STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Treća sezona Atlante je najčudnija do sada – zato je i volimo

Kao što bi rekao autor ove serije: moje ime je Donald Glover, a ovo sve oko mene, to je crno - bijeli svijet.

3. June 2022

Pre nekoliko nedelja, sjajni muzičar, scenarista, komičar, glumac, šta sve već ne, Donald Glover, glasno je rekao u jutarnjem programu koji pretežno slušaju Afroamerikanci kako želi da ga u budućnosti ljudi percipiraju kao belog umetnika. I dok su mnogi brzo poleteli da od takve izjave naprave haos, bezumlje i klikbejt, u njoj se krije mnogo pametnija i dublja izjava, koju je, naravno, i sam Glover odmah posle zareza i objasnio. Naime, kad si beo, ti nemaš kontekst rase, a često ni nacije i staleža, i možeš da praviš šta god, gde god i kad god sa svojom umetnošću i ljudi te po toj pripadnosti ne svrstavaju u belog autora, koji pravi bele filmove za belu publiku. Mislim, imamo, naravno, i takve, ali kad oni to naprave, mogu odmah u zatvor. Naravoučenije: Glover ne želi više da pravi seriju o crncima za crnce. Izgleda da se to baš i ne sviđa crncima. Meni se baš mnogo sviđa. Da li je to zato što sam belac? Voleo bih da mislim da nije.

Nakon više godina pauze, konačno je krenulo emitovanje nove sezone Atlante pre neku nedelju. Jedna od najiščekivanijih serija podelila je publiku kao CIA i zle strane sile bivšu Jugosalviju, s obzirom na to da su ljudi očekivali nastavak avantura repera Pejprboja, njegovog brata od strica Earna, kao i ortaka Derijusa, plus, kako je najavljeno, kroz putešestvije kroz Evropu. I dobili smo to. Ali samo malo, na kašičicu, jer, pored ovih epizoda, bili smo u prilici da gledamo i, što bi strani kritičari rekli, anthology epzode. To vam je ono kad je epizoda sama za sebe, niko od poznatih likova se ne pojavljuje, već ima svoju samostalnu poruku i poentu. Nešto kao Black mirror ili Zona sumraka. Nisu slučajno ove dve serije pomenute, jer Atlanta je oduvek imala taj blago natprirodni ukus, koji ne gazi na prvu loptu, ali je tu. Setimo se samo da je u ovom univerzumu Džastin Biber crnac, a jedan od likova iz kraja vozi nevidljivi automobil. Pa, tako, na divljenje mnogih, gledali smo kako Pejprboj i drugari naleću u Amsterdamu na blackface koji to, u stvari, i nije, već je maska deteta koje je, kao pomoćnik Deda Mraza, propalo kroz odžak. Situacija u kojoj Amerikanci mogu da vide koliko je blackface nešto što Evropa, i pored svog robovlasničkog tereta na dušama, ne poznaje kao deo kulture.

Sa druge strane, Evropa, kao i ostatak sveta, ima problem sa white guilt tripovima, gde su spremni da se izvine crncima za sve što jeste i nije, što, naravno, Glover i ekipa scenarista ove sezone koriste za komediju. Sa druge strane, u tim anthology epizodama, razmotava se klupko koje Glovera više zanima. U nekoliko navrata priča priču u kojoj su belci glavni likovi, da bi beloj Americi (Evropa je očigledni entitet za sebe koji Glover više koristi za komediju) objasnio u čemu je zvrčka i problem.

Da, rasizam je bolest, da, ropstvo je nešto užasno, ali sem ovih prostih poruka, poput voda je mokra i vazduh je providan, bela Amerika i ne razmišlja mnogo i često. E, zato, ropstvo i rasizam Glover približava u anthology epizodama drugoj strani, da bi lakše shvatila. Takoreći, crta joj.

