan kao „izuzetno skup, ali blaženo prazan spektakl“ od strane Džesike Kijang iz The New York Times-a, ovaj film definitivno postavlja pitanja o budućnosti, smaku sveta i njegovom izgledu, superherojima koji ne moraju nužno da nose odela (niti da imaju imena) i sagledava nas kao simpatičnu malu civilizaciju koja nije svesna opasnosti (od sebe same) koja se krije iza ćoška.

Fotografije: IMDB

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *