Utorak: Dunja Petković

Utorak

doručkovala sam rebrasti čips
ručala sedam kajsija
šetala sam gavrila po suncu
trčali smo
i jurili za golubovima
rešila sam ukrštene reči
pričala sa komšinicom preko prozora
i rekla da ću nikad neću imati decu
pisala sam ti pismo
pa sam ga stavila u kovertu
i bacila u wc solju
jer su tu govna kao ti
nacrtala sam plan kuće u čortanovcima
jer bih tamo uzela kuću
i pravila ti šnenokle svaki jebeni dan
ma koliko ja mrzela šnenokle
a onda sam možda i zapalila cigaru
i ugasila cigaru
i izbrisala tvoj broj
pa ponovo ga ubacila u telefon
jer ga znam napamet
i brisala prašinu
i naišla na knjigu o šahu
i setila se tate koji je umro
kako je to moguće da ljudi tako umiru
jedan dan ih grliš i deliš poslednje parče gaude
a sledeći oni pljuju krv
i onda sam shvatila
da ako mislim o tati plakaću do slave
a slava nam je u novembru
i nismo slavili
mi smo komunisti
ja sam navikla da delim
ali tebe da delim
sa celim ovim usranim beogradom
gde su beograđani koji misle da su najbitniji
pa onda i dođoši
koji misle da su beograđani nešto bitni
ne mogu
ne bih da te delim sa svakom glavom
koja misli da je do jaja ako stavi šljokice
a ne shvata da ne sijaju kao ja kad plačem
jer mi se tad oči bas zacakle
i ružna sam i naduvena
ali to sve nema veze jer sam srećna ponekad
kad odem na primer u pozorište
i sednem u sedmi red deseto sedište
odatle se najbolje vidi
i kad na radiju puste pesme
koje mogu da slušam na jutjubu
gotivim sebe to kad se tako oduševim
baš bez ikakve veze
a srećna sam
i kad imam krompira
i gaude
i jogurta
i sve bih to delila sa tobom
ali ti si iz neke druge partije
ne glasamo za isto

Autor teksta: Dunja Petković

Leave a reply