fbpx

U senci anksioznosti

Neosnovani strah, prevelika uznemirenost, jako lupanje srca, otežano disanje  - zvuči poznato? Da li prepoznajete u koje stanje vode ovi simptomi?

U pitanju su simptomi anksioznosti. Anksioznost je stanje sa kojim se veliki broj ljudi suočava, toliko da možemo reći da je sveprisutan simptom današnjice. O njoj se sve češće govori, ali se čini da u našem društvu i dalje postoji stigma, i dalje se posmatra​ podignutih obrva i neka vrsta je tabu teme.​​​​​​​​​

Pre svega treba napomenuti da anksioznost ne spada u psihičke poremećaje, već u stanja.

Tempo života, manjak slobodnog vremena, preveliki pritisak, naročito kod mladih u današnjem vremenu doprinose razvoju ovog stanja. Ne postoji određeno doba niti trenutak koji može biti konkretan uzrok za pojavu anksioznosti kod pojedinca. Ona jednostavno nastaje kao posledica kulminacije brojnih nezadovoljstava, stresova, naglih promena, nesigurnosti.

Anksioznost se najčešće javlja u periodu adolescencije i rane mladosti, kada osoba još uvek upoznaje svet „odraslih“ i polako se susreće sa raznim problemima, strahovima, očekivanjima i sl. Društvo u kome živimo nije dovoljno edukovano za ovakve stvari, pa se često ni ne primeti da osoba ima ovaj ili sličan problem. Još veći problem današnjice je što i kada se govori o ovome, ne shvati se dovoljno ozbiljno, već je prihvaćeno kao uobičajeno da mlada osoba bude nervozna, povučena u sebe, ponekad tužna i neraspoložena za socijalizaciju, jer je, kako se kaže, „takvo vreme“.  Mladi često kada se požale nekome, čak i roditeljima, nailaze na odgovore tipa „U moje vreme to nije bilo“ , „Šta izmišljaš nije ti ništa“ i „Samo ne misli o tome i proći će“ .​

Anksioznost je obično praćena paničnim napadima koji se manifestuju kao nekontrolisana eksplozija strahova. Napadi panike predstavljaju učestalu pojavu intenzivnog straha. Uvek je u pitanju neosnovani strah, takozvani „lažni alarm“ koji se aktivira u raznim situacijama. Osoba tada gubi kontrolu nad realnošću, počinje otežano da diše, pojačano se znoji, srce ubrzano počinje da lupa, celo telo drhti. Strahovi u tim trenutcima su neretko čudni i realni samo osobi koja doživi ovo stanje - strah od smrti, gušenja, gubitka kontrole.

Ovi napadi se mogu javiti kao reakcija na nešto što u nama budi frustraciju, ili kao strah od situacija u kojima smo već bili izloženi ovakvim napadima. Često osobe izbegavaju vožnju liftom ili gradskim prevozom jer su nekada doživele panični napad baš na ovakvim mestima. Takođe se strah može desiti i potpuno neočekivano. Treba napomenuti da postoje različiti intenziteti straha.

Fotografija: iStock
Oblakoder je ​sproveo​ anketu među mladima u kojoj je učestvovalo 160 ispitanika starosne dobi od 18 do 33 godine.
Rezultati Oblakoderove ankete

Na pitanje koliko su upoznati šta je anksioznost 73.9% odgovorilo je da je upoznato, dok je 26,6% reklo da o ovoj temi „zna ponešto“. 

47,5% ispitanika reklo je da se često oseća anksiozno, čak 40,5% reklo je kako se ponekad osećaju anksiozno, dok samo 9,5% naših ispitanika kaže kako im ovaj osećaj nije poznat. Pored ovih odgovora, dobili smo i sledeće: „sada manje, ali do pre par meseci često“, „povremeno, ali nemam intenzivne simptome“ itd.

Panični napad doživelo je čak 55,1% njih, dok ostalih 44,9% kaže kako nikada nije doživelo ovako nešto.

Na pitanje kako su se osećali u trenutku doživljenog paničnog napada, većina njih je navela da se osećala bespomoćno, preplašeno, strašno, van kontrole, obeshrabreno, nervozno i sl. Veliki broj ispitanika osetio je i strah od smrti.

U ovakvim situacijama kažu da je dominantan veoma loš predosećaj.

“Gušila sam se, plakala i tresla se od straha”; “Osećao sam se potpuno uplašeno za svoje mentalno zdravlje”; “Bio sam van apsolutne kontrole svog razuma”, ovim rečima neki od njih opisuju svoje osećaje u toku paničnog napada.

52,5% smatra da je ovo veoma česta pojava u društvu, 44,4% ispitanika se slaže da o ovome treba više da se priča, a da je nevažno smatra 1,9%. Pojedini ispitanici su dodali i da je anksioznost postala česta pojava usled pretrpanosti informacijama, kako kažu “izmišljotina modernog doba”, kao i da većina ne razlikuje običan stres od ovog stanja.

Izvor: Cosmopolitan

Neki od njih su sa nama podelili  svoju priču o anksioznosti.

Najčešće su simptomi veoma slični, dok su razlozi zbog kojih se anksioznost dešava različiti. Počevši od toga da neki dožive napad panike u svojoj kući dok leže na krevetu, neki na ulici, a neki pak na ispitu. Najviše ispitanika reklo je kako ima takozvanu “socijalnu anksioznost” - veliku barijeru pri upoznavanju ljudi, strah često dožive na javnim mestima. Bilo je i onih koji su priznali da su imali suicidne misli. Poseta psihijatru ili psihologu prema njihovim rečima bila je od velike pomoći pri prevazilaženju ovih problema.

Iz priložene ankete može se zaključiti da većina ispitanika ima problema sa anksioznošću, a čak polovina je bar jednom doživela panični napad.  Ako se uzme u obzir da se radi o mladim osobama, u dvadesetim godinama, ova anketa je prilično alarmantna.

Izvor: Shutterstock

Sa timom psihologa iz Savetovališta Metanoja razgovarali smo o ovoj temi. Njihovo stručno misljenje je da anksioznost predstavlja nezdravo, negativno osećanje koje se javlja onda kada osoba pretpostavi da bi se nešto loše moglo desiti u budućnosti.

„Međutim, važno je naglasiti da postojanje mogućnosti da se desi neki nepovoljni scenario nije dovoljan uslov da se doživi anksioznost. Kako biste doživeli anksioznost, neophodno je da o nepovoljnom scenariju mislite na određeni način koji je odmažući.  U psihoterapijskom radu se upravo fokusiramo na taj deo, na promenu načina razmišljanja, kako bi došlo do promene na nivou osećanja i ponašanja”, objašnjavaju iz Savetovališta Metanoja.

Kada je reč o okidačima koji mogu biti uzrok ovog stanja, naši sagovornici navode da oni mogu biti različiti:

“Kod mlađe populacije se često javlja anksioznost povodom nepolaganja ispita, odbacivanja od strane vršnjaka, ostavljanja dobrog utiska, nepronalaženja posla... Dakle, može se javiti povodom svih značajnih životnih aspekata (akademski, poslovni, socijalni, zdravstveni, parterski odnosi…)”

Savetovalište Metanoja osnovao je tim mladih psihologa i psihoterapeuta pod supervizijom, sa ciljem da pomognu ljudima u prevazilaženju psiholoških poteškoća i poboljšanja kvaliteta života.

Brojni su načini da se anksioznost i napadi panike prevaziđu ili bar svedu na minimum. Psiholozi će slediti svoje metode, neke osobe imaju sopstvene načine kako da to zaustave, a postoje i brojne metode i saveti koji se tiču kontrolisanja disanja.

Ono što predstavlja poseban problem jeste činjenica da je prva faza u borbi sa anksioznošću – poseta psihologu ili psihijatru – u ovom društvu značajno otežana. Iako smo, za razliku od generacije naših roditelja, kao milenijalci ili pripadnici generacije Z, mnogo opušteniji kada je reč o posećivanju stručnjaka za psihu i ležanju na ispovedačkoj sofi, ovakav vid negovanja i brizi o sebi i dalje prati određena stigma, što je premisa sa kojom smo i započeli tekst.

Suprotno tome, knjige o kvazi-psihologiji i takozvane self help knjige već su odavno u izlozima knjižara u prvom planu i jedne su od glavnih atrakcija sajmova knjiga, što samo doprinosi problemu jer preveliki broj nestručnih konsultanata daje sebi za pravo da savetuje i piše o jednom ozbiljnom psihološkom, ali i sociološkom problemu i fenomenu. 

Pretpostavljamo da su većini poznati ovi simptomi u teoriji. Važno je da ih prepoznate i u praksi. Svest o ovom stanju u društvu je neprobuđena, stoga ovim tekstom želimo da vas podsetimo da ako se o anksioznosti ne govori, to ne znači da ne postoji.

Obratite više pažnju na emocije, osećanja, latentne manifestacije ponašanja, i kod sebe, a i kod ljudi oko vas. Možda upravo vama bliska osoba prolazi kroz slično stanje, ali nema hrabrosti da se otvori ili priđe da zatraži pomoć. Zato razgovarajte! Saslušajte svaki detalj. Budite nečiji „psiholog“. Ako ste pak vi osoba kojoj se ovo dešava, podelite to sa ljudima, ne zadržavajte ništa u sebi. Neka osobe u vašem okruženju znaju za vaš „problem“, možda vam mogu pomoći. Znajte da su ljudi koji se razumeju u ovu oblast uvek dostupni. Izmenite stvari koje vas frustriraju! Okrenite se pozitivnim ljudima. Radite ono što vam mami osmeh na lice i već ste na pola puta!

Autor teksta: Marija Milić

Ostavi komentar