fbpx

Upoznajte Daze – najmlađi beogradski indie bend

Upoznajte Iliju, Katarinu i Anđelu, koji čine najmlađi beogradski indie rock sastav Daze!

19. April 2020

Jedan od, po godinama, najmlađih beogradskih bendova Daze nedavno je objavio svoj debi singl „Running”. Ovaj indie rock sastav čine Ilija Maršićević (14), Katarina Zarić (15)  i Anđela Žikić (16). Svi su poštovaoci stvaralštva Arctic Monkeys-a, tako da je jasno odakle dolazi inspiracija za pesme na samom početku karijere. Svirali su na Indirekt Showcase festivalu i u KC Gradu kao predgrupa bendu On Tour.

S obzirom da je članove benda, takoreći, spojio koncert američkog dua Twenty One Pilots u Beču, rešili smo da saznamo kako je došlo do toga, ali i da otkrijemo kako se dalje razvijala priča, ko su im muzički uzori, pored Artic Monkeys-a, kako je nastao njihov debi singl i kakve planove imaju za dalje.

Za početak, recite nam čime se svako od vas troje bavi u bendu?

Ilija: Obično ja smislim ideju  za pesmu nakon čega Katarina smisli bas liniju, a Anđela ritam.  Ja većinom pišem tekstove, ali se konsultujem sa njima tako da radimo zajedno tokom celog procesa pisanja

Spojio vas je nastup grupe Twenty One Pilots u Beču, kako je to izgledalo?

Ilija: Bio sam na koncertu u Beču i bio sam smešten kod prijatelja koji me je pitao da budemo zajedno u bendu, nkon čega sam  upoznao Anđelu. Ta ideja benda koji je pola u Beču, pola u Beogradu nije uspela, pa smo Anđela i ja odlučili da nađemo basistu u Beogradu i tako pokušamo.

Kako se dalje ravijala priča?

Katarina: Ilija i ja se znamo iz najranijeg detinjstva, ali smo potpuno izgubili kontakt jako davno (zaboravila sam da on postoji). Onda smo se sreli u Kolarcu posle nekog koncerta klasične muzike tj. roditelji su nam se sreli, a mi nismo ni progovorili, jer nam je bilo neprijatno – malo što se ne poznajemo, malo zbog toga što sam bila drastično viša od njega. Sve u svemu jedan glup susret na koji sam zaboravila dok se nismo „upoznali ponovo” i krenuli da sviramo.

Ilija: Ja sam iz tog usputnog susreta zapamtio da ona svira bas i onda sam joj nekoliko meseci kasnije poslao zahvtev na instagramu tri puta pre nego što me je prihvatila…

Katarina: Da, sećam se da sam spremala prijemni i da me je rikvestovao neko koga ne poznajem tri puta, a ja sam pomislila „Ko je ovo i šta hoće?” dok mi nije napisao poruku, pa sam konačno skopčala o čemu se radi. Krenuli smo da se dopisujemo, shvatili da slušamo sličnu muziku, da smo oboje bili na koncertu u Beču, pa me je pozvao da sviramo.

Anđela: Ilija mi je poslao poruku „Našao sam basistu” i taman sam se obradovala da je neki zgodni lik, a onda je u poruci dodao „basistkinju*”. Upoznali smo se sa njom u studiju za probe, prevazišla sam to da nije kovrdžavi basista mojih snova i sad smo svo troje zaista baš bliski.

Recite nam nešto više o singlu „Running” i njegovom nastanku.

Ilija: Probali smo za prvu svirku, meni je bila raštimovana gitara i odsvirao sam riff koji nam se dopao. To je postao bassline i odatle smo krenuli da pišemo dalje. Prvo ritam, pa akordi i onda je nastao onaj catchy „Running, Running” deo refrena. Ostatak pesme smo napisali na probama tokom narednih par meseci. Snimili smo u studiju Siena sa Sanjom Đuričić. Anđela je snimila bubnjeve sa temperaturom, ceo dan smo proveli tamo, baš je bilo ludilo. Ja sam miksovao i jedan dan tokom karantina smo samo odlučili da želimo da je izbacimo.

Vaš debi singl je na engleskom jeziku, zbog čega je tako? Da li vam je tako lakše da se izrazite?

Ilija: Pesme su nam na engleskom zato što je izgovor nekako mekši pa nam jednostavno bolje zvuči. Moguće je i da nam je prirodnije, jer većinom slušamo stranu muziku. Takođe je i univerzalan, naravno, pa su veće šanse da će poslušati i neko iz inostranstva, što bi bilo super.

Da li postoji povezanost između samog indie rock žanra i vaše odluke da pišete i izbacujete pesme na engleskom?

Ilija: Nema direktne povezanosti, jedino što je možda to uticaj muzike koju slušamo na naše stvaralaštvo. Ali, nikada nam to nije bila namera.

 Da li i u budućnosti planirate da tako nastavite?

Ilija: Za sada da. Sve pesme na kojima radimo trenutno su na engleskom, ali ne isključujemo da će se to možda promeniti u budućnosti.

Singl ste izbacili samostalno, da li već razmišljate i o potencijalnim izdavačkim kućama?

Ilija: Ne razmišljamo ni o kakvom ugovoru, maloletni smo, pa to ne bi baš funkcionisalno ni da želimo. Svakako, fokusirani smo na to da pišemo i nastupamo koliko god je to moguće.

Nastupili ste i na Indirekt Showcase festivalu, koliko vam je to značilo i da li planirate da se prijavite na još sličnih festivala?

Katarina: Naravno da nam je značilo, to nam je bila prva svirka. Neviđeno smo bili uzbuđeni i baš smo se ozbiljno spremali. Saznali smo da ćemo nastupati samo dve nedelje pred, pa smo probali skoro svaki dan, većinom u našim stanovima.

Anđela: Znali smo da nećemo imati bubnjeve, pa osim što smo tako naglo morali da napravimo setlistu i spremimo sve, morala sam sve pesme da naučim ponovo na bongo kahonu, pa onda dan pred svirku (kada smo uspeli da ga nabavimo) i na običnom kahonu. Organizacija je bila komplikovana, ali je to zapravo trenutak kad smo se baš zbližili i počeli da provodimo dosta vremena zajedno.

Ilija: Planiramo da se prijavljujemo i za druge festivale, trebalo je da sviramo na Kontaktu i Supernaturalu, ali je sve to naravno za sad odloženo

Za sebe kažete da ste indie rock bend, ko su vam muzički uzori i koliko imaju uticaja na vaše stvaralaštvo?

Ilija: Na moje tekstove najviše utiču: Simon & Garfunkel, Mac Demarco, A$AP Rocky; a na muziku Beach House i Rex Orange County.

Katarina: Mislim najviše Elena Tonra (Daughter, Ex:Re).

Anđela: Uzori su mi Josh Dun, Keith Moon, Dave Grohl (u Nirvani)  i naravno Matt Helders.

Koga pratite na domaćoj sceni?

Katarina: Buč Kesidi, Ivicu, Dram, Svemirka, Jarbole. Ilija sluša i domaći rep (Z++, Surreal i tako dalje).

Ttrebalo je da svirate na nekoliko odloženih programa, između ostalog sa Parafom, Obojenim Programom i Artan Lili, bendovima koji su već godinama prisutni i porpilično poznati na alternativnoj muzičkoj sceni. Kako se osećate sada kada su svi ti programi otkazani, da li ste razočarani ili na trenutnu situaciju gledate kao na izazov?

Ilija: Razočarani smo pošto smo se baš radovali, ali nam ovo daje vremena da napišemo još pesama i planiramo šta ćemo dalje. „Running” ne bismo izbacili da se sve ovo nije dogodilo.

S obzirom da smo zbog trenutne situacije svi kod kuće, kako vam izgledaju karantinski dani?

Ilija: Pišem muziku, gledam serije.

Anđela: Učim španski, sviram ukulele, pevam.

Katarina: Sviram i pišem muziku isto, crtam.

Kakvi su vam planovi za dalje?

Ilija: Trenutna ideja nam je da napišemo dovoljno materijala i da onda sve to snimimo na leto, kad prođe frka. Spremaćemo i nastupe kad to bude bilo moguće.

 

Fotografije: Helena Jovanović

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *