fbpx

Top 10 mesta za izlaske u Beogradu desetih: Miloš Ratker

Miloš Ratker, DJ i pevač nekadašnjeg benda Sinestezija, osvrnuo se na najbolje izlaske i najbolja mesta za izlaženje u Beogradu u prethodnoj deceniji!

7. January 2020

Miloš Ratker, jedan od članova benda (čije gašenje još uvek nismo preboleli) Sinestezija i beogradski DJ, osvrnuo se na omiljena mesta koja su mu obeležila deceniju za nama! Lista je podugačka i prati razvojni put od studija u BIGZ-u, do Zappa bara i Dalija! Za pravi doživljaj uz čitanje preporučujemo i slušanje Sinestezije.

Te 2010. godine bendovi su izašli iz BIGZ-a i zaposeli Povetarac. Energija koja se gomilala u zgradi preselila se na reku i prodrmala potpalublje. Bilo je super zezanje, dobre svirke, druženje. Kao komšije iz zgrade koje najzad reše da izađu zajedno u grad i onda ispadne nenadano dobar provod. Radni naziv je bio Manekeni Bigza. Sajsi je prašila u pratnji rok benda, Štuttgarti sa singlom „2 miliona ljudi”, nama je izlazio prvi album „Šminkanje stvarnosti“, Gajić je već imao snimljen „Suzi ti oko”, The Branka je grunula „Nuklearnom bombom” – obožavao sam ih! Bili su tu i DžDž, Metak za zlikovca, Schtrebersi, Figlio di puttana, zaboraviću nekog, ali bilo je super! Posle toga su ljudi koji su vodili „Povet” došli na ideju da Sajsi, Lama i ja puštamo mjuzu. Od sledeće večeri ostali smo nas dvojica i tako su nastale Rokenrol Parti Ubice. Do kraja te sezone puštali smo na brodu, a onda krenuli redom po gradu.

Manekeni bigza, fotografija: Jadranka Sekerić

Zima 2011. Parti Ubice su stigle u Centar, a ugostio nas je Gangbanger. Bili smo podrška njegovim večerima u Redroom-u u Siminoj ulici. Gore je veče počinjalo sa Acoustic Strings-ima (The Branka minus Lama) koji su u akustičnom, ali karakterističnom divljem maniru „cepali” hitove Violent Femmes, Pulp, New Order i sl. Prilično moćno otvaranje večeri za vreme kog je Redroom bio odveć dupke pun. A potom bi se otvorio donji sprat sa Parti Ubicama, a istovremeno bi Marko Ganbanger krenuo da roka gore – kidanje u crvenom polumraku na dva nivoa i znojavi zidovi RedRooma – kratak rezime sećanja.

Nakon toga, 2012. godine je Jefta, moj drugar i bubnjar Sinestezije, otvorio u Skadarliji bar Jovanka bez razloga. To je bio mali raj za mene. Intimna atmosfera, pun bar prijatelja, svirali su Acoustic Stringsi, za DJ pultom smo se smenjivali Lama, Jefta, Shustera, Nebojša Intruder i ja, organizovane su filmske, kao i Poezin večeri poezije. Sinestezija je u to vreme negde i najviše nastupala, pa smo after parti svake svirke pravili tu, rođendani, Nove godine… Lepa sećanja! Dok je Jovanka živela nisam ima potrebe za drugim mestom za izlaske, a i kući sam ređe svraćao.

Sinestezija @ Jovanka bez razloga

Deo Sinestezije i urednica Oblakodera, Jovanka bez razloga

Za 2013. sam iskoristio prostor da pomenem legendarni klub Vrtoglavica. Vrtoglavica je protkana, što se mene tiče, kroz sve godine koje ovde pominjemo. Iako žanrovski nije u potpunosti moja šolja čaja, krigla piva i medovača svakako jeste. Tu sam proveo dosta vremena sa Zlatkom Jošićem, mojim prijateljem i nekadašnjim menadžerom Sinestezije. Tu sam upoznao moju drugaricu Milenu iz benda Trigger. Tu sam imao čast da puštam muziku i osetim neverovatnu energiju i iskonski rokenrol stav i bunt koji je u sebi nosila Gaga Lee. Tu sam upoznao Baćka i Dareta, svirao sa Sinestezijom, puštao mjuzu sa Lamom. Tu sam prvi put izašao sa Katarinom, mojom sadašnjom suprugom. Svi ti ljudi i lepe stvari desile su se u klubu koji na prvi pogled nema nikakve veze sa mnom. Živela Vrtoglavica!

Sinestezija u Vrtoglavici

Već 2014. godine, Jovanka je već bila zatvorena, a ja sam „iskulirao” grad i vratio se malo u kraj. Na Banovom brdu je moj drugar otvorio PaBrdo. Tu smo izmislili petkom uveče da Ratke rola što je potom ostao moj nick name za tu svrhu. Slično Jovanki, tu je bilo poznato društvo, dobro pivo i super atmosfera svakog vikenda. Poput Jovanke ni PaBrdo više nepostoji, ali pamti se druženje i dobra mjuza. Koliko li je samo sličnih mesta koja su „obični” momci i devojke na mišiće držali u bespoštenoj borbi. Hvala im za lepe uspomene!

PaBrdo

Na početku sam već pominjao zgradu BIGZa. Sinestezija je imala svoj studio u zgradi od recimo 2007-2012 godine gde smo praktično živeli (imali smo pored prostorije za vežbanje i chill room sa trosedima, kompom, frižiderom, mini kuhinjom, čak smo imali i posteljinu ako zaglavimo). 2015. sam posle 3 godine pauze od BIGZa došao u Studio Sova, koji je otvarao prvi bubnjar Sinestezije, a danas bubnjar Dingospo Dalija, Vida. On je imao ideju da napravi nešto kao žurku otvaranja. Objavili smo dogadjaj drugarima na Facebooku, ja sam puštao mjuzu, a količina ljudi koja se odazvala preplavila je, ne Sovu, nego 7.sprat BIGZ-a. Nastavili smo potom sa žurkama u Sovi, vest se proširila i bilo je ludo. U nekom trenutku smo odlučili da stanemo, jer je postalo mučno sređivati studio dan posle žurke dok mamurluk zvoni u ušima.

Studio Sova u BIGZ-u

Godine 2016. sam pozvan da pored Grupe 3 budem deo Rokenrol petka u Jolly Rogeru. Potom sam “dobio prekomandu” u Caffe Bar Dali. Tu se desila ljubav izmedju Dalija i muzike koju sam sve ovo godine širio po gore pomenutim i nepomenutim mestima. Ja nisam znao za Dali, Dali nije znao za mene, ali kada se desilo, desilo se! Ekipa iz Dalija je bila tačno na toj frekvenciji, debi je bio istorijski, na fajrontu smo se izljubili i od tada, gotovo svaki petak naredne 3 godine je bio „RatkeRolla Dali, ako niste znali“. Nigde nisam upisao toliki broj nastupa kao u Daliju.

Da mi je neko rekao da ću se gotovo deceniju ipo kasnije ponovo naći u KST-u, ne bi mu verovao. A toliko je vremena prošlo od onog perioda kada se cirkalo na Tašu sa zebnjom da nas na ulazu neće pustiti bez lične karte. Elem, moja supruga je završavala fax i radila u KSTu. Tu sam upoznao fenomenalnu ekipu ljudi i sistem koji besprekorno funkcioniše. Išli smo zajedno na kampovanja po Srbiji, vikend roštiljanja, izlasci u legendarni KST naravno… Čak sam igrao i fudbal za reprezentaciju KSTa.  Na kraju sam naravno upisao i nekoliko nastupa u prepunoj Bašti KST, u okviru večeri Altunes, posvecenih indie rock ljubiteljima, zajedno sa DJ Kedlavim i DJ Ogijem. Ipak najveća vrednost ove epizode je bilo prijateljstvo sa velikim brojem retko dobrih ljudi.

Altunez @KST

Altunez @KST

Verovatno i kruna karijere „puštača muzike” je poziv iz Zappa bara. Priželjkivao sam to. Pre svega što je to po meni pravi rok bar sa dobrim zvukom, rasvetom, lokacijom, menadzmentom, a opet ljudski i sa dušom. Čast mi je bila biti 2018. više puta ne mesečnom spisku DJeva koji nastupaju u Zappi, jer su tu imena pravih DJeva ili pak muzičke zvezde koje umeju da barataju sa DJ opremom. Svaki put je bila prava atmosfera i prepuno. Ispostavilo se da ne štrčim u dobrom društvu. Potom sam dobio poziv za nekoliko nastupa na letnjoj Zappa barci, od kojih poslednji pamtim kao možda i najbolju žurku koju sam srollao. U 7 ujutru smo ugasili muziku, pustio sam sve što sam ikada želeo, barka je bila i dalje prilično puna. Dobio sam dugačak aplauz i poklonio se posetiocima kao nekad sa Sinestezijom.

Zappa Barka

Krajem 2017. počeo sam da radim u digitalnoj agenciji Kroon Studio, a privatno sam se vratio pisanju muzike „za svoj groš”, te sam prilično proredio „puštanje”. Svakao i dalje uživam kad mogu da se odazovem i učestvujem u nekom zanimljivom događaju kao što je bilo otvaranje magazina „Oblakoder”. Takođe, zadržao sam pravo koje mi je ekipa, sad već prijatelja iz Dalija dala, da se javim uvek kad mi je do puštanja, te još jednu godinu, 2019. posvećujem ovom baru i pozivam ljude koji možda nisu imali priliku, da se upoznaju sa Dalijevim nedeljnim programom i svrate, jer je tamo uvek prijatna i prijateljska atmosfera u bilo koje doba dana i nedelje. A čitaocima Oblakodera želim srećne praznike i dobar provod!

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *