Upoznavanje sa svetovima fantastične književnosti

Kontrast izdavaštvo priredilo je dela fantastične književnosti na koje treba obratiti pažnju

24. August 2021

Bilo da ste ljubitelj utopija ili distopija, fantastična književnost nudi vam mogućnost za otkrivanje različitih svetova.Sledi lista koja pripada upravo pomenutom žanru. Oblakoder vam, u saradnji sa Kontrast izdavaštvom, omogućava da po promo ceni kupite svoj primerak bilo koje knjige koja se nalazi u ovom tekstu, preko sajta Kontrast izdavaštva sa posebnim popustom od 20% kada ukucate promo kod OBLAKODER. Kraj avgusta je idealno vreme za upoznavanje sa fantastičnim svetovima, a putovanje na koje krećemo čitajući svakako je  #vrednopriče.

2001: Odiseja u svemiru, Artur Č. Klark

Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali, mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs… Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.

Alisa u zemlji čuda, Luis Kerol

Alisa u zemlji čuda je roman prvi put izdat 1865. godine i od tada preveden na sve jezike sveta i objavljen u nebrojenim tiražima. Sa pravom se smatra jednom od najboljih knjiga za decu svih vremena. Poigravajući se sa snovima, ljudskom podsvešću i dečijom simbolikom, Kerol je govorio o stvarima koje smo počeli kao vrsta da otkrivamo tek pedeset godina nakon izlaska ovog slavnog romana. Nije ni retko poređenje ovog romana sa Frojdovom psihoanalizom (svakako je ova priča korišćena u mnogim psihoanalitičkim studijama). Knjiga nas upućuje na devojčicu Alisu koja kroz zečju rupu upada u svet fantazije, nastanjen čudnim bajkolikim bićima. Njene avanture u čudnovatom okruženju nastavljaju se i u nastavku ove knjige – Alisa sa druge strane ogledala. Uticaj ovog romana na modernu kulturu je nemerljiv.

Čarobnjak iz Zemljomorja, Ursula le Gvin

Ovo je prvi tom iz sada već kultnog serijala „Zemljomorje“ poznate SF spisateljice Ursule le Gvin. Čarobnjak iz Zemljomorja je specifična mešavina fantastične književnosti i bildungs romana, isprva doživljavana kao literatura za decu, da bi u godinama ozbiljne recepcije koje su usledile ona dostigla status jedne od najvažnijih knjiga ovog žanra. Glavni junak Ged, sin siromašnog kovača, poseduje talenat za magiju koji će ga odvesti u neočekivane avanture sa čudovištima, zmajevima i natprirodnim silama svake vrste. Ali taj talenat će ga suočiti i sa ličnim slabostima, kao što je arogancija i nestrpljivost, koje je važno pobediti podjednako kao i svako zlo. Margaret Atvud je za ovaj serijal rekla da je „vrelo savremene fantastike“. U pitanju je svevremena priča o odrastanju, upoznavanju sa magijom i silama prirode, i susretu sa smrti, nakon kojeg niko ne ostaje isti.

Čovek u visokom dvorcu, Filip K. Dik

Za ovaj roman Filip K. Dik dobio je nagradu „Hugo”, najviše priznanje za književno ostvarenje iz područja naučne fantastike. Tako je upravo ovim delom skrenuo na sebe pažnju književne kritike, koja ga već godinama svrstava među najistaknutije savremene majstore ovog žanra. Radnja romana smeštena je u ambijent jedne Amerike, zamišljene u situaciji u kojoj su Japan i Nemačka izašli iz Drugog svetskog rata kao pobednici. Strašna vizija ovakvog „paralelnog vremena” – koju autor inače objašnjava kao iluziju ili ružan san – osnova je iz koje izrasta akcija protagonista romana: ljudi uhvaćenih u realistički dočaranu konstrukciju jednog neostvarenog pakla.

Da li androidi sanjaju električne ovce, Filip K. Dik

Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u postapokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta nestao je zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana, Rika Dekarta, jeste da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali, u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće. Ovaj roman je imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao Blade Runner-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

Drakula, Brem Stoker

Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. Drakula je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom. Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.

Drugi vetar, Ursula le Gvin

Kad god bi noću čvrsto zaspao, vrač Jova obreo bi se na obronku iznad zida sa čije druge strane su mrtvi, spremni da nahrupe u svet živih. Skrhan i raslabljen, obraća se za pomoć Velikom majstoru Ustrojstva, od koga saznaje da je Arhimag Jastreb, taj legendarni čovek koji je vratio kralja iz carstva mrtvih, a zatim odleteo na ledima zmaja, i dalje živ. Istovremeno sa njegovim stupanjem na gontsko tlo, na dvor mladog kralja Lebanena pristižu izveštaji o sve učestalijim napadima zmajeva na Zapadnom prostranstvu. On u pomoć priziva Tenar, Gospu od prstena, i Tehanu, zmajevu ćerku, jer sve govori u prilog tome da postoji opasnost da delikatna ravnoteža bude nepovratno narušena. Jedini način da svet ljudi bude sačuvan je da se nesvakidašnja skupina junaka, zajedno sa jednim zmajem, suoči sa pretnjom u Gaju suštine, središtu svih stvari. Ovo je mitska priča o razumevanju drevne greške i o herojskoj odluci da se svet vrati prirodnoj uravnoteženosti, priča o moći i magiji koje su istovremeno veliki dar i usud. Priča koja zaokružuje veličanstveni svet Zemljomorja.

Grobnice Atuana, Ursula le Gvin

Drugi nastavak serijala Zemljomorje govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. Ovo je priča o poverenju, sazrevanju i prihvatanju odgovornosti za preuzimanje toka lične sudbine u sopstvene ruke. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule le Gvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo.

Led, Jacek Dukaj

„Led” se događa u alternativnoj stvarnosti u kojoj se nikada nije dogodio I svetski rat, a Poljskom i dalje vlada caristička Rusija. Nakon famozne Tunguske eksplozije, po Sibiru počinje da se širi čudan led, u kome se nalaze njegovi neobični stanovnici ljuti, anđeli mraza, i koji je stigao sve do Varšave. Glavni junak Benedikt Gjeroslavski, briljantni matematičar i pasionirani kockar počinje da bliže ispituje ovaj fenomen, radeći za Ministarstvo Zime. Zaplet ovog romana obiluje zapanjujućim obrtima, političkim, ljubavnim i kriminalnim intrigama, kao i neverovatnom imaginacijom njegovog autora.

Led 2, Jacek Dukaj

Led se događa u alternativnoj stvarnosti u kojoj se nikada nije dogodio I svetski rat, a Poljskom i dalje vlada caristička Rusija. Nakon famozne Tunguske eksplozije, po Sibiru počinje da se širi čudan led, u kome se nalaze njegovi neobični stanovnici ljuti, anđeli mraza, i koji je stigao sve do Varšave. Glavni junak Benedikt Gjeroslavski, briljantni matematičar i pasionirani kockar počinje da bliže ispituje ovaj fenomen, radeći za Ministarstvo Zime. Zaplet ovog romana obiluje zapanjujućim obrtima, političkim, ljubavnim i kriminalnim intrigama, kao i neverovatnom imaginacijom njegovog autora.

Led 3, Jacek Dukaj

Pred čitaocima je na mnogo načina ushićujući završetak Leda, jednog od najpromišljenije i najbogatije izgrađenih svetova književne fantastike, koji nadilazi okvire žanra i o kojem bi se pre moglo govoriti kao o svetu antropološkog romana. Ukrštaj suverenosti znanja iz oblasti prirodnih nauka, dubine humanističke perspektive i razvijene, kontrolisane pripovedačke veštine trijumfuje u suludoj sibirijadi, opasnim oružanim sukobima i ljubavnom susretu doslovnom većem od života. Može biti da će duh ovdašnje čitalačke publike biti posebno pobuđen mestom koje Dukaj u Ledu dodeljuje liku Nikole Tesle, koji uz Raspućina, Trockog, Kroulija, Berđajeva učestvuje i doprinosi svetu alternativne istorije na očekivano ekscentričan i čudnovat način, sve vreme iskušavajući granice našeg osećaja za logiku, naša uverenja i rasuđivanja.

Leva ruka tame, Ursula le Gvin

Leva ruka tame objavljena je pre pedeset godina, ali značaj i upečatljivost ovog romana isti su kao i 1969. godine. A možda i snažniji: čini se da nam je više nego ikad potrebna priča o dva bića koja uče da razumeju ono drugo uprkos kulturološkim preprekama i stereotipima seksualnosti. Genli Aj ne veruje svom glavnom savezniku u Getenu. Ne polazi im za rukom da komuniciraju bez zazora, čak i kad prilike u kojima se nalaze počnu da se pogoršavaju. Ursula Le Gvin besprekorno razotkriva zamke komunikacije koje prebivaju između kultura i način na koji ljudi razgovaraju i razmenjuju se jedni sa drugima.

Najdalja obala, Ursula le Gvin

U trećem nastavku serijala Zemljomorje, tama se nadvija nad svetom magije, jer ona počinje da napušta čarobnjake i svet u kojem žive. Čarobnjak Ged je sada veliki Arhimag i gospodar zmajeva, pred kojim je opasan zadatak da otkrije uzrok velikoj promeni koja se događa oko njega. Na opasnoj i neizvesnoj avanturi u koju se upušta, društvo mu pravi mladi princ Aren, željan dokazivanja i ispitivanja svoje hrabrosti. Mračnija i napetija od prva dva dela, Najdalja obala govori o testiranju snage i volje, i limitima do kojih se sa tim testiranjem može, i sme ići. Istovremeno, Ursula le Gvin pred nama prostire svet mnogostrukih, živopisnih i specifičnih kultura sa kojima naši junaci dolaze u kontakt, i gde možemo videti svu snagu i potetnost njene maštovitosti. Ova knjiga govori o savezu mladosti, poleta i entuzijazma sa jedne, i zrelog doba u kojem slabljenje fizičke snage biva kompenzovano velikim iskustvom i mudrošću iz nje proisteklom sa druge strane. Ursula le Gvin nam ovim nastavkom svog serijala prikazuje putovanje na kojem će se pre ili kasnije naći svako ko u svom životu oseti gašenje neke metaforične i duboko lične magije.

Pčele, Melis Fridental

Fridental u romanu Pčele opisuje avanture Laurencijusa Hilasa, studenta koji zajedno sa svojim papagajem Klodijom pristiže u Estoniju svega nekoliko godina pre kraja 17. veka. Iako Tartu ima reputaciju grada muza i značajnog sedamnaestovekovnog univerzitetskog centra, entuzijastični i osetljivi Laurencijus počinje da oseća da se crna žuč u njemu nagomilava i polako sleže u bolest zbog koje nije u stanju da razlikuje stvarnost od nestvarnog. U potrazi za lekom, raslabljen, vidi devojku koja ima „oči kao zlato, kao tamni med, čije je disanje poput zujanja“. Nakon ovoga, Laurencijus počinje da otkriva da se oko njega događaju čudne stvari…

Povratak Timotija Arčera, Filip K. Dik

Povratak Timotija Arčera ne zahteva od čitaoca da suzbije nevericu, i teško da se može smatrati naučnofantastičnim delom bez predznaka „duhovno“, budući da poseže u prostore zagrobnog postojanja i smisla života. Mada se ne nastavljaju jedan na drugi na način kako je to uobičajeno u trilogijama, odnosno zajedničkim likovima, zapletom ili lokalitetima, tri romana – Valis, Prodor božanskog i Povratak Timotija Arčera – celinom čine duboke i kompleksne tematske veze. Ispripovedana iz perspektive Ejndžel Arčer, po Diku mnogo pametnije i racionalnije osobe od njega samog, priča o biskupu Timotiju Arčeru bolna je i iskrena potraga za odgovorima u zamagljenim područjima ludila, paranoje, nepouzdanih sećanja i varljive percepcije. Autentičnim fildikovskim iskustvom roman polako dovodi protagoniste i čitaoce do bespogovornog zaključka da pravo ispunjenje donose jedino prijateljstvo i ljubav.

Priče iz Zemljomorja, Ursula le Gvin

Prva novela, „Nalazač“, svojevrstan je „uvod“, priča iza priče o prve četiri knjige Zemljomorja. Proces njenog pisanja odista je bio poput leta u nepoznato na niti paučine. Sve priče su svojevrsne ekspedicije – ispituju nejasnoće, ravnotežu i njeno odsustvo, moralne izbore. „Tamnoruža i Dragulj“ takođe se bavi pitanjem čarobnjačkog celibata, ali postavlja i pitanje: ukoliko biste se mogli baviti magijom ili pevati, ali ne i jednim i drugim, šta biste odabrali i zašto? Poslednja novela, „Vilin Konjic“, direktan je most između knjige Tehanu i poslednjeg romana. Događaji na njenom kraju slede nakon što se završi Tehanu a prethode Drugom vetru.

Prodor božanskog, Filip K. Dik

Božanska invazija je jedno od dela Filipa K. Dika koja se bave religijskim fenomenima, na fildikovski specifičan i filozofski eklektičan način. Radnja prati kolonistu Herba Ašera čiji miran život na udaljenoj planeti remeti božanstvo zahtevom da pomogne oboleloj komšinici, koja nosi bezgrešno začeti plod. U ovoj knjizi, Dik postavlja pitanje: Šta ako Bog – ili entitet koji tako doživljavamo – zapravo postoji, ali se sve vreme nalazi u izgnanstvu? Promišljanja o krupnim filozofsko-religijskim temama, poput pitanja porekla zla i patnje u materijalnom svetu, kao i gnostičkih pitanja o granicama znanja, u Prodoru božanskog prožima suptilna alegorija i kompleksan, ali koherentan zaplet.

Suvišni izveštaj, Filip K. Dik

Zamislite budućnost u kojoj gotovo da nema zločina, a ubistvo se doživljava kao fenomen iz prošlosti? Zahvaljujući predviđanjima o kojima izveštavaju tri prekognita (bića koja su sposobna da vide neku od mogućih budućnosti), policija lišava slobode potencijalne zločince pre nego što stignu da izvrše naumljeni zločin. Ali, šta ako njihovi izveštaji ne budu tačni ili, još gore, budu pogrešno shvaćeni? Vagajući između društvene uređenosti, mita o sigurnosti i lične slobode, Filip K. Dik je ispisao jednu od svojih najzanimljivijih meditacija na jednu od njegovih već dobro poznatih tema. Možemo se svakako prisetiti i Spilbergove istoimene ekranizacije ove novele koja je u godini kada je nastala zabeležila rekordnu gledanost, kao uostalom i sve ekranizacije Dikovih dela decenijama unazad.

Tamno skeniranje, Filip K. Dik

Tamno skeniranje je još jedno inteligentno i vizionarsko delo Filipa K. Dika koje se bavi izmenjenim stanjima svesti. Svoju prepoznatljivu mračnu atmosferu ovaj autor gradi oko kulture droge u Kaliforniji početkom devedesetih, i načinom na koji narkotici postaju aktivni element međuljudskih i društvenih odnosa. I u ovom romanu, ubedljivim realističnim stilom, Dik stavlja svoj futuristički pečat na teme kao što su uticaji kapitalizma i državne opresije na mentalno i duhovno stanje pojedinca. Takođe, ova knjiga razotkriva sav apsurd i licemerstvo „ratova protiv droge” koji se i danas vode. Filip K. Dik u Tamnom skeniranju dovodi u pitanje identitete svojih junaka, čime otvara pred čitaocima pregršt pitanja za čijim se odgovorom traga kroz dinamičnu radnju, i završava se u razotkrivanju odnosa moći koji i van ovog teksta određuju našu svakodnevicu.

Tecite suze moje, reče policajac, Filip K. Dik

Džejson Tavener, slavna i bogata TV zvezda, jednog jutra se budi i shvata da ne može da se prepozna. On preko noći postaje nepoznat čovek, hodajući objekat za koga nikad niko nije čuo. U ovom naučno fantastičnom delu, duhovitošću i srčanošću tipičnom za svoj opus, Dik se bavi svojom dobro poznatom temom budućnosti Amerike, u kojoj ona pokušava da prikrije propadanje svoje kulture i nefunkcionalnost svog društa propagiranjem obožavanja poznatih ličnosti.

Tehanu, Ursula le Gvin

Prva novela, „Nalazač“, svojevrstan je „uvod“, priča iza priče o prve četiri knjige Zemljomorja. Proces njenog pisanja odista je bio poput leta u nepoznato na niti paučine. Sve priče su svojevrsne ekspedicije – ispituju nejasnoće, ravnotežu i njeno odsustvo, moralne izbore. „Tamnoruža i Dragulj“ takođe se bavi pitanjem čarobnjačkog celibata, ali postavlja i pitanje: ukoliko biste se mogli baviti magijom ili pevati, ali ne i jednim i drugim, šta biste odabrali i zašto?

Tri stigme Palmera Eldriča, Filip K. Dik

Filip K. Dik je je objavio na desetine romana gotovo podjednake vrednosti i kroz većinu provukao osnovnu nit svog pripovedanja: suočenje sa izmenjenim realnostima. Ambijenti su raznovrsni, od klasične spejs-opere, preko egzotičnog tehnološkog hardvera i svetova bliske budućnosti do čisto parapsiholoških postavki, ali uvek je težište na ljudima, često na nekolicini glavnih junaka čije se sudbine prepliću na neočekivane načine. Tri stigmate Palmera Eldriča najpotpuniji je, najveći i najhumaniji prikaz njegove gigantske centralne teme: izmenjenih stvarnosti. Dobavljači jedne halucinogene droge koja marsovskim kolonistima život čini podnošljivim moraju da se suoče sa zlokobnom i nemilosrdnom konkurencijom, Palmerom Eldričom, povratnikom sa međuzvezdanog putovanja, koji ima moć da iluzijom potpuno potisne stvarnost.

Ubik, Filip K. Dik

Ubik je roman Filipa K. Dika iz 1969. godine, koji će postati jedan od njegovih najpoznatijih i najuspešnijih dela. Magazin Time ga je uvrstio na listu od 100 najvažnijih romana napisanih od 1923, ocenivši ga kao „duboko uznemiravajuću egzistencijalnu horor priču, košmar za koji nikada nećemo biti sigurni da smo se iz njega probudili.” Radnja romana se odvija 1992. godine u „Severno-američkoj konfederaciji”, gde su već učestala putovanja na Mesec, a uticajne organizacije zapošljavaju ljude koji rade na blokiranju parapsiholoških moći telepata, kako bi očuvali privatnost. Jednu od njih vodi junak po imenu Ransiter, uz pomoć svoje preminule žene Ele, koja se nalazi u stanju „poluživota”, što je oblik egzistencije koji omogućava ograničenu svest i sposobnost komunikacije nakon smrti. Još jednom, Filip K. Dik donosi vizionarske ideje o svetu ka kojem čovečanstvo hrli, reformišući svojim autentičnim književno-umetničkim kvalitetima žanrovsku književnost.

Valis, Filip K. Dik

Teološke dileme, autobiografski elementi i podvojena ličnost protagoniste čine Valis atipičnim romanom ne samo kada je Dikovo stvaralaštvo u pitanju, nego naučnofantastična književnost uopšte. Ovo je njegovo najiskrenije i najsmelije delo, čija neočekivano lična priča pruža priliku istinskim ljubiteljima ovog pisca da se bliže upoznaju sa idejnim i filozofskim izvorima njegovih nepouzdanih stvarnosti. Dok razotkriva načine za transformisanje ludila u mehanizam uočavanja, tumačenja i rešavanja problema i dilema s kojima se suočava pojedinac, društvo, pa i ceo univerzum, Dik pokazuje kako ono, kao sveopšta dijagnoza, postaje merilo stvarnosti. Valis je dokumentovani pokušaj svođenja opšteg, kosmičkog i nepojmljivo apstraktnog na konkretno, pojedinačno i pojmljivo, gde u mnoštvu brojnih varijabli postoji samo jedna konstanta ∙ Bog.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!