Uvek mi je bilo zanimljivo da istražujem nove stvari

Moskovski muzičar srpskog porekla, Petar Martić, nastupiće 30. decembra u KC Gradu. Petar je rođen u Beogradu, ali je odrastao i počeo da se bavi muzikom u Moskvi. Najpre je svirao u pank bendu, da bi pre godinu dana pokrenuo svoj solo projekat Ja sam Petar na kom kombinuje hip hop, jazz i fank. Svoj prvi nastup u Beogradu imao je nedavno u klubu Dragstor gde je, kako kaže, publika odlično reagovala na njegovu muziku, iako su tekstovi na ruskom jeziku. I dalje nema stalnu postavu muzičara sa kojima nastupa, što mu je u početku bio problem, ali je sada, kako ističe, to u stvari fora. O predstojećem nastupu, muzičkoj industriji kod nas i u Rusiji i daljim planovima razgovarali smo sa ovim mladim muzičarem.

Kako si počeo da se baviš muzikom?

U trećem razredu osnovne sam krenuo u muzičku školu na harmoniku i u suštini od tad se i bavim muzikom na različitite načine. Bilo je tu raznih bendova, projekata i instrumenata, u međuvremenu, ali muzika me prati praktično ceo zivot.

Odrastao si u Moskvi, a rođen si u Beogradu, koje su neke sličnosti, a koje razlike kada pričamo o  alternativnoj sceni u Rusiji i ovde u Srbiji?

U Rusiji se već puno toga dogodilo, što ovde tek treba da se dogodi. Tamo postoji muzička industrija kao takva, vec odavno sve funkcioniše na nivou biznisa – ljudi se profesionalno time bave i zarađuju. Za sve se zna kako ide i kako treba – sponzori, striming servisi, investicije i sva potrebna infrastruktura. Ovde se scena još nije razvila do tog oblika. Mnogi talentovani bendovi su primorani da se bave muzikom na nivou hobija, jer ne mogu da opstanu samo od muzike. Ali to je normalno, to je faza kroz koju mora da se prođe, tako je bilo i tamo. S druge strane baš ta nepokvarenost i čisti entuzijazam i čine scenu iskrenom i posebnom. 

Dugo si svirao u pank bendu, kako je došlo do toga da si se okrenuo više hip hopu?  

Kad mi se bend raspao pre godinu i po dana već sam imao dosta solo materijala u pripremi sa ovim projektom i bilo je logično da se na njega usresredim. Ovo je trebalo da bude neki sitan side project, ali igrom slučaja postao je osnovni. A što se tiče žanrova, nikad nisam bio vezan za jedan muzički pravac. Uvek sam imao vrlo eklektičan muzički ukus i uvek mi je bilo zanimljivo da istražujem neke nove stvari. Bilo je tu još mnogo svega osim panka i repa. 

Ko sve čini tvoj tim na nastupima? Sa kim od muzičara nastupaš?

To je najpre bio problem, a sad je ustvari fora: na svim svirkama je drugačiji sastav. U Moskvi sam imao saks, trubu, perkusije i didžeja i to bio neki afro latino zvuk. Na beogradskom koncertu u Dragstoru je bila skroz drugačija koncepcija: kontrabas, bubanj, truba i didžej. Ispalo je više jazzy funky. A na nedavnoj turneji sam svirao svaki koncert sa različitim muzičarima i to je bilo vrlo zanimljivo iskustvo. Generalno sav taj materijal uživo zvuči skroz drugačije nego na snimku. 

Ko su ti muzički uzori?

Damon Albarn, Dean Blunt, Earl Sweatshirt, Will Toledo, Serge Gainsbourg, PJ Harvey, Mulatu Astatke, Viagra Boys, Beck, Tyler the Creator, Tony Allen.

Svoj projekat si nedavno po prvi put predstavio beogradskoj muzici u Dragstoru, kako publika reaguje s obzirom da repuješ na ruskom, pa možda i ne razumeju sve od teksta?

Reakcije su bile super i to mi je baš dosta značilo, kao i sam taj koncert i generalno to sto sam napokon počeo ovde nešto da radim posle skoro 10 godina muzike u Rusiji. Mislim da je na koncertima ipak najbitnija energija, posvećenost i ljubav prema onome što radiš. Ako je to prisutno, ljudi se dobro provedu čak i ako ne razumeju ni reč. Ali, svakako hoću da probam da uradim nešto i na srpskom.

Da li sada trenutno tvoje stvaralaštvo prati više ruska publika ili je pomešano?

Mislim da je za sada ruska publika brojnija, ali radim na tome (smeh). 

Šta su ti generalno planovi za dalje?

Skoro celu godinu nisam ništa ni pisao, ni snimao, ni nastupao. Bio sam u nekoj dubokoj krizi zbog rata i svega sto se događa u Rusiji. Tek sam nedavno opet počeo da radim i stvaram, tako da planiram da nadoknadim.

Šta će publika imati prilike da čuje u KC Gradu?

Jos jedan novi spoj. Old school hip-hop sa elementima džeza i etno muzike. Nikola Bugarčić iz prototipa će svirati kontrabas, a Sergej Hramčević, koga ste mogli čuti u ruskim bendovima Inturist ili The Omy svira saskofon. Osim vokala ja sviram melodiku i razne perkusije na nastupima ili, kao sto bi rekao moj tata: one moje zvecke i flašice.  Posle koncerta sledi velika žurka na kojoj puštaju Ana Uzelac, Damjan Nedelkov iz Gazorpazorpa sa svojim DJ projektom Festival Nasilja i ruski DJ Roma Ptashenko iz ekipe Popoff Kitchen. 

Fotografije: Marie Lourier