Večeras na zidiću: Harlekin!

Večeras na zidiću: Harlekin!

Koncerti na Zidiću ispred Doma omladine Beograda postali su letnja tradicija grada. Na ovom mestu nastupilo je preko 100 izvođaća, uglavnom neafirmisanih muzičkih sastava koji obećavaju, a ove subote će na istoj lokaciji nastupiti i inđijski alt rok/dark pop sastav Harlekin, koncertno aktivan od 2016. godine, kojeg je pobeda na Gitarijadi Vojvodine dovela do nastupa na Koncertu godine, a nakon toga i na drugim velikim festivalima poput HillsUp-a, festivala Dev9t i Palanačkog Dunav festa. U Podrumu smo, uoči koncerta na Platou Milana Mladenovića, razgovarali sa Jovanom Kovačević, vokalistkinjom Harlekina i Markom Kovačevićem, klavijaturistom benda.

Četvrtog avgusta imate koncert na Zidiću. Šta očekujete od tog koncerta?

Jovana: Ja mislim da očekivanja nikada ne treba da budu prevelika, kako posle ne bi bilo razočaranja. Najpozitivnije što može da se desi na tom koncertu su novi ljudi koji bi došli da nas upoznaju – slučajni ili namerni prolaznici koji se te večeri nađu na tom mestu i čuju šta mi sviramo.

Koncert na Zidiću je neka vrsta uličnog koncerta sa dobrim ozvučenjem. Da li ga vidite kao dobru priliku da doprete do ljudi koji nisu nužno deo alternativne scene?

Jovana: Svakako. Mislim da tu imamo prostora, pogotovo što mi deluje da su naše pesme spremne i za neku širu publiku. Mislim da imamo prostora zbog ženskog vokala ili zbog melodičnosti pesama, ali, naravno, ne mora da znači.

Marko: Svakako je zanimljivo. Prvo što Zidić već ima taj neki kultni status i zbog toga što je to po danu, u sred centra, na otvorenom. Biće sigurno nekih ljudi koji će da prolaze tuda, pa da zastanu da vide šta se dešava.

Jovana: S druge strane, nadamo se da će da bude ljudi koji će ciljano da dođu kako bi nas čuli. Što je više takvih  ljudi, to nam je draže. Svakako je interesantan i koncept i prostor. Nismo do sada svirali na takvom događaju, do sada su sve bile prave bine i klubovi. Interesantno je i da ti uspeš da, nekome ko je krenuo ko zna gde, skreneš pažnju da ostane i da te posluša.

Harlekin je nastao 2010. godine, ali ste prvi koncert imali 2016. godine. Da li je bilo potrebno da članovi benda steknu još malo zrelosti da bi bend zvučao onako kako danas zvuči?

Jovana: Svakako se desilo to sazrevanje. Da li smo mi to hteli ili ne, to je druga priča. Bend bi verovatno zvučao slično, ali svakako je značilo to što smo malo sazreli i stekli neko iskustvo i sigurnost. Nismo mi imali mnogo svirki za ove dve godine, da kažemo da smo tokom njih stekli ne znam koliko iskustva.

Marko: Sigurno ima i toga, ali je tu bilo i dosta spleta životnih okolnosti. Prošlo je i puno vremena i već je počelo da nas opterećuje što to sve toliko dugo traje. Mi smo 2010. počeli sa probama, znamo se svi od ranije i imali smo neke ideje za pesme i počeli smo da radimo na njima, međutim neki su se odselili, jedan je otišao na brod i nije tu bio godinama, a 2015. se nekako spontano desilo da shvatimo da više nije trenutak za čekanje i zato nam je bilo bitno da krenemo sa koncertima i da objavimo taj prvi album i da se rešimo tog tereta od prethodnih nekoliko godina, da priznamo sebi da je to naš prvenac, da se mi sada time bavimo i da nastavimo dalje.

Koliko je metafora bitna u vašem umetničkom izražavanju?

Marko: Dosta. U principu, sve teme koje pesme obrađuju bi možda mogle da se svedu na par osnovnih pojmova, koji bi bili pojmovi nepravde i usamljenosti. Sami tekstovi su zaista puni metafora. Možda čak i previše u nekim momentima, usled možda i našeg straha da sve to ne ode u preveliku banalnost i patetiku.

Da li planirate da se zadržite na tim temama koje su svakodnevne? I usamljenost i nepravda su nešto što svi osećamo i što svako može da razume, nisu apstraktni pojmovi.

Jovana: Svaka pesma je nastala iz nečega što se nama desilo, nekada iz konkretnih situacija. Nekada je ljudima teže da razumeju o čemu se radi i šta tekst znači, ali lepo je i kada neko skapira pesmu na neki svoj način, makar nemalo veze s onim što smo mi njom hteli da kažemo.

Estetika spotova Harlekina, kao i samo ime benda, direktno asociraju na teatar. Koliko je on značajan za suštinu onoga što Harlekin predstavlja?

Marko: Bitan je i samo ime je došlo odatle. Baš kada smo došli na ideju da osnujemo bend, mahom smo se svi amaterski bavili pozorištem. Sam taj koncept harlekina, maskiranja, nam je vrlo blizak, kao i to kako je sam lik harlekina predstavljen kao atleta ograničenih intelektualnih sposobnosti ili kao neki melanholični zabavljač. Nama je to delovalo dosta simbolično, kao odnos ljudi prema muzici, umetnosti ili međusobni odnos među ljudima. A i zvučalo nam je dobro, zvuči kao ime benda.

Milica Cvetković je radila na dva od vaša tri spota. Da li planirate da nastavite da sarađujete sa njom i na narednim spotovima?

Jovana: Svakako. Ona je neko ko razume šta mi želimo i jako dobro se slažemo sa njom, a pre svega smo jako zadovoljni sa dva spota koje je uradila.

Objavili ste da je spot za pesmu „Potreban” poslednji spot za pesme sa „Tornika” i da ste u studiju. Kada publika može da očekuje novi materijal?

Marko: Ja se nadam da će to da bude krajem leta ili početkom jeseni. Plan je da objavimo dva singla ove godine, nadam se da će da budu i spotovi. Sve vreme radimo na materijalu za novi album, za koji smatramo da će da bude bolji od prvog i da će da ima veći potencijal da nas neko prepozna po njemu. Već naziremo kako bi taj drugi album mogao da izgleda. Ima tu još dosta posla, ali se nadamo da ćemo u prvoj polovini sledeće godine da završimo ceo album.

Nedavno ste imali promenu u postavi. Kako protekla ta tranzicija?

Marko: Ovo nam je prva promena postave. Sa Nemanjom smo dugo svirali, on je otišao svojim putem, opet će da ide na brod, a mi smo sad krenuli i ne možemo da stanemo. Subota je prilika da se svi upoznaju sa Anom, ovo je njena prva svirka s nama. Sada imamo dve devojke u bendu.

Koji su planovi benda za naredni period?

Jovana: Sad je vreme da se zakaže sve za jesen jer nam je uvek u interesu da imamo što više svirki u što više mesta, sa drugim bendovima. Mislim da treba da sviramo i u manjim mestima, gde su to jedina dešavanja i gde će da dođe više ljudi da te čuje, kako bi kasnije, kada se pojaviš na nekom većem festivalu, bilo ljudi koji su već čuli za tebe. Mislim da je to dobar put.

Marko: Sada smo u procesu zakazivanja svirki za jesen. Ja se nadam da ćemo da imamo pet - šest koncerata do kraja godine, da objavimo ta dva singla sa pratećim spotovima i da se nakon toga posvetimo završavanju svih ostalih pesama.  Ono što je izvesno je da ćemo ići u Bijeljinu početkom oktobra, u septembru će biti inđijska svirka sa Dingospo Dali i ima još nekoliko mesta koja treba definitivno da potvrdimo.

Autor teksta: Ostojić Jelena

Leave a reply