fbpx
POGLEDAJ OBLAKODEROV NOVI PROJEKAT - TEKSTOVE O IT ISTORIJI JUGOSLAVIJE! Od prvog domaćeg računara i robota, preko kompjuterske audio i vizuelne umetnosti | POGLEDAJ OBLAKODEROV NOVI PROJEKAT - TEKSTOVE O IT ISTORIJI JUGOSLAVIJE! Od prvog domaćeg računara i robota, preko kompjuterske audio i vizuelne umetnosti | POGLEDAJ OBLAKODEROV NOVI PROJEKAT - TEKSTOVE O IT ISTORIJI JUGOSLAVIJE! Od prvog domaćeg računara i robota, preko kompjuterske audio i vizuelne umetnosti | POGLEDAJ OBLAKODEROV NOVI PROJEKAT - TEKSTOVE O IT ISTORIJI JUGOSLAVIJE! Od prvog domaćeg računara i robota, preko kompjuterske audio i vizuelne umetnosti | POGLEDAJ OBLAKODEROV NOVI PROJEKAT - TEKSTOVE O IT ISTORIJI JUGOSLAVIJE! Od prvog domaćeg računara i robota, preko kompjuterske audio i vizuelne umetnosti | POGLEDAJ OBLAKODEROV NOVI PROJEKAT - TEKSTOVE O IT ISTORIJI JUGOSLAVIJE! Od prvog domaćeg računara i robota, preko kompjuterske audio i vizuelne umetnosti |

Utopija u Kvaki 22

Pojedinačni studentski projekti koji povezuju prirodne nauke, psihologiju ili sociologiju sa medijumom fotografije.

4. April 2019

„Utopija kao idealno stanje. Stanje života, koegzistencije i funkcionisanja. Stvoriti sopstveni svet prema svojim idejama i uspeti da funkcionišeš. Okružujem se stvarima koje me inspirišu i koje volim, tako da mi nije potreban čovek. Ne zavisite ni od koga i načinite sebe detetom bez griže savesti. Ja sam gospodar svog vremena.
Tu ću da se zaključam i da se igram.“ – Natália Dominiková

Deo izložbe

      Izložba pod nazivom „Utopija“ studenata fotografije Akademije umetnosti i dizajna i Ateljea za fotografiju (Odsek fotografije i novih medija)  iz Bratislave otvorena je u sredu, 3. aprila u 20 sati u umetničkoj galeriji „Kvaka 22“. Pojedinačni studentski projekti koji povezuju prirodne nauke, psihologiju ili sociologiju sa medijumom fotografije na vrlo jedinstven način, koncipirani su kao kolektivna prezentacija ovih mladih umetnika koji stvaraju pod mentorstvom Jane Hojstričovej i Olje Triaške Stefanović.

Paula Malinowska – Misprint

Kustos izložbe, Goran Rister, započeo je ovu ideju pre nekoliko meseci sa profesorkom Triaški Stefanović. “Ovakve ekskurzije jesu neka vrsta utopije za studente bilo kojih fakulteta, jer kad se izmestiš iz svakodnevnog funkcionisanja, onda stvarno živiš neku utopiju, gde možeš da iz svog nekog slobodnog kretanja stvaraš rad koji jeste zapravo ono što su oni istraživali, a to je poetika utopije. Mislim da se ovaj prostor jako dobro uklopio u njihov rad, ako uzmemo u obzir njegov položaj, status, ljude koji ovde dolaze i način na koji ga doživljavaju, tako da mislim da je utopija sve ovo zajedno ,” istakao je Goran.

Osim njene instalacije, na izložbi se mogu videti i fotografije Lujzinih kolega, tačnije devetnaestoro njih. Hoa Nguyen Thi bila je još jedna od njih koju je Kvaka 22 inspirisala.

“Betonski stub definišem kao osnovnu jedinicu betonskih konstrukcija – kao simbol. Pravim stubnu konstrukciju kojom dajem objektima novi smisao, ukazujem na njih i podsećam na njihovo postojanje. Zanimaju me betonske građevine i objekti koji su imali određenu utopijsku predstavu korišćenja koja je vremenom iščezla, a sa njom i njeno značenje u vremenu i prostoru. Od nje je ostala samo materija. “
– Kristina Rigasova



Kristina Rigasova – Od nje je ostala samo materija

“Radujem se da moji studenti imaju mesto gde izlažu, shvatili su da im niko ne može pomoći, pa su sami krenuli u pronalaženje prostora koji imaju tu fleksibilnost, a tako se stvara i nova publika među mladima. Ovo čemu smo danas prisustvovali je deo jedne grupacije i asocijacije koju je, u stvari, Bratislava pokrenula, međutim mi smo od prošle godine pripremili dokumentaciju i dobili smo tzv. Erazmus povelju koja od sledeće godine menja status naše zemlje u evropskim projektima, u kojima smo do prošle godine mogli da budemo samo pasivni korisnici. Već od sledeće godine Srbija će moći da bude i nosilac projekata,” rekao je Mileta Prodanović, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 9. aprila 2019. godine i možete je posetiti na adresi Ruzveltova broj 39.

Preporučeni tekstovi

Planira li se rušenje Beogradskog sajma?

Planira li se rušenje Beogradskog sajma?

RERI je nedavno objavio publikaciju koja govori o načinima na koje bi Beogradski sajam mogao biti ugrožen budućim urbanističkim rešenjima, kao i mogućnostima da se javnost uključi u zaštitu ovog kompleksa kao javnog dobra

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *