fbpx

ULT: Ogledalo ličnosti drugačije od savršenstva sa Instagrama

Prepoznatljivi po dijamantskoj suzi koja čini logo ULT-a, Aleksandar Fićović i Tamara Zarić šalju bitnu poruku mladima: prihvatiti svoje negativne strane podjednako kao i pozitivne.

Na etiketama brenda U LOVE TEARS (poznatiji kao ULT) piše: „Uslovljavanje društva idejama ljubavi i prihvatanja“ što jasno ukazuje na to da je ULT brend sa jako specifičnim stavovima koji protivreče mnogim društvenim idejama. Prepoznatljivi po dijamantskoj suzi koja čini njihov logo, Aleksandar i Tamara svu odeću proizvode u Srbiji sa strogim imperativom da stvari koje prave budu najboljeg mogućeg kvaliteta i kroja. Za susret povodom prvog intervjua za Oblakoder, predložili su „Klub svetskih putnika“.

Kada ste poslednji put bili ovde?


A: Relativno skoro, ULT je jedno vreme imao svoj blog koji je pokrivao underground umetnike, zato što smo verovatno u podsvesti hteli da nađemo ljude koji isto kao i mi tek počinju, da ih ohrabrimo i da time ohrabrimo i sebe.  Baš ovde smo dovodili repere, grafiti artiste, izgledalo je isto ovako, izbacimo telefon na sto i snimamo. Mnogi od tih ljudi su nam sada bliski prijatelji, a za neke od njih se više ne može reći da su underground poput FAM ekipe ili Vojaža. Iz jednog od tih prijateljstava je nastao grafit na Zemunskom keju pod nazivom „Mikrodoze protiv psihoze“ sa Gianni Bannani-jem. Međutim, blog je bio posao za sebe, pored brenda i poslova koje već radimo i kojima finansiramo snove.

T: Intervjui su nam bili baš dobar povod da se upoznamo i povežemo sa ne samo istomišljenicima, već i ljudima koji pokušavaju da pokrenu neku svoju priču. To su bili ljudi iz svih sfera koji uglavnom nisu imali direktne veze sa modom, ali su kao i mi kretali od nule i imali veliku želju da ostvare sebe.


Čija je ideja bila da počnete?

A: Krenulo je kao moja neostvarena kreativna želja jer celog života imam tu kreativnu stranu koju nisam na vreme naučio da izražavam. Rastao sam u sredini u kojoj sam bio ohrabrivan da idem u suprotnom smeru od kreativnosti, dok sam u slobodno vreme napolju igrao fudbal i radio dečačke stvari. Uživao sam u tome, ali je kreativna strana bila skroz zapostavljena. U srednjoj školi i na fakultetu mi se javila potreba da izbacujem ideje, pa sam nabavio sveščicu u koju sam potajno zapisivao sve što mi padne na pamet.  Na početku su to bili samo crteži, tek mi je kasnije palo na pamet da to mogu da stavljam na odeću.  Onda sam, pre skoro dve godine, upoznao Tamaru…


T: … onda je upoznao mene i brzo smo se skontali. Ja sam grafički dizajner po struci a klinački san mi je da budem modni dizajner, pa je Sale bio u fazonu: e imam jednu ideju, je l’ možeš da je nacrtaš?

A: Prvo sam joj samo rekao za ime i koncept, pa je ona počela da se igra sa fontovima i logom. Ja uopšte ne umem da crtam. Naučio sam jedino da iskiciram majicu kako bih njoj što lakše objasnio šta želim i tu se moje umeće crtanja otprilike završava.

T: Imali smo i period kad sam mu držala časove crtanja, baš onako kako sam i ja učila u školi, ali smo na kraju shvatili da je ok da on ima svoju stvar koju radi, ja imam svoju, nadopunjujemo se odlično. On pokriva biznis stranu i kreativne ideje, ja pokrivam realizovanje i dopunjavanje tih ideja. Ono što mi je na samom početku rekao je da ja na neku foru umem potpuno da prenesem ono što mi on samo rečima objasni.

A: Na kraju te prve ideje nismo ni iskoristili, ali je to meni bilo dovoljno da vidim da me razume i da joj zapravo otkrijem svoje prave ideje. U tom trenutku ta sveska je bila puna  emotivnih „sranja“ koje, ja mislim, mora da prođe svaki tinejdžer.

T: Mislim da se jasno vidi kroz koje smo sve faze prošli. Kroz neke radove se tačno vidi da sam bila gotičarka tamo negde u šestom-sedmom razredu. On je bio emo-pank. (smeh)

Kako je to izgledalo?

A: Prvu ideju koju sam joj poslao je uradila za tri dana. Tek kasnije sam joj priznao da mi je malo falilo da tada pustim suzu jer sam ispred sebe video nešto što mi tri godine stoji u glavi. Onda smo krenuli da smišljamo biznis plan, pravimo skice... i nakon 5 meseci rada, bezbroj štamparija i šnajdera kasnije, izašli smo u javnost.

T: Tu smo izgubili najviše vremena, u traženju nekoga ko će da shvati šta želimo i uradi to kako treba. Prvenstveno da nas shvati ozbiljno, jer smo mi za njih samo dvoje klinaca koji žele svoj brend.

A: Jako nam je pomoglo što nam ovo nije bio prvi start up. Sto puta su me već odbijali kada sam bio deo IT startapa, tako da me to nije obeshrabrilo. Na kraju smo došli do toga da smo uspostavili saradnju sa manufakturom koja nas konta, ali sva ova logistika je nebitna. Ono što je bitno je da smo nas dvoje klinaca napustili faks, napravili raskorak od svoje generacije i jurili nešto što nam je bitno. Izbacili u javnost ideje i stvari  za koje mi mislimo da su vredne i uspeli sve to da pretvorimo u vrh priču koja i dalje raste. Ne želim da motivišem klince da napuste faks, ali je mnogo bitnije da znaju da i oni mogu ovo da izvedu nego da znaju kako smo našli fabriku  Svako vidi rupu u tvojim snovima, svako vidi 10 rupa i onda ti, osim što imaš prirodan strah od nečeg novog i nepoznatog, strah nabijaju i svi drugi. Mislim da je nama pomoglo što smo ušli u ovo zajedno. Ona veruje, ja verujem i to je sasvim dovoljno.

Kada je usledila podrška?

A: Oboje smo iz Lazarevca. U momentu kada smo kretali u ovo, nismo poznavali gotovo nikoga (pogotovo ja iz IT priče) ko razume naš fazon. Na kraju sam ja bio model za prvi drop sa još tri drugarice koje sam preko Instagrama upoznao, slikao nas je njen ortak Dislav koji je i dan-danas naš fotograf.
Delili smo majice i stikere ljudima da se proširimo. Podrška je krenula već od tada, i neverovatan osećaj kada neko gotivi tvoje ideje je nešto na šta nikako ne mogu da se naviknem, od toga da poznajemo 3 osobe koje su u Streetwear fazonu do toga da Rade iz FAM-a ili Spejs Noksi nose naše majice na nastupima.


T: Mi imamo jako specifičnu i usku ciljnu grupu. Samim tim, jako je teško naći nekoga ko razume priču. Krenuli smo sa jako malim šansama i sve brojke su bile protiv nas. Mislim da nam je prva podrska od totalno nepoznatih ljudi dosla od modela. To nam je bilo jako bitno jer nisu ljudi koji su nam jako bliski pa nas po difoltu podrzavaju.

Kada kažete da imate jako usku ciljnu grupu, na šta tačno mislite? Ko su ti ljudi koje želite da dodirnete svojim radom?


A: Počelo je od estetike, da bismo shvatili da možemo da predstavimo mnogo više od grunge goth estetike sa mrtvim ružama. Ja želim da dođemo do što više ljudi jer mislim da nosimo poruku koja sadrži univerzalnu istinu u sebi. Po mom iskustvu, ljudi koji nas gotive su ljudi koji su u dodiru sa svojim emocijama i željama jer su naš dizajn i ono što izbacujemo bili način da iskažemo svoje emocije. Živimo u doba gde svi na storijima dele izabrane stvari iz svog života pokušavajući da oslikaju savršenstvo bez problema.

T: Jedna od naših poruka je da postoji lepota i u drugoj strani života, ljubav i razumevanje treba pružiti i negativnom delu jer su to dve strane istog novčića.

Koliko vam je teško da usklađujete svakodnevne obaveze sa posvećivanjem brendu?

T: Na neku foru ja trenutno imam 3 različita posla. Naravno, ume da bude prilično iscrpljujuće, ali onda kada postane naporno, obično napravimo pauzu jer smo svesni da neće valjati ukoliko gledamo samo da odradimo, a ne radimo iz radosti i ljubavi. Imamo tu privilegiju da sami sebi određujemo rokove, tako da izbegavamo situaciju da radimo nešto jer moramo.      

A: Uvek je beskonačan izvor energije podrška koju sada dobijamo od brojnih prijatelja i članova pokreta.


Na koji se način obavlja prodaja?

T: Preko instagrama. U početku smo imali sajt, ali ljudima, pokazalo se, taj dodatni klik i odlazak na sajt predstavlja problem, pa smo sa sajtom prestali i sada smo samo na instagramu.

A: Tako je. Uskoro bi trebalo da se otvori radnja PLUG u Design District-u, pa ćemo se tamo pojaviti sa još nekim novim autentičnim brendovima.

Kakve planove imate za budućnost?

A: Ja sam uvek u idejama i stalno dolazim sa milion zamisli, a ona je filter za njih. Zamisli da ti otkucam poruku bez spejsa, znakova, zareza... tako izgleda ideja kad joj je saopštim. U suštini, imamo i dugoročne i kratkoroče planove. Ja, na primer, volim da nosim dukseve i želeo bih da se usmerim na to da dizajniram visoku uličnu modu. Ne mora čovek da se oseća lepo i skupo isključivo u svilenoj košulji.

T: Takođe, malo ćemo se više poigrati i sa krojevima i materijalima, da se ne svedemo na to da samo štampamo  motive na istim komadima odeće.

A: Cilj je da ULT bude kao ogledalo, onaj ko gotivi ULT u stvari gotivi sebe jer vidi svoje pozitivne i negativne strane i sve prihvata.

Razgovor vodila: Snežana Pajkić

Ostavi komentar