fbpx

Ulice za bicikliste – rekreacija i borba za bolji biciklistički grad

Koja su prava biciklista, koliko se poštuju i zašto bicikl umesto automobila?
Autor/ka Iva Hadnađ

3. July 2020

Ove subote u Beogradu održana je 110. Kritična masa koju organizuje udruženje biciklista Ulice za bicikliste. Nesnosne vrućine, korona virus, puni autobusi i svakodnevni zastoji na ulicama doprinose popularizaciji bicikla kao prevoznog sredstva, ali i hobija i rekreacije. Mnogi se odlučuju za bicikl kao alternativu za automobil, što doprinosi povećanju potrebe za adekvatnim uslovima za vožnju i većom tolerancijom. Međutim, uslovi su i dalje su loši, a prava biciklista u saobraćaju se zanemaruju. Biciklisti su nepoželjni na ulicama koje su prepune nervoznih i nestrpljivih vozača dok su biciklističke staze retkost. Veliki potencijal ovog prevoznog sredstva ne iskorišćava se i vlast ulaže minimalno u biciklističku infrastrukturu.

Uprkos svemu, biciklistički skup Kritična masa koji se održava svake poslednje subote u mesecu, poseti u proseku oko 250 ljudi. Sa ekipom iz organizacije pričali smo o mnogobrojnim benefitima vožnje bicikla ali i potrebi da biciklisti budu ravnopravni učesnici u urbanom saobraćaju.

Kako je nastala ideja za osnivanje udruženja biciklista i ko su članovi?

Zahvaljujući jednom bečkom studentu na volonterskoj razmeni u Beogradu 2011. godine, pokrenuta je mesečna biciklistička vožnja kroz centar grada, poznata pod nazivom Kritična masa. Ne samo kod nas, Kritična masa se organizuje u 300 gradova širom sveta i za cilj ima da slavi biciklizam i podigne svest o ravnopravnom učešću biciklista u urbanom saobraćaju. Oko ove ideje se okupila grupa građana i zaljubljenika u dvotočkaše, koji osnivaju udruženje Ulice za bicikliste godinu dana kasnije, jer se u međuvremenu razvila i potreba za napretkom i većom promocijom bicikla kao prevoznog sredstva. 

Članovi udruženja su građani i građanke, iz različitih sfera zanimanja, a koje veže jedna zajednička stvar – bicikl. Svako ko na bilo koji način može da da svoj doprinos širenju biciklističke kulture i održive mobilnosti, može postati naš član. Mi želimo da utičemo na razvoj grada, ali u održivom, zdravom i zelenom pravcu. Što bolji i sigurniji uslovi za bicikliste, to više biciklista na ulicama, koji sa sobom ostavljaju lepši i čistiji grad, grad za ljude sa manje automobila, saobraćajnih gužvi i zagušenja, buke i zagađenja.  

Foto: Jadranka Ilić

Strah od zaraze korona virusom i gužve u gradskom prevozu trebalo bi da podstaknu ljude da odaberu bicikl kao prevozno sredstvo. Koje su sve prednosti vožnje bicikla?

Započećemo sa najboljim razlogom pre svega, a to je vaše zdravlje. Ne morate da učestvujete u Tur de Fransu da biste osetili benefite vožnje bicikla. Ovom laganom ali svakodnevnom rekreacijom jačate svoj imuni sistem i mišiće ali istovremeno oštrite i svoj um. Bicikl okida hormone sreće i pomaže ako ste anksiozni, depresivni ili pospani. Tako ćete imati i lepši san a smanjićete rizik od nastajanja raznih bolesti i gojaznosti. 

Dakle, bicikl će vam tako sačuvati novac za odlazak u teretanu ili na aerobik.Takođe, ušteda za gorivo, parking i održavanje automobila u odnosu na bicikl nije uopšte zanemarljiva. Čak i da nemate bicikl, njegova kupovina će vam se novčano isplatiti brže nego što ste mislili.

Svi koji odluče da se kreću na dva točka, na taj način ne pomažu samo sebi već i svom gradu i životnoj sredini. Prvo i najbitnije ovde, a što muči Beograd godinama, jesu nesnosne saobraćajne gužve. Za njih je biciklista najblaže rečeno spas, pogotovo u delovima gde postoje biciklističke staze. Svaki biciklista je jedan auto manje, ali jedna srećnija osoba više, koja ne kasni, već stiže na vreme na posao i u špicu, i to bez stresa i nervoze. Svi koji nisu probali, ne znaju kakav je sjajan osećaj izbeći najgoru beogradsku gužvu i nepomičnu kolonu automobila punu besnih i nestrpljivih vozača.

Kao biciklista, doprinećete i vašoj okolini. Bicikl ne ide na gorivo, već na vašu energiju i mišiće, čime ćete smanjiti emisiju štetnih gasova. Ne budite skromni, i te kako ćete doprineti čistijem vazduhu u gradu jer se zbog vas dodatno neće poseći nijedno drvo da bi se napravilo mesto za parking. Biciklista ne pravi ni buku, a svi smo svesni da ona ima priličan uticaj na naše psiho fizičko zdravlje.

Ukratko rečeno, bicikl je zdrav, jeftin, brz i održiv, ali na sve to i zabavan. Omogućava vam da vidite grad iz neke potpuno druge perspektive, da otkrijete njegove skrivene delove do kojih se ne može autom, ali i da sve to radite u društvu uz sitno ćaskanje.

Foto: Jadranka Ilić

Na koji način je moguće podstaći ljude da se odluče za bicikl umesto automobila ili gradskog prevoza?

Mnogi evropski gradovi su već odavno prepoznali potrebu za održivim i modernim rešenjima urbane mobilnosti, gde se bicikl savršeno uklapa u tu sliku. Nažalost, mi prilično kaskamo za ovom idejom i u zakonima i na samim ulicama. Koliko god se samo udruženje trudilo i ulagalo da promeni automobilske navike u našem gradu, potrebna je jača politička volja i odlučnost gradskih vlasti da počne da ulaže u biciklističku i pešačku infrastrukturu više nego u automobilsku. Potrebna je bolja infrastruktura i bezbedniji uslovi za bicikliste, kako i dodatne pogodnosti i opšta edukacija da je bicikl za mnoge  prevoz a ne samo rekreacija.

Iako su ljudi svesni raznih pogodnosti koje donosi bicikl i želji da njime pođu na posao, mnogi će odustati jer se ne osećaju sigurno na ulicima staze su nepovezane, pune rupa, prepreka i nazubljenih ivičnjaka. Niko ne voli neugodnu i nebezbednu vožnju i svi jednako želimo da do destinacije stignemo što brže i sigurnije.

Ove subote održana je 110. Kritična masa. Da li je vožnja na Kritičnoj masi samo rekreacija ili je ipak i svojevrstan aktivizam?

Kritična masa je pre svega zajednički biciklistički događaj, na koji se ljudi pozivaju na sjajnu vožnju kroz beogradske ulice i dobro druženje i atmosferu. Ali, svaka vožnja ima svoju posebnu poruku, ideju i želju da skene pažnju na date probleme sa kojima se biciklisti susreću u saobraćaju. Kritična masa vozi i da proslavi početak proleća ali i da apeluje na vlasti da nam npr. smetaju visoki ivičnjaci.

Vožnja zaista pripada svim građanima, od mališana do onih najstarijih, gde neki dođu da voze da bi uživali a neki pak žele da budu deo borbe za bolji i lepši biciklistički grad.

Foto: Bogdan Spasojević

Slogan za na ovoj Kritičnoj masi bio je ,,Metar je bitan”. Zašto su biciklisti nizak prioritet u saobraćaju i šta je potrebno da se to promeni?

Mi smo automobilska nacija i vrlo je verovatno da će vas smatrati čudakom i smetalom na ulici kad vide da idete biciklom na posao. Svest da je bicikl prevozno sredstvo i da je potrebna tolerancija i poštovanje od strane ostalih učesnika u saobraćaju se u Beogradu neverovatno sporo budi. Pitanje je takođe i političko, jer su biciklisti zanemarljiv procenat biračkog tela, i izlaženje u susret biciklistima pre donosi negativne, nego pozitivne političke poene. Jer da biste izašli u susret biciklistima, morate da ,,otmete” površinu na ulici od automobila. I to kod prosečnog vozača u Beogradu izaziva revolt.

 I to za nas zna da bude prilično frustrirajuće, uz sve apele i akcije koje sprovodi naše udruženje. Ključ ovde leži u rukama gradskih vlasti , i kao sto smo već pomenuli, ovde su potrebna ozbiljna sistemska rešenja i promene, kako bismo uopšte mogli da pričamo o većoj popularizaciji bicikla.

Foto: Bogdan Spasojević

Koja prava imaju biciklisti u Srbiji i da li se ona zapravo poštuju?

Biciklista je regularan učesnik u saobraćaju, što se nažalost kod nas vrlo malo zna i uvažava.Vozači često misle da biciklisti usporavaju saobraćaj. E pa da razjasnimo: biciklisti ne usporavaju saobraćaj, već ogroman broj drugih automobil. Pravo bicikliste je da vozi metar od desne ivice kolovoza i da ga vozači dodatno poštuju i bezbedno pretiču. Biciklisti imaju pravo na uređene i povezane staze na kojima neće nailaziti na prepreke i vidu kontejnera, reklama ili parkiranih automobila.

Na koje evropske države treba da se ugledamo kada je u pitanju biciklistička infrastruktura i stvaranje adekvatnih uslova za vožnju?

Sve ih je više, to su Francuska, Engleska, Nemačka, Holandija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Danska, Holandija.

Koji delovi grada su najbolji za bezbednu vožnju bicikla?

Ovde će svakako svi glasati za Novi Beograd, koji pored toga što je prilično ravan, najviše pokriven biciklističkim stazama. Reklo bi se idealno za svakodnevnu vožnju i šteta je da oni koji se uglavnom kreću Novim Beogradom, ne iskoriste tu mogućnost.

Foto: Jadranka Ilić

Da li je moguća vožnja zimi i po kiši – kako se adekvatno opremiti za vožnju po lošim vremenskim uslovima?

I te kako! Internet bruji od saveta i ohrabrivanja biciklista da pokušaju da voze i po lošijim vremenskim uslovima. Pored adekvatne garderobe i opreme, koja ne mora da bude ni skupa ni specijalno biciklistička, važno da date sebi vremena i da se polako navikavate i učite da vozite i po zimi i kiši.

Što se tiče zime, akcenat je na čuvenim slojevima odeće. Verovatno ćete se i manje smrznuti na biciklu nego dok čekate autobus na stanici. Kiša svakako nije prijatna, ali i tu je rešenje – kabanica, ali potrebna je i volja da se krene u takvu avanturu.

Foto: Jadranka Ilić

I za kraj – koja je vasa poruka biciklistima?

Mi bi smo se obratili ne samo biciklistima, nego i pešacima i korisnicima javnog prevoza kako i vozačima automobila.

Svaki biciklista je jedan čovek manje u prepunom autobusu, jedan čovek manje za volanom, što u ovim trenucima kada pandemija ponovo počinje da nas ugrožava može da bude samo pozitivna stvar, jer smanjuje gužve i rizik. Bolji uslovi za bicikliste su zapravo dobitna kombinacija i rešenje problema svih pomenutih grupa.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *