Top 10 albuma desetih: Andrea Tešanović

Danas štafetu za pisanje top 10 omiljenih albuma desetih predajemo Andrei Tešanović. Bacite pogled i pronaći ćete prave post pank, synth i coldwave dragulje!

6. December 2019

Danas štafetu za pisanje top 10 omiljenih albuma desetih predajemo Andrei Tešanović. Bacite pogled i pronaći ćete prave post pank, synth i coldwave dragulje!

10. TOPS – Tender Opposites (2012)

Pa ajde da započnemo TOP listu sa bendom prigodnog imena. TOPS je kanadski indie rock bend. Ako bih morala da ih stavim na sredinu slidera između dva žanra, to bi bili punk i pop – iako nisu ni jedno ni drugo. Svi albumi su im solidni, ali Tender Opposites prelazi prstima preko nekih osetljivih žica u mom biću. Uz ovaj album sam često plesala i suzila. Istovremeno. Omiljena pesma – VII Babies.

  1. Flesh Community (self-titled) (2013)

Prvi album beogradskog sastava Flesh Community koji je menjao postavu, uvek predvođen karizmatičnim frontmenom Milošem Krasićem, me je potpuno izuo iz cipelica kad je izašao. Prizvao je duhove jugoslovenskog darkwavea i goth syntha, mračnog elektronskog zvuka za koji sam se bojala da se neće ponovo pojaviti na ovim prostorima u tako autentičnom obliku. Flesh Community je nastupao i na prvim ikad NOĆNIM MORAMA u Kvaki 22. Omiljena pesma – Love.

  1. Grimes – Visions (2012)

Vizionarka u pop muzici koja je otvorila put svim bizarnim pop zvezdama koje su došle nakon nje. DIY, kiborški elektronski zvuk uz skoro pa K-pop vokale je jestiv koliko i eksperimentalan. Tih godina kad je izašao sam ga mnogo volela, u međuvremenu mi se Grimes ogadila ali ne mogu da zanemarim da mi je ovaj album jako dugo jako prijao. Omiljena pesma – Be a Body.

  1. Crystal Castles – II (2010)

Ovaj album i ostatak diskografije Crystal Castlesa su postali opšte mesto na mračnoj elektronskoj sceni, ali ne smemo zaboraviti koliko su CC revolucionaran duo. Ovaj album je izašao kad sam bila mala tinejdžerka, identifikovala se kao veštica, i bežala sa časova kako bih sa svojim sestricama vešticama hodala gradom i glasno na telefonu puštala ovaj album. Pevale smo i marširale na jezicima koje skoro pa da nismo razumele, ali smo osećale taj senzibilitet ženskog vokala koji urliče iz mraka. Klasik. Omiljene pesme – Year of Silence i Not in Love.

  1. Trust – TRST (2012)

Savršena coldwave albumčina. Nemoguće izdvojiti jednu omiljenu pesmu.

  1. Kontravoid (self-titled) (2012)

Kontravoid me oduševio i svojim poslednjim albumom Too Deep iz 2019. ali prvi album koji je nazvao sopstvenim imenom mi je albumski koherentniji i optimalno tvrd. Synth punk par ekselans. Veliki talenat za ubrizgavanje jeze u kosti, koja te naposletku tera na ples doveka. Koga Kontravoid ne pokrene, taj prosto nije rođen da pleše. Ili nema dušu. Omiljena pesma – Killed in Action.

 

  1. Death Grips – Money Store (2012)

Kakva kaldrma od benda! Kakva suluda diskografska dramaturgija, i naposletku – kakav album! Avangardni besni rep iz dubine mozga. Bubanj, synth i MC. Kad bih formirala bend, verovatno bih pucala na istu postavu, ali teško da bismo uspeli da se približimo zvuku Death Gripsa. Predispozicija za to je kliničko ludilo. Sve od kavera za album, preko catchy matrica i loženja na misterioznog frontmena MC Ride-a, sve je rezonovalo sa mnom veoma snažno tad kad je album izašao, a i sad ga pustim svaki put kad sam mahnito gnevna. U TOP 3 koncerata na kojima sam bila dosad. Omiljena pesma – Lost Boys.

 

  1. HALI GALI KOMPILACIJA (2019)

Disclaimer: Uključena sam u produkciju kompilacije, tako da postoji opasnost od pristrasnosti, ali ja sam zaista kompilaciju od njenog nastanka u raf fazi pa sve do potpuno usavršenog zvuka uz koje sad idu i vizuali preslušala bezbroj puta, i svaka pesma je odlična. Kako odvojeno, tako i u okviru kompilacije koja predstavlja zvuk mlade garažne rokenrol scene Beograda. Svi bendovi su se potrudili da pronađu svoj senzibilitet i da ga oblikuju najbolje do sad. Svima je uspelo. Od militantnog Šajzerbiterlemona koji uvlači u hipnozu, preko Sitzpinkera koji je sa divljačkim bubnjem, majstorskom bas linijom i ženskim vokalom koji me podseća na kultne electroclash sastave napravio meni najdražu pesmu sa kompilacije; preko proto tipa koji me podsećaju na ni manje ni više no na Joy Division (i tekst pesme pad je remek delo, obratite pažnju), onda naravno Vizelj koji je sa Glavom u betonu iza sebe ostavio rokersku adolescenciju i postavio se kao preozbiljan bend koji možeš da voliš ili ne voliš – ali moraš da ga poštuješ. Potom Gazorpazorp koji će da dosegne slavu level Bijelo Dugme ako sve bude kako predviđam, ili Tipon – girl power bend koji poseduje česticu rokenrol genija i jedino što mu može stati na put je nepovoljan vetar u lice, u suprotnom imamo srpski A Place to Bury Strangers. Johanbrauer ume da napravi hit singl, i to su na kompilaciji pokazali veoma jasno i transparentno. A napraviti hit nije lako, to u Srbiji trenutno uspeva samo Coby rekla bih. Coby i Johanbrauer. св.Псета je bend bez kojeg ova kompilacija i ova scena ne bi bili ono što jesu, surf-punk-college-rock hibrid koji samo što ne zapeva. Uložila bih čitavo nasledstvo u njihovu karijeru, toliko im verujem. Samo što i dalje nemam nikakvo nasledstvo na raspolaganju. I za mnoge dosad nepoznat bend koji je na kraju slemdankovao sa pesmom Bog te ubio – KOIKOI. Emotivna lavina od hiljadu konjskih snaga u jednoj numeri koja te izvoza, opere i ostavi u stanju transcendencije. Odlična pesma za raskide. Zapravo uopšte nisam sigurna koliko se izdanje u obliku kompilacije može uvrstiti u top listu albuma ali ja sam evidentno toliko oduševljena ovom kompilacijom da ne mogu da prestanem da pričam o njoj.

  1. Corbin – Mourn (2017)

Corbin  kao da se klinački naložio da se pojavi na YouTube-u, prvo kao reper (fka Spooky Black), pa onda kao goth atmosferični r’n’b pevač.  Omaklo mu se da je u tom procesu napravio genijalan album. Ozbiljan vrisak inkapsulirane emocije, opevan Corbinovim prelepim glasom – jedan od najsirovijih albuma decenije. Depra, valjanje u pljuvačci i suzama. Omiljena pesma – Hunker Down.

  1. John Maus – Screen Memories (2017)

Goth intelektualac John Maus i synth-pop struja kojom jaše na ovom albumu uspevaju da me svaki put prebace u neki potpuno apstraktan mood. Kao da sam se našla s njim u astralu, šetamo se kroz park i pričamo o filozofiji. Pristupamo temama nihilistički, uz smeh i svest o apsurdu situacije u kojoj se nalazimo. Ezoterija iz zamrzivača. Verovatno bi mi pesma Teenage Witch bila mantra da je izašla u vreme kad sam imala 17 i ložila se da sam veštica. Omiljena pesma – Teenage Witch.

Posebna priznanja za Yves Tumora i album Safe in the Hands of Love, Orville Peckov album Pony, King Krulea i The Ooz, Rihannin ANTI a od domaćih moram da pohvalim EP Stevieja Whispera Donkey Milk.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *