Top 5 domaćih stripova: Partizani, distopija, mitologija i smrt političkoj korektnosti

Top 5 domaćih stripova: Partizani, distopija, mitologija i smrt političkoj korektnosti

Miki Maus, Stari Sloveni, književni velikani, korumpirani policajci i depresivni Indijanci. To je srpski strip. I baš je dobar.

Strip publika u Srbiji je jako brojna, a mora se reći da je jezgro upućenih, kolekcionara i zaluđenika prilično veliko. Van te grupe znanje o stripu postoji, ali svest o važnosti Srbije i Jugoslavije za strip kao medij i nije baš raširena. A imamo čime da se pohvalimo.

No, baš zbog toga imamo honourable mention na ovoj listi. I to nije strip.

To počasno mesto pripada Svetozaru Obradovicu i njegovoj knjizi Novosadski strip. Možda ima obimnijih, boljih ili kritički bolje ocenjenih osvrta na ovdašnju strip scenu - ali ja ih nisam našao. Ako imate informacije koje ja nemam znate šta vam je činiti - pišite komentare.

Dakle knjiga predstavlja osvrt na rad 42 novosadska strip majstora. Korice je ilustrovao sjajni Bane Kerac, koji je pored na Kobri, Tarzanu, Zagoru, nacrtao i Ket Klou - čuveni strip čiji je scenarista upravo i autor ove knjige.

Za ljubitelje stripa jako je bitno to da knjiga nije previše teoretska i suvoparna  - njenih skoro 300 strana pune su tabli i iz prve ruke možete da vidite rad novosadskih umetnika. Ako ste ozbiljan zaljubljenik - ovo morate imati u kolekciji. Ako ste početnik - počnite odavde.

  1. Nikad robom - Mirko i Slavko

Da se razumemo, Mirko i Slavko   nije vrhunski strip. Crtež nije fascinantan, priča je u najmanju ruku banalna i zaista podseća na čuveni pošalicu "Pazi Mirko, metak". Ali ovaj strip mora biti na listi.

Izlazio je od 1963. i zenit slave doživeo u prvih desetak godina izlaženja. Tokom sedamdesetih popularnost je krenula da opada. Ipak nikada nijedan strip ovde neće imati tiraže Mirka i Slavka, a oni su znali da budu i veći od 200.000 primeraka.

Nešto poput mangi u današnje vreme - Mirko i Slavko su bili mamac za buduće zaljubljenike u strip. Mnogi su počeli sa stripom Desimira Žižovića da bi kasnije otkrili Bonelijeve junake, Mebijusa ili nešto treće.

Treba napomenuti da i to da je edicija Nikad robom bila sastavljena i od drugih stripova, te da ne treba mešati dva pojma. Mirko i Slavko jesu noseći likovi ove edicije, ali nisu jedini

  1. Dikan

Popularnost Mirka i Slavka je tokom sedamdesetih preuzeo Dikan. Tadašnji urednik Politikinog zabavnika Nikola Lekić tražio je da se kreira lik Starog Slovena, a Dikana je nacrtao Lazo Sredanović.

Strip prati avanture Dikana, Slovena koji se u VI veku naseljava na Balkan. On je mlad, snažan, krupan, pravedan i duhovit. Prati ga mudri ujak Vukoje i još nekoliko likova poput konja Zokana ili magarca Sivoja.

Neizbežan je buzdovan u Dikanovoj ruci, a prvi broj se čak i zove Buzdovanske igre. Crtež jako podseća na Asteriksa, humor je britak i dalekosežan. U jednom momentu Dikan kaže da "nije znao da se može ratovati zbog gramatike i pravopisa", te se nada da "nas neće uvući u to".

Ujak Vukoje zna da kaže da je nesavitljiva kičma nasledna osobina, a u epizodi Dikan i špijuni vladar zemlje u kojoj se Dikan nalazi planira da napravi zakon koji će uvek biti na njegovoj strani. Simbolično, zar ne?

  1. Skalpirani

Iako je na trećem mestu, ovo je ubedljivo najkvalitetniji strip na listi. Scenarista je Džejson Aron a predgovor počinje rečima:

"Većina američkih scenarisrta je bezveze. "

Moram se složiti sa tim, nikada nisam bio preveliki fan američkog stripa, ono malo što mi se svidelo uglavnom su pisali stranci poput Nila Gejmena. No, ovo je druga priča. Strip smešten u indijanski rezervat ogrizao u alkoholu, kocki, propalim brakovima, siromaštvu i tinejdžerskim trudnoćama.

Dašijel Zli Konj je u životu prošao mnogo toga. Odrastanje u bednom rezervatu, potucanje po Americi, službu u vojsci koja ga je dovela i na Kosovo 1999. godine. Postao je nemilosrdni komandos, a onda se posle mnogo godina vratio u svoj rezervat i tu stvari nisu tekle baš onako kako je on zamišljao.

Skalpirani spadaju u domaći strip jer ih je crtao Rajko Milošević Gera, Beograđanin koji već duže vreme živi u Barseloni. Ova distopija o očajnom položaju Indijanaca u rezervatima u kojima žive i u XXI veku dobila je mnogo pohvala, ali je čak i u političkim krugovima Amerike bilo nezadovoljstvo zbog navodnih negativnih stereotipa o Indijancima koje širi.

Crtež je mračan i eksplicitan, sa mnogo seksa, krvi, smrti i svega što ide uz to. Scenario je postavljen perfektno - mnogo akcije sa taman dovoljno zapleta, međuljudskih odnosa i dubljih poruka. Ono što počinje banalnim scenama nasilja završava se tako što se, kada zatvorite strip, zapitate o nekim stvarima.

Treba u sve to dodati i prevodilačke bisere , kao na primer deo Knjige o Jovu koji je citiran u stripu je zapravo prevod Đure Daničića, a odlomci iz Kublaj Kana i Čajlda Harolda su takođe preuzeti iz domaćih prevoda. A u naslovu jednog poglavlja naći ćete nikog drugog nego Sunshine.

  1. Mika Miš

Spektakl je reč koja bi najbolje mogla da opiše ovaj strip. Ovo je srpski alter ego Mikija Mausa, a izlazio je 1932. godine u dečijem listu koji je nosio ime koje sada ima jedan naš strip izdavač - Veseli četvrtak.

Mika Miš je izlazio u vremenu pre političke korektnosti pa tako u potrazi za zemljom Nevidiš upada u razne nevolje i suočava se sa streljačkim vodom, Indijancima, Eskimima, crncima, Japancima, ratuje i teško da ćete lik Mikija Mausa videti u bizarnijim situacijama.

Iz nekog razloga njegovi saputnici su noj, dva crnca i jedan Japanac. Imali su pustolovine svuda po svetu, odlikovali su ga mnogi od predsednika Amerike do kineskog cara. Mika Miš u svojim pustolovinama stiže i do Egipta, gde  budi faraona zvukom ćemana koji dolaze sa Radio Beograda! Nije vam dovoljno spektakularno? E, pa faraon tvrdi da je srpskog porekla!

Izašlo je 505 brojeva Mike Miša, a nedavno su reizdati. Poslednja epizoda izašla je 8. oktobra 1941. u okupiranom Beogradu i nažalost posle rata nije nastavljeno sa objavljivanjem.

  1. Družina Dardaneli

Pavle Zelić i Dragan Paunović su nam podarili nešto zaista fascinantno. Na prelazu između XIX i XX veka Srbija nije izmučena ratovima, lošim političkim odlukama i kilavom ekonomijom, već je mesto prosperiteta gde saobraćaju leteći tramvaji.

Strip je dobio ime po čuvenoj kafani Dardaneli koja je 1901. godine srušena ne bi li se na njenom mestu napravila zgrada današnjeg Narodnog muzeja. S obzirom na blizinu Narodnog pozorišta, Dardaneli je bio mesto de su se okupljali pisci, glumci, slikari, velikani poput Đure Jakšića, Milovana Glišića, Stevana Sremca, Vojislava Ilića, Janka Veselinovića...

Upravo njihovi likovi imaju glavnu reč u ovom stripu. Glišićev Sava Savanović, Veselinovićev Hajduk Stanko kao i Sremčevi pop Ćira i pop Spira su samo neki od protagonista ovog stripa.

Vukašin Katić skuplja družinu koja će se suprotstaviti mračnim silama koje su se urotile protiv domovine. Na jednom mestu on pored pomenutih okuplja i Andrićevog Karađoza, Stankovićevu Koštanu te grofa Vronskog, a pomaže im i Kočićev jazavac (pred sudom).

Sa druge strane zapadne sile imaju svoj super tim -Kafkini Gregor Samsa i Jozef K. te dobro vojnik Švejk, Old Šeterhend i Halef Omar junaci pustolovina koje je pisao Karl Maj. Tu su i Raskoljnikov, Dama sa kamelijama, Fantom iz Opere...

Sa ovakvom postavkom strip zaista mora biti sjajan. Jedine zamerke su što deluje pomalo zbrzano i što bi bilo idealno da su oba dela bar duplo duža.

Ovo je sjajno delo, sjajan strip i sjajan način za promociju nacionalne, ali i svetske kulturne baštine. Kupite deci Družinu Dardaneli i radije će čitati lektiru. Kupite sebi Družinu Dardaneli i sasvim sigurno ćete se ponovo uhvatiti nekog od klasika književnosti od kojih su junaci stripa pozajmljeni.

Smatrate da je neki domaći strip bez razloga izostavljen sa ove liste? Pišite nam u komentarima!

Autor teksta: Nikola Lalović

 

Leave a reply