STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Uroš Ilić: Jedan aktivan građanin može da pokrene lavinu

Oko čega su se okupili Aktivisti iz komšiluka i sa kojim ciljem – pitali smo Uroša Ilića, mladog aktivistu

29. November 2021

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Uroš Ilić je dvadesetsedmogodišnjak iz Neradovca, malog mesta koje se nalazi u okolini Vranja, i od 2019. godine se bavi aktivizmom. Završio je osnovne i master studije energetike na Elektornskom fakultetu u Nišu, gde je trenutno na doktorskim studijama i radi na pomenutom fakultetu.

„Selo ima oko 1.000 stanovnika, od kojih je stotinak mladih. Zanimljiv je podatak da u selu imamo oko 10-12% visokoobrazovanih, što je na nivou republičkog proseka. Kao u većini mesta koja nemaju jake univerzitete, mladi odlaze na školovanje u druge gradove. Neki se i vrate, ali uglavnom ne“, otpočinje Uroš priču i objašnjava nam zbog čega je odlučio da promeni neke stvari u svojoj sredini, opisujući je, pritom, kao specifičnu.

„U Neradovcu postoji tradicija aktivizma, i, gledajući to, kada sam sazreo, odlučio sam da se i ja aktiviram. Imao sam priliku da gledam i učim od starijih meštana. Ovi ljudi, među kojima je i moj otac, na primer, realizovali su projekat izgradnje kanalizacione mreže. Meštani su bili dovoljno sposobni i spretni da sami, projektnim finansiranjem, to urade. I ne samo to, oni su izgradili sportski teren i asfaltirali industrijsku obilaznicu u selu. U tom trenutku, to je bio Savet mesne zajednice, zvanična institucija koja je sada, igrom slučaja, prilično degradirana i u kojoj su neki irelevantni ljudi koji se ne interesuju za potrebe meštana u selu. Savet je totalno izgubio smisao“, ističe Uroš.

Zbog potreba koje su mladi imali, on je odlučio da krene da se bavi aktivizmom i da pokrene druge, iako se na samom početku susretao sa pitanjima ko će to da radi, ko će da vam da novac… Međutim, 2 godine kasnije, Uroš je sopstvenim primerom pokazao da se upornost isplati. 

„Kako smo krenuli uopšte u celu priču? Ja sam 2015. godine predložio kako bi jedan deo prostora ispred mesne zajednice mogao da se sredi. Ljudi iz Saveta mesne zajednice su mi tada rekli da nema šanse, da to nije realno, da je mnogo posla. Tada nisam znao kako da ostvarimo ovu ideju, ali sam avgusta 2019. godine video konkurs Šta nam teško na Fejsbuku. Okupio sam nekoliko drugova i popunio formular – šta mi teško, jer sam znao šta želimo da uradimo. To nam je bio prvi projekat i tada sam se prvi put susreo sa Anom Pecarski, koja je bila jedna od mentora na tom projektu i koja nam je i kasnije mnogo pomogla. Na obuci u Sremskim Karlovcima u sklopu ovog projekta, u razgovoru sa jednim od učesnika, došao sam do naziva neformalne grupe, kasnije i udruženja „Aktivisti iz komšiluka“, govori Uroš. 

Akcija Šta nam teško pomogla im je da krenu sa uređivanjem prostora od 2000 kvadratnih metara, koji se nalazi u samom centru sela, te istovremeno predstavlja i centar društvenih dešavanja. Tri projekta na konkursu Šta nam teško i jedan Snažno zeleno, omogućili su im da postave osnove za parkić, srede mobilijar na sportskom terenu, a, kako Uroš kaže, u nekim aktivnostima im je i grad pomogao – obeležili su linije, kupili obruč i popravili reflektore. Onda su „Aktivisti iz komšiluka“ završili parkić, postavili behaton pločice, okrečili fasadu i posadili dodatno zelenilo. Uradili su i mural na bočnom zidu. Time je taj prostor dobio skroz drugačiji izgled.

„Na samom početku, novac koji smo dobili od akcije Šta nam teško je bio dovoljan da nas pokrene i da zaokružimo priču. Mi smo najindustrijalizovanije selo u pčinjskom okrugu. Ima dosta privrednika i firmi. Od njih smo dobili ozbiljnu pomoć. Moj drug ima bravarsku firmu i pomogao nam je oko tih radova, a i radnici njegove firme su dolazili da nam pruže stručnu pomoć. Komunalno preduzeće nam je poklonilo sadnice za drvored u parkiću. Meštani često znaju da kažu „Da nije bilo Uroša…“. Ja pokušavam da im onda objasnim da ja to jesam pokrenuo, ali bez njihove pomoći ne bi bilo ništa. Mogli smo da stanemo posle prvog projekta, ali nekako je to vremenom sve više raslo i sve više se ljudi priključivalo. U realizaciji dosadašnjih projekata učestvovalo je više od 60 volontera, od čega i desetak klinaca koji su imali prilike da na delu vide kako se zajednica bori da promeni sredinu na bolje. Ljudi koji su učestvovali u našim akcijama su donirali svoje vreme, novac, ali i svoje znanje. Ako bismo računali usluge i materijal koje smo dobili kao donaciju, to bi bile velike svote“, podvlači Uroš.

Pre

Posle

„Angažovanje resursa zajednice do stvaranja društvenog sadržaja“ je projekat zahvaljujući kome je Uroš sa okupljenim aktivistima iskoristio resurse koje zajednica u Neradovcu ima i stavio ih u funkciju ostvarenja zajedničkih ciljeva – mehanizaciju različitih firmi, molerske i druge radove. Uroš, ipak, ističe kako mu zainteresovanost ljudi da pomognu i njihova svest da je ta priča čista mnogo znači.

„To poverenje koje ljudi imaju u nas, baš me čini ponosnim“, naglašava on. 

Jedina manifestacija koja je do sada postojala u Neradovcu je sportski turnir koji se neredovno održava jer, kako Uroš navodi, teren nije bio adekvatan za održavanje takve manifestacije.

„Ove godine smo napravili tribine koje su nedostajale i organizovali turnir. Tradicija održavanja sportskih turnira postoji od 2008. godine, ali je poslednji turnir organizovan 2017. godine. Imali smo dosta problema od kada je napravljen teren, nije bilo tribina na sportskom terenu. Ljudi nisu imali gde da sednu kada hoće da gledaju program koji traje 3-4 sata. Sada smo i to uradili“. 

Poslednja akcija koju su „Aktivisti iz komšiluka“ realizovali, bila je u Domu kulture u Neradovcu, koji je  izuzetno važan objekat za sve meštane ovog sela. On je bio dom mnogim tradicinalnim kulturnim manifestacijama, a meštane za njega vežu mnogobrojne lepe uspomene, kako navode meštani. 

„Reč je o izložbi Stefane Stojković i Miloša Dodića. Stefana je iz Vranjske banje, ona je u Nišu imala svoju prvu izložbu. Miloš je meštanin Neradovca i ovo im je prva izložba u njihovom mestu“, ističe Uroš. 

Ovo je ujedno bio i prvi kulturni događaj u Neradovcu posle 15 godina, a tom prilikom otvorena je i diskusija o tome šta bi Dom kulture u Neradovcu trebalo da bude, jer je ova zgrada do sada bila zapuštena i nije korišćena.

U julu ove godine Aktivisti iz komšiluka su, sa lokalnim partnerima i Krovnom organizacijom mladih Srbije, uspešno realizovali zagovaračku akciju koja za cilj ima pokretanje procesa izrade lokalne Strategije za mlade grada Vranja za period 2021-2025. 

„Mi aktivno učestvujemo u ovom procesu zbog toga što je izuzetno važno da imamo priliku da govorimo o problemima mladih, ali i da predlažemo potencijalna rešenja. Mislim da smo kreirali prilično dobre mehanizame koji će mladim ljudima otvoriti mnoga vrata koja su do sada bila zatvorena. Međutim, proces je još uvek u toku. Usvajanje Strategije se očekuje krajem godine, pa ćemo videti šta će od svega toga biti usvojeno“.

Ovaj projekat i istraživanje koje je za potrebe izrade Strategije urađeno, pokazalo je da mladi imaju problem da u svom gradu ostvare sav svoj potencijal i zadovolje sve svoje potrebe, a Uroš kaže da će se Aktivisti iz komšiluka u budućnosti mnogo više posvetiti položaju i problemima mladih u Vranju.

„Već smo dobili jedan projekat koji će nam omogućiti da dublje ispitamo probleme mladih čija srž leži u neadekvatnoj omladinskoj politici na lokalu. Kroz ovaj projekat edukovaćemo mlade kako da reaguju na probleme i kako da utiču na promenu javne politike na lokalu. Takođe, planirano je i održavanje Festivala demokratije koji će se baviti važnim tema za mlade, a sve u cilju da iskusni predavači prenesu svoje znanje i iskustvo mladima iz Vranja i tako ih motivišu da se i oni uključe u procese donošenja odluka“.

Pitali smo Uroša i šta je, po njegovom mišljenju, aktivan pojedinac, ali i kako on nastaje. 

„Aktivan pojedinac bi trebalo da bude neko ko je svestan događaja i procesa koji se dešavaju oko njega i to je u našem društvu na izuzetno niskom nivou. Tu je obrazovni sistem skroz zakazao i mislim da je to ključni problem. Ne mogu sve stvari da se nauče u školi, ali da li će mladi biti zainteresovani da saznaju više i imaju široka interesovanja, e, to je isključivo do obrazovnog sistema. Veoma je važno da ljudi budu aktivni, a  pogotovo u trenucima kad su mnogi čak izgubili veru da neke stvari mogu da se promene.“

Uroš ističe i da je teško definisati šta je ljudima potrebno da bi bili aktivni, kao i da li, uopšte, treba da budu aktivni, na kraju krajeva?

„Mislim da nije prirodno da ljudi sami rešavaju svoje probleme, pogotovo što su problemi neretko takvi da se ne mogu lako rešiti. Ljudi moraju da budu zainteresivani za procese i odluke koje se donose jer oni direktno utiču na sve nas. Tu je glavni problem, ljudi to jednostavno nikako da povežu.  Aktivni građani su oni koji učestvuju u važnim procesima i praktično su podrška i kontrolni mehanizam da institucije rade u njihovom interesu.  Sa druge strane, da bi se uticalo na ljude da učestvuju u ovakvim procesima, oni prvo moraju da poveruju da je promena moguća. To postižete tako što ih okupite da zajedno sa njima rešavate male, komšijske probleme i tako nastaju motivisani ljudi koji se više ne zadovoljavaju malim promenama, već žele da se i druge stvari promene na bolje. Za ovakvu aktivnost dovoljan vam je jedan aktivan građanin, koji će svojim delovanjem pokrenuti lavinu aktivizma“.

Fotografije: Privatna arhiva
Ton: Marko Đukić, Digimedia

Preporučeni tekstovi

Kako postati ostrvo?

Kako postati ostrvo?

Upoznajte ekofeminističku i društveno-umetničku organizaciju DTAFA i oblasti kojima se bavi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *