fbpx
STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Upoznajte ljubljansku indie post punk četvorku – Lelee

O svirkama, albumu i planovima sa članovima benda

14. December 2022

Slovenački razigrani indie/post-punk bend Lelee nedavno je nastupio na Pin showcase festivalu u Skoplju, a već naredni put ćemo imati prilike da ih čujemo i na jednom od najvećih showacase festivala u regionu – Mentu u Ljubljani. Ovaj sastav čine Beograđanka Jelena Rusjan, Makedonac Damjan Manevski i Slovenci Jan Kmet i Blaž Gracar. Iako okupljaju pola nacionalnosti bivše Jugoslavije u svom bendu, to im, kako kažu, nije bio izazov u stvaralaštvu, jer svi govore slovenački i dobro se razumeju. Ipak, sam naziv ovog muzičkog sastava implicira na reč koju vrlo verovatno razumeju svi u regionu, bez obzira na govorno područje sa kog dolaze. Pre skoro godinu dana objavili su svoj prvi album Čuka bije pumpa, a trenutno rade i na svom drugom izdanju koje će publici predstaviti sledeće godine. Tim povodom, tokom boravka u Skoplju na Pinu, ugrabili smo priliku i razgovarali sa članovima ovog muzičkog sastava.

Kako je nastao bend i kako ste se okupili u ovom sastavu?

Jelena: U ovom sastavu smo već godinu dana, a pre toga je bio duo koji smo činili Damjan i ja. To je trajalo neko vreme i onda se nama svašta izdogađalo u životu. Zatim smo tražili bubnjara i našli Jana, svirali kao trio i snimili ploču. Potom smo zvali Blaža da nam gostuje na jednoj pesmi, zgotivili se, kliknuli i zvali i njega u bend.

Zašto Lelee?

Damjan: Tražili smo neko ime koje nas veže zajedno, a lele je reč koja je česta u Makedonji i na jugu Srbije. Lele može da ima više značenja – da bude negativna, pozitivna, da označava neko uzbuđenje, razočaranje – sve te emocije koje imamo dok sviramo i stvaramo naše pesme.

Jelena: Tražili smo neku zajedničku stvar koju imamo, jer Damjan je iz Makedonije, ja sam iz Beograda, ali živim u Sloveniji i pesme koje pevamo su na srpsko-hrvatskom, makedonskom, nemamo još uvek na slovenačkom i u toj fazi, dok smo Damjan i ja bili kreativni, smo tražili nešto što nas veže u tom predstavljanju. Usklik lele se koristi u tako nekim ekstremnijim situacijama – kada si srećan, razočaran i slično – a imamo i drugara Leleta koji je pravio vizuale za naš prvi album.

Svi dolazite iz različitih država, koliku ulogu je to igralo u vašem stvaralaštvu i da li je bilo izazovno?

Damjan: Sigurno da jeste izazov, ali više čak to što smo različite generacije i svako je odrastao u malo drugačijem vremenu. To je dosta izazovnije u svakodnevnom radu nego odakle smo.

Jelena: Svi pričamo slovenački, jer živimo u Ljubljani, tako da to nije prepreka.

Jan: I ja sam malo pomalo naučio sprski (smeh).

Kada je reč o kreativnom procesu, kako on izgleda kod vas?

Damjan: Obično neko dođe sa nekom idejom, nešto ga inspiriše, napiše neki tekst i razmišlja o nekoj temi, pa onda svi pričamo o tome i često uradimo tekst zajedno do kraja. Nakon toga gledamo kako od toga da nastane pesma i super je sada, kada sviramo kao četvorka, svaki član doprinosi procesu.

Jan: Više je kao neki kolaž. Prvi album je u velikoj meri bio završen još dok su samo Jelena i Damjan činili bend, a sada, kada radimo nove pesme, više se dogovaramo oko strukture numere i puno pričamo o svemu tome.

Blaž: Mislim da se najviše razlikujem od ostatka benda, jer su njih troje više rok muzičari i sviraju instrumente, dok je moja muzička pozadina više fokusirana na stvaranje elektronske muzike na kompjuteru, tako da je za mene ovo stvarno novo iskustvo. Ušao sam u bend sa 29 godina i bio sam u fazonu: Uau, ovo je potpuno novo iskustvo – čudno, ali lepo (smeh).

Pre godinu dana izašao je vaš prvi album Čuka bije pumpa. Recite mi nešto više o njemu.

Damjan: Jelena i ja smo počeli da radimo te pesme još 2016. godine, ali je bilo puno pauza. Kada je Jan došao u bend 2019. počeli smo da radimo aktivno na albumu. Snimali smo ga dosta brzo u DownThere studiju kod Uroša Milkića, ali je proces bio super i divno je bilo raditi sa njim, sad ćemo opet sarađivati i na novom albumu.

Jelena: Pre mesec dana je došao Uroš kod nas u Ljubljanu i snimili smo dve pesme koje ćemo izdati kao singlove, verovatno pred novi album.

Koje pesme su vama lično favoriti sa prvog izdanja?

Jelena: Za sviranje mi je definitivno Izvan sebe, a za slušanje Srce.

Damjan: Meni za sviranje Poželuvam, za slušanje Generacija XYZ.

Jan: Poželuvam u svakom smislu (smeh).

Blaž: Za sviranje Kopnež, za slušanje Čudo

Svoj prvi album ste objavili i na vinilu, zašto je to jednom muzičaru važno?

Jelena: Imali smo mogućnost da izađe na vinilu i onda se i desilo. Dobili smo sredstva od Ministarstva za kulturu, tako da je naša izdavačka kuća Moonlee Records odlučila da to uradimo.

Jan: Čini mi se da je ipak nešto specijalno da imaš fizičko izdanje.

Damjan: Meni je najdraže kada sviramo negde i ponesemo merch, a onda sretneš nekog lika koji kupi tvoju ploču i krenete da pričate o tome, koliko to toj osobi znači i onda shvatiš da to što radiš ima smisla. Za mene je to možda i najbitniji razlog zašto imamo vinile.

Izdajete za lejbl Moonlee Records, koliko je bitno bendu da bude pod okriljem jednog lejbla?

Damjan: Ne znam kako bi funkcionisali da nema Moonlee-ja. Puno se naučiš od njih kada radiš sa njima i Miran, koji to sve vodi, nam uvek pomaže. On ima i dosta iskustva i stvarno se mnogo cima; treba iskoristiti to što smo u dobrom lejblu, jer mi se čini da ih nema puno. Ja sam baš srećan što smo deo Moonlee-ja.

Jan: Ima mnogo stvari koje treba da uradiš kao bend, stvaranje muzike je jedan mali deo toga. Moraš da organizuješ sve i strava je ako imaš nekoga ko može u tome da ti pomogne.

Nedavno ste nastupali na Pin showcase festivalu u Skoplju, a u martu ćemo vas čuti i na Mentu, šta vi mislite o showcase-evima i koliko su važni?

Damjan: Super je kada nastupaš na showcase-u, jer upoznaš ljude iz cele Evrope, ako ne i šire – ne samo muzičare, već i bukere, menadžere i slično. Zahvaljujući njima posle određenih nastupa smo dobili i neku novu publiku, svirali smo neke showcase-eve baš u pravom trenutku. Svakako, važno je da sviramo i takve festivale, ali da imamo i druge koncerte.

Pamtite li neku svirku koja vam je posebno draga?

Jelena: Imam favorita za najteži koncert i ujedno najveći doživljaj, kada smo svirali pre par meseci u jednom malom gradu na obali mora, koji je i Blažev rodni grad. Zvali su nas da sviramo na malom trgu, jer svakog četvrtka tu imaju koncerte. Mi dolazimo, a tu su postavljene plastične stolice, dva mala zvučnika kao ozvučenje i dolazi publika 70+, sve sede glave (smeh). Oni su došli na neki džez ili klasiku, a mi smo sve, samo ne to. Ja se ne sećam kada sam imala takvu tremu. Koncert je na kraju bio predobar i imali smo bis, uspeli smo čak da ih nateramo da sklone te stolice, ustanu i bila je čak i „dedeća’’ šutka (smeh).

Jan: Ja se baš sećam kada smo svirali u Kvaki 22, tehnički nije baš sve bilo dobro, ali vajb i sve ostalo je bilo super. Ni mi nismo svirali perfektno, ali atmosfera je bila neverovatna.

Kako gledate na alternativnu regionalnu scenu?

Jelena: Velika je scena i ima baš super bendova. Jako su mi dobri i oni koji su sa nama na lejblu i sa kojima smo svirali. Strava mi je što kod mlađih bendova sad uočavam tu potrebu da se približe bivše države Jugoslavije i da je ta saradnja bitna.

Šta su vam dalji planovi?

Damjan: Imamo nekoliko koncerata, snimili smo spot, pripremamo nove pesme imamo i dva singla koja planiramo da izbacimo sledeće godine, tako da – fokus je na tome.

Fotografije: Matjaz Rust

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *