fbpx

Top 5 knjiga Kontrast izdavaštva

Kontrast izdavaštvo čini grupa krajnjih entuzijasta koji strastveno veruju da je dobra priča vrhunac duha. Na 64. Sajmu knjiga sa njima ćemo se družiti u u hali broj jedan, a u toku ove manifestacije njihovi naslovi će biti na popustu do 35 odsto.

Pored mnogobrojnih novih izdanja koje su spremili na svom štandu, kao što su paket knjiga bečkog psihologa i neurologa Viktora Frankla, „Autobiografija o drugima” Borislava Mihajlović Mihiza, „Psi iz Galveisa” Žozea Luisa Peišotoa, „Povratak Timotija Arčera” Filipa K. Dika, roman Ursule Legvin „Leva ruka tame" i „U svetu gladnog duha” Gabora Matea, Kontrast je za naš magazin izdvojio i pet preporuka knjiga, koje možete naći na ovogodišnjem Sajmu. 

Peter Vajs, Estetika otpora (druga knjiga)

Roman Estetika otpora, koji je prvobitno objavljen u tri toma, postao je kultna knjiga. Peter Vajs je uspeo da stvori pripovedačku sintezu političkih i estetskih stremljenja XX veka. On razvija estetiku koja je usmerena protiv svake vrste tlačenja, a otporu istovremeno pripisuje estetiku koja ga štiti od svake vrste dogmatizma. Novo izdanje nastoji da kroz kombinaciju frankfurtskog i istočnoberlinskog izdanja što je moguće tačnije utvrdi namere autora.

Drugi tom romana, isprva objavljen 1978, prati naratora od povlačenja iz Španskog građanskog rata u Pariz, a potom u Stokholm, gde radi u fabrici, učestvuje u delovanju Komunističke partije i upoznaje Bertolda Brehta. Radnja je prožeta prepoznatljivim refleksijama o ratu, umetnosti i   politici, koje leže u osnovi Vajsovog pripovedačkog zahvata, ali i osvrtima na brojne značajne istorijske ličnosti. Peter Vajs predlaže ideju otpora kao humanističku dužnost i neminovnost, što ovo delo čini jednim od najvećih dela savremene nemačke književnosti i jednim od ključnih tekstova za razumevanje dvadesetovekovne evropske istorije.

Kormak Makarti, Satri

Odmetnuvši se od porodice i života privilegovanih, Kornelijus Satri  živi u samonametnutom egzilu u kući na vodi na reci Tenesi. Izabravši život margine, postaje deo zajednice izopštenika, ekscentrika, kriminalaca i skvotera.

Satrijeva nežna i oštra duhovitost, njegova humanost  i njegovo nepokolebljivo dostojanstvo uzdižu ga iznad svakog egzistencijalnog  nespokojstva i grča preživljavanja, i važnost Makartijevog poluautobiografskog romana, između ostalog, počiva i u pozivu čitaocu da, nastanivši ovaj svet, prizove i uvaži upravo ove ljudske vrednosti.

Senka Marić, Kintsugi tijela

„Stil Senke Marić je poetičan i minimalističan, a pripovijedanje se ostvaruje realističkim prosedeom romana pisanog tijelom. Junakinja romana vodi privatni rat protiv bolesti, ali ovo nije knjiga samo o bolesti, nego je ovdje riječ o borbi za dostojanstvo, čulnost i eros. Nije dovoljno reći da je ovo zaista borben tekst, njegov užitak se krije i u poetskim opservacijama u kojima je potez hirurga ples kista po slikarskom platnu. Međutim, dovoljno je reći da je Kintsugi tijela hrabra knjiga pisana vlastitim iskustvom koje nam nudi toliko potrebnu nadu u pobjedu života nad smrću.”
Faruk Šehić

„Roman Senke Marić je nežan i borben, tužan, ali nimalo patetičan, njega konstituiše jedan nesvakidašnje snažan narativ o slabosti. U njemu caruje bolesno telo koje lucidno misli i duboko oseća, koje ume da bude i pobedničko i groteskno, a o tom se telu izjašnjava svesno sapet jezik koji čvrsto spreže sećanja i čitanja, terapije i operacije u staccato rečeničnu artikulaciju. Senka Marić se ne da širini, odupire se iskušenju ekstenzivnosti sabrano i spremno, naraciju skuplja i sažima, ne dozvoljavajući da se isečak ličnog iskustva pretoči u hroniku, roman-reku niti u nepregledno samosažaljenje autobiografije.”
Vladislava Gordić Petković

Melis Fridental, Pčele

Estonski pisac Melis Fridental (1973) napisao je doktorsku tezu o viđenjima i vizijama u filozofsko-teološkom traktatu iz 13. veka. Fridental je radio kao predavač na Bogoslovskom fakultetu i na Katedri za istoriju, a trenutno je zaposlen kao viši istraživač u Univerzitetskoj biblioteci u Tartuu. Fridental je stekao reputaciju izuzetnog i važnog pisca spekulativne fikcije. Za roman Pčele dobio je nagradu Eesti Kirjanik 2012, i Nagradu Evropske unije za književnost 2013. godine. Njegov prvi roman, Zlatno doba, bio je u najužem izboru za najugledniju estonsku književnu nagradu.

 Fridental u romanu Pčele opisuje avanture Laurencijusa Hilasa, studenta koji zajedno sa svojim papagajem Klodijom pristiže u Estoniju svega nekoliko godina pre kraja 17. veka. Iako Tartu ima reputaciju grada muza i značajnog sedamnaestovekovnog univerzitetskog centra, entuzijastični i osetljivi Laurencijus počinje da oseća da se crna žuč u njemu nagomilava i polako sleže u bolest zbog koje nije u stanju da razlikuje stvarnost od nestvarnog. U potrazi za lekom, raslabljen, vidi devojku koja ima „oči kao zlato, kao tamni med, čije je disanje poput zujanja“. Nakon ovoga, Laurencijus počinje da otkriva da se oko njega događaju čudne stvari.

Zavodljivost Fridentalove proze, natopljene melanholijom i vlagom, počiva na saglasju gotovo naturalističkih scena kulturne i istorije privatnog života iz doba prosvetiteljstva i začudne, atmosfere s one strane stvarnosti.

Ovaj roman potražuje odgovor na jedno od najčešće postavljanih pitanja u istoriji čovečanstva: gde su granice naše percepcije stvarnosti?

Šandor Jasberenji – Đavo je crni pas i druge priče

Đavo je crni pas objedinjuje kratke priče koje u fokusu imaju savremena društvena i geopolitička pomeranja na Bliskom Istoku i u Africi, prostorima u kojima je autor živeo i radio. Jasberenji nastoji da pronikne u razlog za sve nemire i prevrate koji decenijama pogađaju ove regije, ishodeći i u velikom i tekućem talasu migracije. Šandor Jaszberenji je, ne sasvim nalik magistralnim tokovima mađarske književne tradicije, okrenut ispisivanju proze kratkih,  dinamičnih  rečenica reskih i prodornih uvida. Knjiga je prevedena na više jezika i naišla je na izuzetan prijem u javnosti i medijima poput časopisa The Independent i The Guardian.

Sve priče pripovedane su iz različitih perspektiva: majke, francuskog legionara, seljana, teroriste, novinara itd, i vode čitaoce na putovanja, prostorna – od Nigerije i Kaira do pojasa Gaze, od Bengazija do Budimpešte – i unutrašnja – kroz traumatična sećanja, preispitivanja vlastitih sistema verovanja, podleganja fatalizmu i sujeverju, transmutacije seksualnosti u kaleidoskopu preloma i društvenih gibanja.



Ostavi komentar