Sve kreće sa klincem kojeg, zbog lošeg vladanja, majka ostavlja, a usvajaju ga dve bele lezbejke veganke. Mali crnac u sudaru sa svetom samo raskrinkava ekstrem liberalne Amerike koja u svojoj dobroti dolazi na granicu do robovlasnika, koju, za potrebe poente u ovoj seriji, prelazi. Nakon boravka u ovom svetu, mališa se raširenih ruku vraća nešto konzervativnijem vaspitavanju. A onda dolazimo i do, sad već kultne epizode, gde, tipa (Justin Bartha) dokači veliki problem kad se donese zakon da potomci robova mogu da traže milionske naknade od potomaka robovlasnika. I dok je cela priča postavljena kao komični bezizlazni veliki problem u kom, zbog greha svog čukundede, jedan tip treba da ispašta, na kraju se raspliće jedna mnogo veća priča, u kojoj jedan čovek na trenutak shvata koliko je zasta ogroman teret ljudi koji nisu bili slobodni i koliko je sloboda užasno bitna stvar, čak iako i dalje ta poruka zvuči kao da je skinuta sa jeftine nalepnice.

U ovakvim epizodama, Glover se još bavi uticajem crnačke culture na belu, kroz sahranu dadilje i svega onoga što je ta pokojna gopođa sa Trinidada ostavila i naučila belu decu koju je čuvala. Kameo ima i ludi sin Toma Henksa, koji glumi samog sebe. Znate tog tipa, on priča kao da je sa Jamajke i izmislio je celu onu „white boy summer” pizdariju. U poslednjoj ovakvoj epozidi, Glover se bavi crnicma svetlije puti koji nisu ni tamo, ni ‘vamo, ponekad, čak, i svojim izborom, ali i koji često moraju da idu na neformalne audicije na kojima moraju dokazuju svoje poreklo. Ova epizoda je svakako najčudnija, i na moment više podseća na nešto što bi Rik i Morti radili, a ne na komediju sa šašavim reperima. Ipak, centralna epizoda sezone vraća naša tri glavna lika i dodaje nekolicinu novih.

Epizoda kad Pejprboj biva pokraden u Budimpešti, gde optužuju klinca koji je fan da mu je ukrao telefon, je sve ono što je Glover hteo da nam kaže u ovoj sezoni. Želeo je da napravi most između debelog crnca iz Atlante i malog mršavog belog Amera koji živi u Pešti. Ispitivanjem, razgovorom, a kasnije i pesmom, shvatamo da su obojica zbunjeni i u čudnoj fazi života, obojica su slušali istu muziku i gledali iste filmove, obojicu je povredila devojka sa istim imenom, obojica imaju dosta nerazjašnjenih emocija prema pokojnim majkama. Da li su njih dvojica ista osoba? Možda.

U takvom linčovskom raspletu (podsetimo se, prva sezona Atlante je reklamirana kao Tvin piks sa reperima), dolazi do pomirenja dve kulture. I jedan i drugi imaju iste poglede na svet i iste probleme, a žive u totalno različim svetovima. E, TO je Atlanta. Crni hood koji, nakon što te otrese na zemlju zbog greha i problema koje je tvoja rasa uradila u tvoje ime nekim drugim ljudima, pruža ruku pomirenja, i šansu za budućnost i nastavak dalje. Naravno, uvek će se sećati i neće propustiti priliku da te zajebava, jer si, realno, zaslužio.

A zašto je ruka pomirenja tu? Pa, zato što, na kraju dana, postoji mnogo veći problem koji ujedinjuje i crnu i belu Ameriku, a, bogami, i svet. A to je klasa, i klasne razlike. Možda to nije najpopularnije reći u ovoj klimi, pa zbog toga Glover sad i trpi kritike, što publike, što raznih kritičara, koji ga sa prekorom napadaju jer se okrenuo beloj americi. Na kraju dana, a to je ono što se avanturom kroz Evropu još više primećuje, crnci i belci imaju mnogo više zajedničkog nego što se vidi sa kauča u Atlanti. Za početak, imaju zajedničkog neprijatelja. Potrebno je ponekad otići malo dalje od kuće, da bi je malo bolje upoznao. To je ovaj trojac spoznao na kraju.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Vakuum

Mala preterivanja: Vakuum

Kao da smo zaboravili na pravo na predah, koje se može ostvariti bilo gde, pa i u naizgled dosadnim trenucima koje bismo preskočili, kao što je gužva u saobraćaju

Da li smo mi odraz svoje rodne zemlje?

Da li smo mi odraz svoje rodne zemlje?

Na ovo razmišljanje me je naveo slučajni susret sa jednom Austrijankom, koja mi nije bila baš najdraža osoba – možda malo nepravedno, ali razloge ne bih da otkrivam

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *