fbpx

Top 5 Deretinih knjiga

Posetioci 64. međunarodnog sajma knjiga će na Deretinom štandu zateći mnogobrojne nove naslove savremenih pisaca, koje je ova kuća pripremila ove godine, kao i Deretinu književnu ediciju „XX vek”, sa delima koja su u svetu već kanonizovana kao klasici, ali dosad nisu bila prevođena na srpski ili nisu dobijala zasluženu pažnju književne kritike. Na njihovim štandovima, kao i prethodnih godina, očekuju se popusti od 30 do 70 %, akcija 3 knjige za 999 rsd i još mnogo toga. Pored toga posetioci Deretinog štanda u areni Hale 1 imaće priliku da se druže sa Mišom Mihailom Kravcevom i Dušanom Pejčićem.

U četvrtak 24. oktobra od 18 do 20 časova, Miša Mihailo Kravcev, slikar i književnik, promovisaće knjigu Velmer, raznosač ideja, bajkovitu priču o snazi ljubavi, o prirodi i tajnama postojanja, inspiracije i prosvetljenja.

U petak 25. oktobra od 18 do 20 časova, omiljeni dečji autor Dušan Pejčić potpisivaće knjigu Glista za Jelenu : priče o deci, knjigu koja je lekcija čiste ljubavi uz koju deca pomalo odrastu, uz koju se roditelji i učitelji malo bolje razumeju i uz koju konačno shvatamo da smo svi na istoj strani!

Pored mnogobrojnih iznenađenja koja je ova izdavačka kuća pripremila, za naš magazin izdvajaju 5 preporuka šta da ponesete kući sa ovogodišnjeg Sajma.

Tomas Pinčon, Duga gravitacije

Duga gravitacije je postmoderni ep i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti druge polovine XX veka, koji je, kao malo koje drugo delo, izvršio (i još uvek to čini) ogromni uticaj na potonje generacije pisaca širom sveta. Upravo zbog toga mnogi ga po značaju upoređuju sa Džojsovim Uliksom, ali svakako su i njegova kompleksna struktura, kao i bravurozna leksička izvedba u dobroj meri doprinele tome. U pitanju je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo: za vreme Drugog svetskog rata, glavni junaci Pinčonove pripovesti kreću u potragu ne bi li otkrili tajnu misteriozne naprave pod imenom Crna raketa sa serijskim brojem 00000 – smrtonosnog oružja za koje su nacisti verovali da će preokrenuti tok rata. Sam naslov Duga gravitacije referiše kako na cirkularnu i kompleksnu strukturu fabule tako i na putanju „u obliku duge” V-2 rakete, koja, pošto se motor isključi, pod uticajem gravitacije nečujno i sablasno kreće u svoj smrtonosni pohod. 

Dugu gravitacije mnogi kritičari smatraju najznačajnijim američkim romanom napisanim posle Drugog svetskog rata. Nagrađen je prestižnom Nacionalnom književnom nagradom, ali se Pinčon, u svom maniru, nije pojavio na dodeli. Danas, širom sveta postoje naučna udruženja i kongresi posvećeni isključivo analizi i dešifrovanju ovog romana i čini se da sa godinama taj oreol kultnog književnog dela sve jače sija oko Duge gravitacije

Kazuo Išiguro, Neutešni

Rajder je proslavljeni muzičar koji dolazi u neimenovani centralnoevropski grad kako bi održao najvažniji koncert u svom životu, a da se više ne seća kada je tačno na njega pristao i kakve ga obaveze očekuju. Iako je „najveći živi pijanista” ranije već posetio ovaj grad, ni toga ne može da se seti, ali zato svi drugi, izgleda, to vrlo dobro pamte. Zbunjeni Rajder tako biva uvučen u niz misterioznih događaja van njegove kontrole, koji mu postepeno otkrivaju fragmente mozaika uspomena na zaboravljena prijateljstva i rivalstva, stare ljubavi i rane.

U romanu Neutešni nobelovac Kazuo Išiguro nas vodi kroz snoliki lavirint gotovo kafkijanski opskurne psihološke priče. Centralna tema njegovog celokupnog dela – nepouzdanost ljudskog sećanja – ovde je dovedena do svojih krajnjih konsekvenci. Zajedno sa glavnim junakom, čitaoci traže izlaz iz tog lavirinta, pritom uživajući u besprekornom stilu autora, koji se još jednom pokazuje kao veliki majstor s nepogrešivim sluhom za muziku i ritam književnog pripovedanja.

Vladimir Nabokov, Pogledaj arlekine!

Svoj poslednji završeni roman, Pogledaj arlekine!, koji je osmislio kao pseudoautobiografiju, Nabokov piše u nameri da se obračuna s kritičarima koji su u njegovim delima maliciozno tražili elemente iz privatnog života samog autora, zbog čega je često morao da dokazuje kako nije pedofil, špijun ili homoseksualac. Brojne paralele između Vladimira Vladimiroviča Nabokova i njegovog junaka Vadima Vadimoviča N. (takođe pisca koji stvara na ruskom i engleskom jeziku), kao i sličnosti književnih dela dvojice autora – treba shvatiti kao svojevrsnu parodiju kojom se Nabokov podsmeva upravo tim brižljivim nadribiografima. Iako narator Vadim mnogo toga „pozajmljuje” iz Nabokovljevih knjiga, u ovom romanu će uživati ne samo vrsni poznavaoci autorovog života i opusa već i svi poklonici majstorske veštine književnog pripovedanja, besprekornog stila i ingeniozne duhovitosti.

Zoran Ćirić, Lanac slobode

Roman Zorana Ćirića, Lanac slobode, je, slobodno možemo reći, distopija smeštena u postapokaliptičnu Srbiju, posle bombardovanja 1999. godine. Beograd se otcepio od Srbije, Nišvil postaje glavno administrativno sedište za Donji Balkan. Gradom lutaju drogirani plaćenici iz celog sveta, nema nade za povratak normalnog života.

Nakon izvršene kopnene invazije i kapitulacije bombarderske 1999, Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije. Podeljen na administrativne zone i premrežen zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem, Nišvil postaje nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog Federalnog Ureda, kao i novouspostavljene Unionističke vlade Srbije. U zastrašujućoj postapokaliptičnoj atmosferi, grad je ispresecan električnim žičanim ogradama, njegovim ulicama šetaju vojnici i plaćenici iz celog sveta, mnogi od njih su na drogama, i sami zahvaćeni sveopštim haosom u kojem vladaju užasavajuća otupelost i sivilo.

S. T. Kolridž, Biographia Literaria 

Kapitalno delo svetske književne kritike „centralni dokument“ engleske književne istorije i „biblija moderne kritike“.

Biographia Literaria S. T. Kolridža u 19. veku uspostavlja jedan pravac kritičkog razmišljanja o književnosti koji će dobiti maha u 20. veku. Kolridž ovim delom uvodi spajanje književne kritike, promišljanje o kniževnosti, što bi nas moglo uvesti u teoriju književnosti i naravno same poetike pojedinačnih pisaca koje bismo dana više zvali iskustvom pisanja teksta kao takvog. Ne možemo danas povući jasnu liniju između filozofskog i umetničkog u jednom književnom delu a da se, pritom, ne osvrnemo na ovo Kolridžovo neizmerno važno delo.

Ostavi komentar