Teret stigao na domaći teren

Teret stigao na domaći teren

Film koji se i pre prikazivanja susreo sa brojnim kritikama i o kome se u poslednje vreme mnogo pisalo konačno je stigao i na svoj teren. U pitanju je ostvarenje Teret, režisera Ognjena Glavonića, koji  je premijerno prikazan na ovogodišnjem Kanskom festivalu kao jedini predstavnik naše zemlje. Teret je svoju beoradsku premijeru imao u subotu na Festivalu autorskog filma. Prva projekcija bila je rezervisana za predstavnike medija, a u toku večeri film je prikazan i široj publici.

Glavonić je tokom konferencije rekao da se na snimanje filma odlučio zbog slabog interesovanja za temu kojom se  film bavi ističući da je u sedmogodišnji  rad  uključio sopstvena sećanja na bombardovanje i na svog oca:

Ne postoji neko mesto znanja o našoj prošlosti, mesto istine.  To mesto se ponovo zatrpava.

Više me je zanimalo da napravim film o tom mestu ćutanja nego o samom događaju, o priči u kojoj bih koristio informacije institucija i moralne istorijske lekcije. Za mene film nije to, već nešto mnogo više.

Vlada radi kao vozač kamiona tokom NATO bombardovanja 1999. godine i vozi kamion sa Kosova sa nepoznatim teretom u Beograd. Susreće se sa različitim ličnostima i situacijama na putu kroz bombardovanu i ratom zahvaćenu zemlju, a teret o kom sve vreme ne zna ništa vremenom postaje i njegov teret.

Ovaj film razotkriva blisku prošlost o kojoj se i dalje ne priča i nosi snažnu društvenu političku poruku. Priča je inspirisana događajima posle ratnih devedesetih, kada je u jezeru Perućac otkriven kamion-hladnjača sa leševima oko 60 Albanaca civila. Reditelj se držao bitnih konvencija, ali bez objašnjavanja priče. Kroz simbole, minimalistički narativ i priču glavnog lika, koji jednog običnog dana samo radi svoj posao i nehotice otkriva istinu, Ognjen Glavonić je ispunio film težinom bez previše detalja o samom događaju koji je poslužio kao inspiracija.

Glavni glumac filma, Leon Lučev, naglasio je koliko je ova tema bitna i rekao da je pristao na ulogu i bez čitanja scenarija, samo na osnovu razgovora sa Glavonićem. Na opasku novinara da je odlično govori srpski u filmu i da se hrvatski akcenat ni jednog trenutka nije primetio, rođeni Šibeničanin odgovorio je: Jedini jezik koji poznajem i koji govorim je ljudski, sve ostalo nije bitno.

Film se pre prvog prikazivanja u Kanu susreo sa brojnim kritikama i u javnosti poneo je etiketu antisrpskog filma, do te mere da je i Ministarstvo kulture bilo prinuđeno da se ogradi od toga da imaju ikakve veze sa finansiranjem filma koji pljuje po Srbiji.

Čini se da ovaj film zaslužuje mnoge druge etikete koje nemaju dodirnih tačaka sa etiketom antisrpskog filma. Pre svega, ovo je generacijski film koji otkriva teret na mnogo nivoa - što onaj koji se krije u belom kamionu, što psihološki, istorijski, međuljudski, bez mnogo objašnjenja, bez konteksta situacije za koju se javnost uhvatila. Priča ostavlja prostor publici za tumačenje, stvari su samo naglašene i neizgovorene.

Mladi glumac Pavle Čemerikić u filmu glumi dečaka od 18 godina koji beži sa Kosova i mašta da ode u Minhen. Na konferenciji je rekao da je, za njega lično, najveća vrednost ovog filma što pruža istinu: S obzirom da je to moje nasleđe, i da je to ostavljeno mojoj generaciji u nasleđe – moja dužnost je da pružim istinu.

Ako je sudeći po nagradama i priznanjima u regionu i Evropi, Teret je uspešno ostvarenje. Sredinom ovog meseca osvojio je nagradu Zlatna kolica za najbolji dugometražni film u Zagrebu na Zagreb Film Festivalu (ZFF), zatim nagradu Roberto Roselini u kineskom gradu Pingjau, specijalnu nagradu na ljubljanskom Liffe festivalu i nagrada za režiju u Košicama. Lučev, za koga kritika već tvrdi da je odigrao životnu ulogu, osvojio je nagradu na ovogodišnjem Sarajevo film festivalu za najbolju mušku rolu.

Autor je nagrade u drugim gradovima, od ljudi koji nisu mogli i lično da osete sve nevolje ovog filma, objasnio rečima da se laž, potiskivanje i ćutnja prepoznaje u svakom društvu, da svako društvo ima svoj teret i da su grobovi svuda isti.

Autorka teksta: Željka Vesić

Leave a reply