Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?

21. November 2020

Poprilično rasprostranjeno mišljenje jeste kako se televizija kao vrsta medija u današnje vreme sve manje konzumira i da njen uticaj opada. Razumljivo je da zbog različitih platformi koje su danas mladima na raspolaganju, televizija ne zauzima veliki deo njihovog slobodnog vremena. Ipak, situacija nije oduvek bila ovakva. U trenutku kada je nastala, predviđano je da će televizija pojesti sve ostale medije, i da će oni zbog njene superiornosti nestati. Takođe, ostaje pitanje: smemo li zanemariti uticaj televizije u današnjem vremenu?

Da li biste verovali kada bi vam neko rekao da je televizijska tehnologija zapravo razvijena još u 19. veku, čak i pre nego što je stvoren komercijalni radio? Da, upravo tako: godine 1897. je Ferdinand Braun izumeo katodnu cev, koja je prvi put korišćena za proizvodnju slika 1907. godine.

Istorijat i rast uticaja televizije

Kada govorimo o nastanku televizije, važno je imati na umu da je reč o području Sjedinjenih Američkih Država. Iako je nastala dvadesetih godina prošlog veka, masovna upotreba televizora kao uređaja desila se 1950-ih. Ruku pod ruku sa baby boom generacijom išla je i ekspanzija ovog atraktivnog medija za informisanje ali i oblikovanje javnog mnjenja.

Kako se pedesete smatraju zlatnim dobom televizije, ne čudi što je 1955. godine čak 64% američkih domaćinstava posedovalo televizijski prijemnik. Danas se ta brojka popela na 99%.

Ilustracija: Klawe Rzeczy

Od svog nastanka do danas, televizija se menjala i prilagođavala publici. Oglašivači su izuzetno brzo uvideli potencijal koji televizija ima i bržebolje želeli da taj potencijal iskoriste. Reklame su se emitovale u različito doba dana, kako bi gađale gotovo svaki deo američkog društva. Pored toga, televizija je bila okrivljena za porast nasilog ponašanja (Dž. Tjurou: Mediji danas, 2013).

Kao Svetski dan televizije je izabran 21. novembar. Ovu odluku su Ujedinjene nacije donele 1996. godine, pošto je tada održan Svetski televizijski forum koji je okupio ključne medijske ličnosti kako bi govorile o porastu uloge televizije. 

Televizijska publika: od pasivnog do aktivnog korisnika

Na televizijsku publiku se na samim počecima televizije gledalo kao na anonimnu, jednoobraznu masu, koja konzumira kontrolisane programske sadržaje. U prvobitnim raspravama o uticaju i efektima medija masovnog komuniciranja publika je „pasivni“ posmatrač, odnosno puki prijemnik poruka koji ne aktivira sopstveni kritički odnos prema tim porukama. Suština tih istraživanja svodila se na pitanje šta televizija radi gledaocima, a ne šta gledaoci rade s njom.

Koncept „aktivne publike“ formulisao je sociolog Stjuart Hol u svom eseju Encoding/Decoding kao model kojim ističe uticaj medija u stvaranju značenja poruke, a istovremeno upućuje na to da publika ima moć da dekodira svaku poruku na drugačiji način i da zauzima raznovrsne pozicije u tumačenju.

Svi smo mi na neki način televizijska publika, ako ne u aktuelnom trenutku, onda makar u prošlosti. Zato, priznaćete da nije baš prijatno razmišljati o tome kako nas kao publiku smatraju pasivnom, jednoobraznom masom koja nema kritičku svest. Upravo iz ovog razloga, mnogim autorima (sociolozima, komunikolozima, teoretičarima medija) je ovo pitanje privlačno za istraživanje i pisanje.

Još jedan autor koji se bavio istraživanjem televizijske industrije je Džozef Tjurou. On u svojoj knjizi Mediji danas navodi da „usled pretvaranja publike u robu, na ljude se gleda kao na proizvode koji se porede i prodaju oglašivačima za onoliko koliko im vrede. Kritičari ističu da televizijska industrija zasnovana na emitovanju programa koji privlači pažnju samo da bi obezbedio komercijalno ubeđivanje nije industrija koja se može nadati da će društvo učiniti boljim“.

Bez sumnje, televizija ima svoju komercijalnu ulogu, ali ako ta uloga postane primarna – ne možemo se nadati pozitivnom uticaju televizije na društvo, a još manje doprinosu u poboljšanju tog društva.

Kada govorimo o novom načinu gledanja televizije, možemo reći da je iznedrio je fenomen binge-watchinga. Ova krilatica označava uzastopno gledanje sadržaja koji nas interesuje i privlači toliko da ne možemo da odolimo i samo bismo da gledamo još, još, još. Ovaj način konzumiranja sadržaja je postao popularan nakon 2013. godine, kada su streaming platforme poput Netflix-a, Hulu-a, HBO GO-a stekle popularnost i razvile mogućnost odloženog gledanja. Potpuno je prirodno pitati se: da li ovako izgleda budućnost gledanja televizije?

Mladi i televizija danas

Društveni uticaj medija, u koje svrstavamo i televiziju, svakako je važno imati na umu, pogotovo kada govorimo o uticaju tih medija na mlade. O ovom uticaju se čak govorilo kao o izuzetno negativnom. Ne čudi zbog čega, kada pomenemo slučaj koji je Endi Radok u knjizi Mladi i mediji naveo. Naime, 1976. godine se stopa ubistava u Južnoj Africi povećala za čak 130%, za šta je bila okrivljena televizija.

Praktično govoreći, negativni uticaji televizije mogu se naći na mnogim programima. Možete se uveriti i sami: uključite televizor i prelistajte kanale. Postoji velika šansa da se naiđete na neke od sledećih situacija: scene nasilja, zločina ili borbe; eksplicitne seksualne scene; upotreba alkohola, cigareta ili droga. Svaka od ovih situacija može različito uticati na decu, tinejdžere i mlade. Jedna studija iz 2016. tvrdi da je u više od 300 epizoda od sedamnaest emisija ocenjenih Y7 do MA, svaka sadržala najmanje jedno rizično ponašanje.

Ipak, zapitajmo se da li je stvarni uticaj televizije na mlade toliko veliki i da li bi se on mogao okarakterisati (isključivo) kao negativan?

Pitali smo čitaoce Oblakodera šta oni misle o televiziji i njenom uticaju na živote mladih, kao i to da li bi češće gledali televiziju kada bi pronašli odgovarajući sadržaj za sebe. Većina ispitanika smatra da televizija ima uticaj na mlade. Neki od njih smatraju da taj uticaj zavisi od osobe a ne od sadržaja, dok drugi smatraju da je taj uticaj uglavnom loš, mada ima i onih koji smatraju da uticaj zavisi od sadržaja koji se prikazuje.

Vratimo se na zlatno doba televizije, kada je bila na vrhuncu popularnosti. Iznedrila je brojne TV zvezde poput Lusil Bal (iz serije I love Lucy), Hemfrija Bogarta, Loren Bekol, Elizabet Tejlor ili Džejms Dina. Današnja bitka za popularnost TV-a se odvija na drugačiji način. U prošlom veku, televizija nije imala premca u sadržaju koji je pružala, kako zbog različitog sadržaja koji je nudila, tako i zbog velikog interesovanja ljudi da na ovaj način provedu slobodno vreme.

Loren Bekol i Hamfri Bogart u filmu To Have and Have Not (1944)

Dok su u prošlosti TV mreže bile ograničene na raspored emitovanja koji im je davao ograničen broj sati da popune, danas se medijski giganti poput Netflixa ili HBO-a bore za našu pažnju pružajući nam more sadržaja: neograničeno mnogo sati filmova i serija. Ovi striming-giganti nemaju takvo ograničenje: mogu da prave koliko god televizijskog sadržaja žele, izbace ga na mrežu i vide šta će se dogoditi. Ovo otvara pitanje budućnosti televizije. Na koji će se način ona konzumirati za 10 godina od sada, ostaje da vidimo.

Kriza televizijske popularnosti kod mladih?

Sigurno vas ne iznenađuje kada kažemo da se mladi u Srbiji sve više okreću digitalnim sadržajima. Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) je to potvrdilo u svom Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih (2019). Ovu tvrdnju su potvrdili i čitaoci Oblakodera u anketi sprovedenoj za potrebe ovog teksta. Ovakvi rezultati navode na pitanje – da li bi se interesovanje mladih za gledanje televizije moglo povećati tako što bi se posvetila veća pažnja kreiranju sadržaja za mlade?

Još jedno istraživanje koje je sproveo KOMS (Mladi u medijskom ogledalu, 2019) utvrdilo je da je udeo omladinskog programa na televizijama odabranim za praćenje je bio poprilično mali, negde čak nepostojeći. Isto tako je utvrđeno da komercijalne televizije nemaju pravnu obavezu da emituju i kreiraju omladinski program – što predstavlja prepreku u plasiranju i kreiranju privlačnog televizijskog sadržaja za mlade.

Izvor: New Yorker Mag

Zbog ovoga se možemo zapitati: kakva je budućnost televizije? Da li će druge platforme preuzeti (ili su već preuzele) njenu ulogu? Da li će televizija na klik i striming platforme biti budućnost gledanja televizije, ostaje da vidimo.

Ono što je sigurno jeste da uticaj televizije ne bi trebalo potpuno zanemariti i odbaciti, uprkos tome što se u sadašnjem trenutku on ne čini kao presudan za formiranje ličnosti i stavova mladih ljudi. Izvesno je da potencijal koji televizija sa sobom nosi i dalje nije potpuno iščezao.

Ilustratorka naslovne fotografije: Irene Rinaldi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi