Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Uticaj medijskog izveštavanja na stavove mladih o migrantima

Da li je izveštavanje medija o migrantima razlog manjka empatije i socijalizacije mladih iz Srbije i migranata?
Piše: Marija Milić

27. November 2021

Od početka migrantske krize, kroz Srbiju je prošlo oko 1,5 miliona migranata, dok brojke za tekuću godinu iznose 42.000. Neki od njih su u tranzitu bili svega par dana, mnogi su pronašli sklonište u nekom od Centara za azil, a za pojedine je Srbija mesto u kom žele da ostanu.

Socijalizacija migranata i mladih u Srbiji u mnogim slučajevima se pokazala gotovo nemogućom. Nekolicina ističe da im migranti ne smetaju, dok većina izbegava svaki kontakt sa njima. Na društvenim mrežama se često pokreću žustre rasprave i prave Fejsbuk stranice na kojima se šire kako neproverene, tako i lažne informacije, što u velikoj meri raspiruje negativne stavove prema izbeglicama.

Da li biste se vi družili sa migrantima?

Ukoliko bismo vas ovo upitali u video anketi, verovatno biste odgovorili pozitivno, jer se u ovakvim situacijama trudimo da damo što prihvatljiviji odgovor. Naša anketa ovoga puta rađena je onlajn, bez otkrivanja identiteta, jer smo želeli da ispitanici što iskrenije iskažu svoje stavove.

Većina ispitanika naše ankete na ovo pitanje odgovorila je odrično, a svega 20 procenata reklo je da im ne bi predstavljalo problem da se druže sa pripadnikom ove grupe. Međutim, zanimljiv je odgovor na sledeće pitanje:

Da li ste ikada bili u kontaktu sa nekim ko je migrant?

Ovde je odgovor takođe bio negativan.

Razlog nepodudaranja jeste upravo to što većina mladih u Srbiji nikada nije bila u kontaktu sa migrantima, retko ko je ikada pokušao da sa njima razgovara, ali i pored toga, postoji barijera pri socijalizaciji. Kontradiktornost dobijenih podataka traži od nas da se zapitamo na osnovu čega mladi kreiraju stavove koji ukazuju na to da ne žele u svom društvu osobu sa kojom nikada nisu bili u kontaktu.

Da li nas upravo to nepoznavanje sprečava da razvijemo empatiju prema nekome ko je migrant?

Fotografija: N1, Ministarstvo odbrane

Novinar, prevodilac i zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Vreme, Momir Turudić, govori nam da je strah od nepoznatog deo ljudske prirode. Sa druge strane, taj strah dodatno generišu lažne i neproverene vesti koje se šire, što preko društvenih mreža, što od uha od uha i, u najgorem slučaju, preko elektronskih i štampanih medija.

„Ne treba zaboraviti ni da je, ne samo u Srbiji, izveštavanje o zemljama iz kojih ti ljudi dolaze uglavnom jednostrano, da se najviše priča o problemima koji tamo postoje i da je znanje o „drugima“, na paradoksalan način, čak i pored lakše dostupnosti informacija, danas manje nego pre nekoliko decenija, kada je Jugoslavija bila izuzetno povezana sa afričkim i azijskim zemljama iz kojih većina izbeglica dolazi”, objašnjava Turudić.

Sukobi koji se odvijaju u državama Severne Afrike, Bliskog istoka i Centralne Azije primorali su milione ljudi da se pokrenu. Kao posledica toga, usledila je masovna migracija duž Balkanske rute i Mediterana, koja nije zabeležena još od Drugog svetskog rata. Uzroci migrantske krize koja se dogodila 2015. godine su razni. U njih ubrajamo beg od ratnih razaranja, potragu za boljim životom, bežanje od terorizma, ekstremizma i slično.

„Kad sam rekao da sam iz Irana, rekla mi je da se vratim odakle sam došao“

Kao što smo pomenuli, nekolicina migranata odlučili su da svoje putovanje, barem za sada, stave na hold, zatraže azil ili privremeni smeštaj i ostanu u našoj državi. Jedan od njih je i Mehdi Hamoudi.

Mehdi je u Srbiju došao pre četiri godine. Ipak, govori nam da se retko druži sa mladima njegovih godina, jer, kako kaže, oseća da su suviše mladi da bi razumeli određene stvari i sagledali život u široj slici.

„Generalno sam selektivan prema ljudima koji su oko mene, ljudi iz Srbije su warm blooded”.

Mehdi nam govori da su ljudi koje je do sada imao priliku da upozna uglavnom bili dobri i da način na koji ti tretiraš ljude jednim delom utiče na to kako se ljudi ophode prema tebi.

Međutim, nekada se dese i one manje prijatne situacije, a on nam prepričava skorašnji susret koji ga je ostavio u čudu. „Hodao sam ulicom i jedna devojka od 24-28 godina prišla mi je i pitala me odakle sam? Kada sam joj rekao da sam iz Irana, poručila mi je da se vratim odakle sam došao! Bilo je to prvi put da mi se tako nešto desilo, bio sam šokiran!”

Fotografija: AP/Eldar Emrić

Većina, kako mlađih, tako i starijih migranata kažu da je odnos lokalnog stanovništva prema njima značajno bolji nego u državama koje su prošli pre Srbije (uglavnom Iran, Turska, Grčka, Makedonija…).

„To, ipak, ne znači da su im druženje, podrška i pomoć ovdašnjeg stanovništva dovoljni, mada većina onih koji su rešili da ostanu u Srbiji (iako ih nema mnogo) kažu da su uspeli da stvore krug prijatelja i podrške”, govori nam Momir Turudić i dodaje da se situacija u tom pogledu već godinama menja nagore, u odnosu na 2015. godinu i vrhunac tadašnje izbegličke krize. Tada je većina ljudi u Srbiji pružala nesebičnu pomoć izbeglicama koje su u ogromnom broju prolazile kroz našu zemlju.

Da li su se stavovi prema migrantima pogoršali i koliko medijsko izveštavanje ima uticaja na to?

U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava od 12. marta do 12. aprila prošle godine, pronađene su 43 lažne vesti koje su 241 put prenete u domaćim onlajn i tradicionalnim medijima. Najveći deo njih, 71 odsto, nastao je u Srbiji, a iako je dokazano da su neistinite, više od 95 odsto je i dalje bilo prisutno u domaćim medijima.

Momir ističe da medijsko izveštavanje u vidljivoj meri doprinosi stvaranju loših stavova ovdašnjeg stanovništva. „Posle svakog „talasa“ negativnih izveštaja o bilo čemu što se tiče izbeglica/migranata, manjak empatije, a samim tim i mogućnosti za socijalizaciju, se sigurno produbljuju.”

Kada spominjemo diskreditujuće priče koje u poslednje vreme kruže, a tiču se izbeglica/migranata, neke od njih su se odavno odomaćile u medijima, kao i na društvenim mrežama. To su, pre svega, priče o naseljavanju migranata na teritoriji naše države, o povećanju broja krivičnih dela, kao i o tome da to nisu izbeglice, jer ne dolaze sa područja zahvaćenih ratom.

Pored toga, često se polemiše o njihovoj skupoj garderobi, telefonima i novcu. Za vreme vanrednog stanja, posebno se istakla priča da se lockdown koristi za „uvoz i izvoz“ migranata i da je namera vlasti da migrantima nasele napuštena sela, što bi podrazumevalo da im država „poklanja“ kuće, time podržavajući njihov ostanak. Takođe, širila se i glasina da migranti od države dobijaju novčanu pomoć za razliku od siromašnog naroda Srbije, koja je na društvenim mrežama bila potkrepljena fotografijom papira sa potvrdom za keš kartice.

Jedan od dominantnijih antimigrantskih narativa predstavljaju i neutemeljene tvrdnje da je reč o kriminalcima, nasilnicima i silovateljima, a vrlo je prisutno i manipulisanje brojkama i zvaničnim podacima.

Fotografija: R. Krstinić

Posebno zanimljiv podatak koji je naša anketa zabeležila je broj učesnika ženskog pola od čak 70 odsto, koje su po pitanju rase i ljudskih prava obično tolerantnije. Međutim, više od polovine navelo je da se plaši migranata, a reklo bi se da strah najčešće preovlađuje zbog jednodimenzionalnog medijskog izveštavanja.

Na pitanje zašto se plaše migranata, anketirani su najčešće navodili da su migranti nasilni, da kradu, a ženske osobe posebno su isticale da im je neprijatno da same prolaze u blizini grupe migranata „jer su kroz medije predstavljeni na način koji ne uliva poverenje kod građana.“

Međutim, kontradiktoran je podatak da većina, odnosno preko 70 procenata ispitanika, ne bi marilo ako bi im migranti bili kolege na poslu ili fakultetu. Na osnovu ovakvih podataka, može se zaključiti da mladi često odgovaraju impulsivno, a da im stavovi nisu dobro utemeljeni, kao i to da se najčešće služe stereotipima koje su čuli u medijima ili u svakodnevnom životu.

Još jedan od stavova mladih, naših učesnika u anketi, je da u svoj dom ne bi primili izbeglicu/migranta ukoliko bi im bila potrebna pomoć ili, pak, prenoćište, što je mišljenje koje deli više od polovine učesnika ankete. Pored toga, polovina ispitanika nikada ne bi ušla u bliski emotivni kontakt sa nekim ko je migrant.

Prema ovim podacima, možemo doći do zaključka da mladi i dalje nisu otvoreni za bilo kakav vid društvene interakcije ili pomoći koja zahteva diretni kontakt.

Na koji način razrušiti zid stereotipa o migrantima?

U odnosu na godine kada su se izbeglice zadržavale nekoliko dana ili nedelja, nakon zatvaranja Balkanske rute, broj izbeglih koji stižu u Srbiju je smanjen, ali je njihovo zadržavanje produženo na više meseci, pa i godina.

„Ono što je pozitivno je da je, po mom utisku, poslednjih meseci u „zvaničnim“ medijima talas negativnih vesti u vezi sa izbeglicama/migrantima nekako splasnuo, mada se takvi talasi već godinama dešavaju periodično,” ističe Turudić.

Iako je, prema rečima našeg sagovornika, trenutno mirniji period kada govorimo o širenju negativnih informisanja, to ne znači da su mediji počeli da vode računa o načinu izveštavanja i proveri informacija koje o migrantima plasiraju.

Podsetimo se vesti portala N1 o protestu roditelja đaka u Šidu protiv toga da se njihova deca školuju u istim odeljenjima kao i migrantska deca. Ta vest propraćena je komentarima od kojih su tri četvrtine bile negativno orijentisane prema migrantima. Svaki od tih negativnih komentara imao je višestruko veći broj pozitivnih reakcija nego negativnih, navodi se u izveštaju Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Dolazimo do zaključka da vest o migrantima ne mora biti lažna ili na bilo koji drugi način netačno postavljena da bi bila upotrebljena za širenje netrpeljivosti.

Različiti incidenti, poput upada automobila u migrantski kamp u Obrenovcu ili akcije „čišćenja parka“ ispred Ekonomskog fakulteta u Beogradu u organizaciji tzv. Narodne patrole, pokazuju kako širenje laži i netrpeljivosti, inicirano u onlajn sferi, podstiče progon i čini da diskriminacija raste.

Fotografija: Herceg RTV

Potencijalnu prepreku pri socijalizaciji migranata sa domaćim stanovništvom, pored negativnih narativa u medijama, može predstavljati i jezička barijera.

O tome nam je govorio i Mehdi rekavši da jezik dosta utiče na manjak komunikacije i druženja, iako, po njegovim rečima, naša kultura zapravo nije mnogo različita od njihove.

Negativni prikaz migranata u domaćim medijima uočili su i naši ispitanici, te preko 60 odsto navodi da medijisko izveštavanje utiče na stavove o migrantima.

„Stalnim ponavljanjem realnih podataka i priča o njima, i prilikom nastupa u medijima, i u neformalnim kontaktima sa ljudima, možemo uticati na promenu stavova. Takođe, i razobličavanjem lažnih i senzacionalističkih vesti o toj populaciji. To neće potpuno razrušiti zid stereotipa, ali vađenje svake cigle iz tog zida je važno”, zakljućuje Turudić.

Stoga se, uz promenu narativa, poštovanje kodeksa novinara i detaljniju proveru informacija može poboljšati medijska slika.

Socijalizacija znatno može biti olakšana ukoliko bi se migranti uključili u radionice, kurseve ili mogli da pohađaju škole u Srbiji, što bi doprinelo zbližavanju, većoj toleranciji i manjoj ksenofobiji.

Takođe, brojne radionice i edukativni programi koji se bave ljudskim pravima znatno mogu uticati na podizanje svesti kod mladih, kao i podići nivo empatije, a sve to može rezultirati boljoj socijalizaciji i toleranciji.

Vizual: Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava

Naslovna fotografija: Beta, Jovo Mamula

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!