U susret devetom GoetheFEST-u

Sa Sunčicom Šido o preporukama za ovogodišnji GoetheFEST

24. October 2020

Deveto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održano od 29. oktobra do 4. novembra onlajn na platformi mojoff.net. Na festivalu će biti prikazano sedam filmova, od kojih će čak šest imati premijeru u Srbiji.

Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe instituta i selektorka festivalskog programa, istakla je da je temelj ovogodišnjeg izbora nastao na 70. Berlinskom filmskom festivalu, poslednjem tih razmera održanom pre nego što je pandemija virusa Covid-19 uzela maha.

Ove godine u fokusu festivala je Berlin Alexanderplatz, koji se uspešno izborio sa bremenom velikog dela književnosti po kome je sniman, ali i sa prethodnim filmsko-televizijskim adaptacijama poput Fazbinderove. Šta je to što ova verzija donosi kao novitet u pogledu priče i rediteljskog postupka?

Već u diplomskom filmu Šahada: dokaz vere, koji je našoj publici pre 10 godina predstavio festival Slobodna zona, naslućivala se grandioznost kreativnog duha Burhana Kurbanija. Film Mladi smo i jaki iz 2014. potvrdio je ovu slutnju. Dosledan u kontinuiranom bavljenju temama migracija i rasizma Kurbani koristi veoma specifičan jezik filma i odlično se nosi sa zahtevnom epskom podloškom. I u knjizi i u filmu koriste se iste tehnike. Deblinove inovacije u književnom izrazu, novi jezik i tehnike kolaža i montaže vezane za motive, omogućile su mu da stvori jednu od najuspelijih poetizacija velgrada u istoriji književnosti, dok kod Kurbanijevog modernog metropolisa meta-naracija iz offa Jele Hase sa pasažima citata iz romana, daje ženski ugao posmatranja Franca Biberkopfa. U novom Kurbaniju Franz Biberkopf je Fransis B. afrički migrant iz Gvineje Bisao koji na početku filma uči jezik zemlje u kojoj se obreo. Kurbani, kao ni Deblin, priču ne postavlja linearno. Film je po rečima reditelja priča o dostojanstvu.

Alexanderplatz, foto: Discovery film

Ako izumemo nagrađivani Berlin Alexanderplatz, koji je vaš lični favorit među ostalim filmovima, i zbog čega?

Hrabar i provokativan film The trouble with being born na svež način reflektuje određeni aspekt savremene realnosti. U centru filma je andriod, odnosno humanoidni robot, što gledaocu nije jasno na početku filma. Na austrijiskom festivalu Diagonale privlači veliku pažnju scenarijom, montažom i glumom za koje osvaja nagrade, kao i nagradu za najbolji film. Tema sećanja u filmu izložena je na zanimljiv način. Čak će se Eli, glavna protagonistkinja filma, pretražujući svoja sećanja zapitati: Gde je Beograd? Ovaj film, međutim, nije za svakoga. Sama rediteljka filma Sandra Folner kaže da je ne iznenađuje to što će deo publike smatrati neke scene u filmu šokantnim, ali da u svetu koji je sve više „virtualizovan“ mi već možemo da projektujemo misli i želje u druge ljude. Nakon Bitefa na koji smo doveli predstavu Rimini Protokola i Minhenskog Kameršpila Dolina jeze Štefana Kegija u kojoj je glavni protagonista humanoidni robot u obličju nemačkog pisca Tomasa Melea, i koja se bavi odnosom tehnologije i čoveka i postavlja pitanje mogućnosti empatije prema humanoidnim robotima, tom slavnom arhetipu popularne kulture, odlučili smo da se na ovoj temi zadržimo još neko vreme.

The trouble with being born, foto: PanamaFilm

Naslovna fotografija: Marija Piroški

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?