fbpx
ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU |

Tribute bendovi – the next best thing

Srbiju na turnejama preskaču veliki bendovi i izvođači već decenijama, pa ako želite da čujete hitove, morate da se zadovoljite bendovima koji sviraju obrade

27. January 2024

Kada govorimo o zabavi i izlascima, znamo šta većina, da na kažemo svi, žele. Hitove. Da, ima nas entuzijasta koji volimo da otkrijemo novi bend, podsetimo se nekog nepoznatog starog, ali nas ima dovoljno da bude do polupun Elektropionir ili KC Grad. Ostali (normalniji) ljudi, vole brate da se zabavljaju uz pesme koje znaju, i to nema veze sa vrstom muzike.

Čak i ova mahom rokenrol orijentisana publika. E sad, u većini slučajeva ti hitični bendovi ili ne sviraju kod nas, ili jako retko, ili ne postoje više. Šta onda preostaje nego da se se nađe next best thing – Tribute bend.

Sa jedne strane, mnogi pametnjakovići će spočitati, pljucnuti i ići protiv ovog vida svirke i zabave, ali onda kad se vidi stepen organizacije, navežbanosti i profesionalizma koji ovi bendovi donesu i ponesu sa sobom, mnogi drugi „više kul” bendovi bi mogli i te kako da nauče od njih kako da se ponašaju na sceni ili da naštimuju gitaru.

Pitali smo par ljudi anonimno, zašto vole da izlaze na svirke bendova koji sviraju tuđi materijal, ali nismo dobili neko proviđenje i mnogo originalne odgovore. Jednostavno, svi su rekli da žele samo da ide hit za hitom, koji ide dobro uz gomilu pića koje će tog petka ili subote survati u sebe.  

A šta je sa onima na bini? Kako oni gledaju na to što sviraju tuđe reči i muziku, odnosno da li ako odsviraš jednu pesmu 3756 puta, malo postane i tvoja na neki način. O tome, ali i kako su došli do toga da sviraju u tribute bendovima porazgovarali smo sa nekolicinom momaka. 

Joca Ajkula i njegov bend Gift je primer benda koji već preko trideset godina svira kako svoju, tako i muziku kultnih stranih bendova u žanru rokenrola, britpopa, goth vejva. Tu spada i Bouvi, ali i Depeche Mode, a nekad su tu i sa „dark show” konceptom kad sviraju Bauhaus, Sisters of Mercy, Mission, Peter Murphy, Joy Division i slično.

Gift bend / Foto: Vovka Čudinov

„Još početkom 1991. smo svirali kao po LP ploči redosled pesama naših omiljenih bendova. Onda smo 2007. na nagovor Nenada Jelenkovića iz „real Tribute” organizacije dobili ponudu da sviramo u KSET (ZG) kao Depeche Tribute. Tu su krenule prave tribute svirke”, rekao nam je pevač benda Gift, i naglasio da su mu najdraže ipak one svirke koje radi kao Tribute to Bowie, specijalno na Promenadi 2021, kao i ona sa Masimom Savićem u Bitef Art Kafeu 2018. 

Tribute svirke bendova iz osamdesetih su ipak regularnija pojava, kako onih što sviraju strano, tako i domaće. Ipak, promaljajuju se na sceni i oni bendovi koji sviraju tribute onima još uvek aktuelnima, čije originalne koncerte možemo da gledamo ako skoknemo do Budimpešte, Beča ili nekog drugog evropskog grada. 

Dobro, Arctic Monkeys su svirali u Srbiji 2009. godine, ali kad je to bilo… Ipak, imamo tribute i za njih. Zovu se Stereo Deficit, poreklom su iz Kruševca, ali svi žive u Beogradu već desetak godina, koliko i bend postoji. Trude se da nemaju puno svirki u Beogradu, da ih se publika uželi, ali ih zato češće viđamo u regionu. 

„Do ideje za bend je došlo kada je Aleksa (vokal/bubanj) imao svirke sa prvim gitaristom benda, Stefanom. Tu smo skontali da može da skine glas Aleksa Tarnera i počeli smo da razmisljamo o AM tributu. Naravno, postojala je i određena ljubav za bend, koja je kroz godine rasla. Najveći uspesi do sad su prva svirka u Beogradu. Nismo mogli da verujemo koliko je tu ljudi bilo. Druga je kutlni klub Boogaloo u Zagrebu. Kada jednom počnes da radiš ovo, jako je teško izaći iz toga. Dosta puta smo hteli da prestanemo, ali prosto, nije nam se dalo” rekao nam je Andreja Matić, gitarista benda. 

Stereo Deficit / Foto: Marko Popović

Tribute svirke napadaju all over the world i niko nije siguran. Neke od najboljih zezanja na Sziget festivalu, i pored bezbroj novih, svežih i brzih bendova, sam doživeo baš na Tribute bini. Tu sam i i primetio bend Piknik Park, koji pogađate, sviraju svoje verzije pesama benda Linkin Park. 

Dolaze iz Mađarske, postoje još od 2005. godine i kao Piknik su proputovali gotovo ceo svet. Menjale su se postave, ali ova prži binama zajedno od 2017. godine. 

„Lako je voleti sve ovo, jer je od starta uspešno, a i u svima nama postoji neizmerna ljubav prema samom bendu Linkin Park. Tu ljubav je prepoznala publika. Volimo da sviramo pesme, da budemo na sceni, da se zabavljamo i da vidimo da publika uživa u nastupu isto koliko i mi uživamo”, rekao nam je Tomas Banhegi, gitarsita koji je u bendu od 2013. godine. 

Kao i svako bavljenje muzikom, i tribute svirke sa sobom nose sve one „ups and downs”, sve lepote svirke, ali i gnjavažu i cimanja organizacije. 

„Kada ste tribute izvođač, onda se vi i publika bavite nečim što je suprotno egzorcizmu, ajde nazivimo ovom prilikom to dispossession”, kaže nam Joca iz Gifta i nastavlja: „svirati u tribute bendu je kao biti u koži velikog umetnika kao u filmu „Biti Džon Malkovič”. To je velika privilegija i divan osećaj, jer ste i vi sami kao izvođač, ali i obožavatelj života i dela velikana. To je velika odgovornost, te su naše tehničke pripreme baš iscrpne i teške i stalno ima nešto da se nadgradi, što ne uključuje samo obim repertoara, nego kvalitet, kvalitet i kvalitet.

Andrej iz Stereo Deficita se ipak osvrnuo na to da postoji određeni problem u tome što te pesme koje svira nisu njegove: 

„Kroz sve fenomenalno što se desi, uvek negde u malom mozgu imaš tu mantru da nisi ovo svojim trudom postigao, vec sviraš tuđe pesme i to je to”, rekao nam je, ali i dodao da je zadovoljstvo koje se prenese publici ipak mngo bitnije, sa čime se složio i njegov kolega iz Mađarske. 

„Najveće zadovoljstvo je kada nam ljudi koji su bili na našem koncertu kažu da nikada nisu imali priliku da vide Linkin Park uživo i smatraju da im je naš show pomogao da dožive taj osećaj. Plus, mi pokušavamo da menjamo set listu svake sezone, uključimo pesme koje možda čak ni Linkin Park uopšte nije svirao uživo”, rekao nam je Tomas iz Piknik Parka. 

Ipak, da se vratimo na jednu od misli iz uvoda – Šta za sve njih znači ova vrsta svirke? Da li oni kad sviraju tuđe pesme, tuđe reči, tuđu muziku, da li imaju osećaj da tako žive tuđi život, ili su u nekoj vrsti uloge gde postaju osobe iz tih pesama ili postoji nešto treće? Joca Ajkula, na primer, smatra da postoji nešto treće:

„Treće je da vi ne gubite sebe pri „tribjutizmu”, nego ste oplemenjeni prisustvom i posedovanjem svetog duha i tako možete svoju ličnost da izrazite u simbiozi. Vi kostantno na tribjut koncertima imate i nevernike koji zaista ne vole tribjute, jer nismo originalni izvođači, i stoje skrštenih ruku da bi kritikovali, ali opet, ne mogu da dočekaju dok ne vide pravog ljubimca ili im on toliko nedostaje da moraju da pristvuju glupom tribjut nastupu. Na takvim gledaocima najviše radi ovaj treći princip – Simbioza.”

Gift / Foto: Antal Szilard

Andrej se složio sa tim da on postaje osoba iz pesama, ili osoba koja govori te reči i dozivljava sve lično dok svira pesme, dok je Tomas dao viziju iz svoje perspektive: 

„Obično postoje dva mišljenja: „Svirati u tribjutu je samo kačenje na nečiji uspeh“, a drugo je potpuno suprotno, „super je ovo što radiš, ljudi mogu da uživaju u svojim omiljenim pesmama uživo“. Nadamo se je većina na našim svirkama iz ovog drugog tabora, jer sve što radimo, radimo iz poštovanja i ljubavi prema poruci koju je Linkin Park pokušao da prenese publici. Poštujemo nasleđe benda i trudimo se da budemo autentični, ali ne pokušavamo da ih kopiramo 100%, menjamo neke stvari tu i tamo, i pokušavamo da uključimo sopstveni stil.” 

Kad smo već kod sopstvenog stila, ovi momci ne sviraju samo Bovija, Mankise i Linkin park. Već smo pomenuli da Gift radi i kao autorski bend. Međutim, ograničavanje na presviravanje jednog te istog sadražaja može, barem meni ovako iz daljine, da deluje kao ometajuće, upravo za razvijanje originalnih autorstva. 

Za Gift je uticaj tribjuta na originalnu svirku, kako kažu, poput Frankenštajnovog čudovišta:

„Ipak u nama postoji ličnost koja taloži sve te životne impresije i pretvara u nešto individualno i autentično. To može da se objasni na drugom primeru. Koliko je Bouvi uticao na Iana Kurtisa pri stvaralaštvu? On je Bouvija zasigurno cenio i voleo, ali njegovo delo je bilo drugačije, iako je u sebi imao parče velikog muzičkog maga. Kroz Ijanov horoskop, fenomen Bouvija deluje jednostavno drugačije”, završio je primer Joca Ajkula. 

Ni druga dva sagovornika nemaju veliki problem sa uticajem bendova koje presviravaju na njihovo originalno sviranje. Svaki uticaj je bitan i važan i oni ga upijaju. 

Za kraj smo ih pitali da nam kroz neku priču ili anegdotu sa nastupa prenesu čar i energiju svojih svirki. Joca se prisetio druženja i svirke sa jednim od svojih Idola Piterom Marfijem:

„Moj susret sa Marfijem se desio kad smo bili predgrupa Bauhausu u Beogradu 2018. Spomenuo sam mu nešto Bouvija, on nas je pohvalio kako izvodimo Space Oddity, ali kad sam spomenuo njihovu sličnost, zakolutao je očima, jer ga, čini se, ceo život malo upoređuju, a ipak nosi krunu tamnog princa na svim turnejama. Čak je neko maznuo tu njegovu krunu u Španiji, pa su molili publiku putem medija da mu vrate tijaru. Ja sam tad nosio ogrlicu u obliku srebrnih „makaza za led”, koje drže masivnu kocku ćilibara. Ja sam u zezanju uvek govorio da je taj kamen ćilibar, fetus vanzemaljca, a Marfi je rekao da mi je lepa ogrlica, ali i da ću se povrediti jer je baš masivna, a i video je kako me udara po grudima na nastupu. Posle mesec dana mi je pukla ogrlica. Čuvam je sad slomljenu kao uspomenu na to vreme u nadi da ću sresti ponovo svog idola.”  

Stereo Deficit / Foto: Strahinja Jovanović

Tomas je već rekao kako je Piknik Park proputovao ceo svet, a koliko sve ume sumanuto da izgleda, pokazala je svirka u Bahreinu. 

„Jednom smo svirali u Bahreinu na Bliskom istoku u koncertnoj sali velikog hotela. Organizatori su nas zamolili da šou sviramo u 2 dela, sa pauzom od 15 minuta na sredini set-liste. U prvoj polovini sala je bila ispunjena sa puno ljudi koji su uživali u koncertu. Otišli smo u bekstejdž da napravimo pauzu i kada smo izašli da sviramo drugo poluvreme, ostalo je samo 5 ili 10 ljudi u prostoriji… Ispostavilo se da su velika gužva bili vojnici lokalne američke mornarice i da su morali da se vrate u baze do trenutka kada smo morali da počnemo drugi deo! Ipak, ostatku publike se dopao kraj svirke! Dva člana iz publike su takođe bili iz Mađarske i imali smo afterparti sa njima posle predstave.”

I Stereo Deficit gaji specijalan odnos sa publikom na svojim svirkama, a nije čudno da se neko popne i zasvira sa njima: 

„Puno puta se desilo da nam dolaze ljudi i da ne veruju da Aleksa peva uživo, nego da peva preko plejbeka. To nam je uvek bilo zanimljivo i smešno u isto vreme. Dešavalo se da je nekom rođendan ili da prosto želi da odsvira ili otpeva pesmu sa nama na bini, i mi smo drage volje zvali ljude da te pesme izvedu. Takođe, upoznali smo puno ljudi iz muzičkog sveta i delili binu sa njima, sto je nama neverovatno i čini nam zadovoljstvo.” 

Ova tri benda su samo pahulja na vrhu ledenog brega, kad govorimo koliko bendova funkcioniše trenutno na ovim prostorima i vrlo profi i sa stilom obrađuje omiljene svetske i domaće bendove. Možete da ih volite, ili ne, na vama je, ali ne možete da im osporite to da je na njihovim nastupima publika vedra, nasmejana, srećna i cvrcnuta, a to je valjda najbitnije.

Preporučeni tekstovi

Oblakoder plejlista: ERRORR

Oblakoder plejlista: ERRORR

Štafetu za ovonedeljnu plejlistu predajemo nemačkom bendu ERRORR koji otkriva šta sluša ovih dana i koje su njihove omiljene numere

Hali Gali turneja – 3 poena u gostima

Hali Gali turneja – 3 poena u gostima

Beogradska ekipa je svirala u Ljubljani i Zagrebu, a ja sam po bivšim zemljama bratstva i jedinstva pratio nešto drugačije i mnogo bučnije bratstvo i sestrinstvo

Č*trdeset god*na albu*a Videos*x 84

Č*trdeset god*na albu*a Videos*x 84

Te 1984. godine, rušili su tabue, predstavljali nove ideje i stvorili futuristički klasik, a danas ne smemo čak ni ime da im napišemo da nas Fejsbuk ne bi banovao

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *