Top 5 pesama sa poslednjeg RHCP albuma

Top 5 pesama sa poslednjeg RHCP albuma

Na dvogodišnjicu od izlaska The Getaway biramo 5 najlepših pesama sa tog ostvarenja

Kalifornijski fank – rok sastav dostigao je vrhunac svoje karijere duplim albumom Stadium Arcadium. Nakon toga usledio je niz okolnosti koji je zapretio da ozbiljno uzdrma karijeru i status ovih giganata, još od sredine devedesetih: naime bend napušta, možemo slobodno reći, glavni kreativac i gitarista Džon Frušante, a nakon čega 2011. je objavljen I’m With You, verovatno najslabiji album ove četvorke kada se uzmu sve okolnosti u obzir. Tada su mnogi kritičari, kao i realističniji fanovi (koji ne proglašavaju baš sve što bend snimi genijalštinom) požurili da sahrane ovaj bend. Sećam se šta je Škabo pisao za Plejboj o ovome: ,,Kome još treba pastirski rok? Mislim da su se približili zatvaranju kruga...’’ Navodim po sećanju, ali suština je tu.

Pre dve godine, nakon mnogo peripetisanja (bolest pevača Kidisa, lom ruke basiste Flija), pronalaženja novog producenta (umesto Rika Rubina, to mesto zauzima Danger Mouse) i kompletnog odbacivanja pripremljenog materijala (na zahtev upravo Danger Mousea), navikavanja i promena, RHCP su nam ponudili najkraći album u poslednjih 25 godina. The Getaway je uradio nešto slično kao i Californication 1999. godine, iako u skromnijim razmerama: u trenutku kada je ceo svet pomislio da je došao kraj, Pepersi su rekli: ,,Jebite se! Još nije gotovo!’’

Ovaj tekst ipak nije zakasnela recenzija, već želim da vam ponudim 5 pesama za koje smatram da su iz ovog ili onog razloga najbolje sa tog albuma. Ako se ne slažete, ili ako mislite da sam potpuno u pravu, napišite to u komentaru!

 

  1. Dark Necessities

Prvi singl sa albuma precizno najavljuje kako će zvučati album: moćna produkcija, pretežno melanholične misli, kompozitorska zrelost i usavršenost... Tenzija se odlično gradi uvodom koji nas upoznaje sa glavnom melodijom, nakon tenzije nas po ko zna koji put hipnotiše neverovatno pamtljiva bas linija, dok solo/outro naprosto tera na ponovo preslušavanje. Sluša li ovo domaća rok gerijatrija? Ima tu šta da se nauči o dostojanstvenom starenju...

 

  1. Feasting on The Flowers

Teško je na pravi način opisati sve što se događa kada neko koga mnogo volite umre. To je zaista nešto najstrašnije na svetu, i ako ste imali takvo iskustvo, onda znate kako je. Ako niste, ne možete ni da zamislite.

Entoni Kidis je ostao bez svog najboljeg prijatelja Hilela Slovaka (osnivača i prvog gitariste RHCP) u trenutku kada su obojica imali 26 godina. Slovak je umro od prevelike doze heroina, i nije mu napravljen neki pooseban spomenik, samo jednostavan natpis na ploči u travi. Slovak je bio tema nekoliko pesama koje su neposredno (My Lovely Man, This is The Place) ili posredno (Under The Bridge) posvećene upravo njemu, a ova poslednja u nizu – Feasting on The Flowers govori da vreme ne leči baš svaku ranu. Uostalom, dao sam vam dovoljno šlagvorta da pažljivo poslušate tekst pesme, posebno bridge.

  1. Go Robot

Osamdesetih, Pepersi nisu bili veliki fanovi disko muzike, smatrali su je šminkerskom, pozerskom, muzikom ,,za kretene’’, i tako dalje, i tome slično. Oni su tada najviše slušali pank i fank, i kreatli se više tom pankerskom linijom otpora prema svemu što je mejnstrim i isprazno. Međutim, 30 godina kasnije čovek odraste i počne da, ako ne nostalgično, onda makar studiozno prilazi prošlom vremenu, tako da je ova pesma za današnje standarde pravo disko remek – delo. I u ovom žanru rok dinosauri su se snašli kao riba u vodi, a poluironičan spot prepun referenci na disko eru i osamdesete savršeno upotpunjuje čitav utisak.

 

  1. We Turn Red

Treća po redu stvar na albmu savršeno ilustruje kako je ovaj album komponovan. RHCP su, od početka do danas, bend koji stvara muziku na osnovu improvizacije i neverovatne umešnosti svojih članova, pri čemu se studio koristi kao mesto koje dokumentuje muziku, odnosno beleži je na snimak. Na ovom albumu, pod uticajem Danger Mousea, studio su koristili kao kamen temeljac: umesto da džemuju, prvo bi bubnjar Čed Smit dao osnovni ritam, nakon toga bi Fli ušao sa bas linijom, a preko toga bi gitarista Džoš Klinghofer pronašao mesto za svoju melodiju. Pesme su građene sloj po sloj, nota po notu, umesto na bum i improvizaciju kao do tada. We Turn Red svedoči upravo o tome, kao i o Kidisovoj potrebi da kaže nešto o Trampu, Meksiku, zajapurenim milijarderima i cevima koje se široko otvaraju.

 

  1. Sick Love

Nezaobilazna pesma na svakom RHCP albumu koja peva omaž Kaliforniji i zvuči kao da dete ljubavi Bič Bojsa i Džordža Klintona, ovoga puta je Sick Love. Pesma sa sličnom tematikom kao i Tell me Baby sa Stadium Arcadium, ima možda najbolje uklopljen gitarski solo iz post-Frušante ere (ipak je ovde Klinghofer bolji nego na The Love of Your Life), ali i veoma snažan refren o ljubavima ,,na silu’’ i kako one prolaze. Slušaš li ovo, Džole Džogani?

Ivan Radisavljevic

Leave a reply