fbpx

Torsten Kinsela (God is an Astronaut): Naša muzika je poput zvučne fotografije, hvata momente koje smo emotivno doživeli u trenutku pisanja

Irski bend God is an Astronaut, otpočeo je svoju evropsku turneju, u okviru koje su nastupili na Wrong fest-u u Pančevu, koji je održan od 19. do 21. jula.

Iako im ovo nije prva poseta Srbiji, svojim srpskim fanovima su još jednom priredili nesvakidašnje isksutvo, ispunjeno sirovom iskrenošću, mračnim melodijama i ambijentalnom atmosferom. Bend je na sceni od 2002. godine, kada su ga osnovali braća blizanci Torsten i Nils Kinsela (Torsten i Niels Kinsella). Trenutnu postavu pored njih dvojice čini još Lojd Hani (Lloyd Hanney). Do sada su objavili 9 studijskih albuma i za svaki smatraju da predstavlja zvučnu fotografiju o tome ko su u tom trenutku. Torsten Kinsela je za Oblakoder dao odgovore na par pitanja, koja u ovom trenutku treba da znate o bendu. 

Kako je bend dobio ime?

Dok smo gledali Kliv Berkrov film “Nightbreed” 1999. godine u ranim jutarnjim časovima. Voleo sam ceo citat „God is an Astronaut and Oz is over the Rainbow”, pa ga je Nils posle skratio na na „God is an Astronaut”

Tvoj brat blizanac Nils i ti ste osnovali bend. Kako ste došli na tu ideju i kako  se odvijao ceo proces?

I Nils i ja smo od ranog detinjstva pisali muziku i delili sličnu viziju. Sa „God is an Astronaut” smo započeli 2001. godine, svaki bend pre toga je bio neuspešan, pa je ovo bio naš poslednji pokušaj i oproštaj sa muzičkom industrijom. Tako smo i napravuili nešto što smo voleli bez kompromisa i nismo bili zabrinuti šta o tome misle radijske i muzičke kuće. Stilski smo spojili svoja iskustva sa ranijih rok ili elektronskih projekata da bismo stvorili hibridni zvuk. Naš glavni fokus je da uhvatimo naša osećanja i raspoloženje. Naša muzika hvata momente, koje smo emotivno doživeli u trenutku pisanja, poput zvučne fotografije.

Kako bi opisao muziku koju stvarate?

Emotivna, mračna, beg od stvarnosti  - elektronika, ambijent, rok.  

Više preferirate instrumentale od vokala, zašto je tako?

Koristimo vokale, ponekad tekst, ali više kao instrument. Imamo mnogo različitih slojeva u našim melodijama i kada bi gurnuli vodeći vokal sve bi to preuzeo i nadišao, zato preferiramo spoj oba.

Ko su muzičari i bendovi koji su najviše uticali na vaš rad?

Pretpostavljam da bi to bio naš otac, koji je bio profesionalni muzičar i 60-tih je svirao bas gitaru u psihodeličnom rok bendu „Orange Machine.” Uvek smo bili fascinirani muzikom, to nam je u krvi. Naš otac nam je svirao Bouvija, AC/DC, Led Zeppelin, Moody Blues, Beatles, Pink Floyd i mnoge druge, kada smo bili mali. Danas je naš muzički ukus veoma raznolik.

Prošlo je 17 godina od vašeg prvog albuma „The End of the Beginning”. Koliko dugo će taj kraj da traje?

Nisam siguran, ali sam srećan što smo i dalje ovde nakon 17 godina.

Pre ovogodišnjeg Wrong fest-a u Pančevu ste bili četiri puta u Srbiji. Šta vam se najviše dopalo ovde?

Naši fanovi u Srbiji su uvek bili strastveni, pa su nam priređivali nezaboravne koncerte. Takođe, pejzaži su veoma lepi, posebno na istoku zemlje.

Kakvi su vam planovi nakon ove evropske turneje ?

U septembru krećemo sa američkom turnejom.

Marija Todorović

Leave a reply