fbpx
ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU |

Vodič kroz slušanje i kupovinu ploča u Beogradu

Prodaja vinila je ove godine oborila sve rekorde, što znači da je ona poruka - 'Ajmo kod mene da slušamo ploče, bila sigurno popularnija od Netflix and Chill

22. December 2023

Iz ove perspektive kad razmišljam, oduvek sam voleo ploče. Čak i onda kad sam bio potpuni klinac, tamo nekad pre 30 i više godina, i nisam znao čemu služe. Privlačilo me je to u što u ćošku sobe postoje te velike kartonske slike nekih ljudi među kojima se nalazi tamni krug koji emituje muziku koju, naravno, nisam mogao da slušam. Razlog za to je, kao i za većinu svih nas koji smo odrastali u devedesetim, što je 80 odsto naših roditelja pokvarilo svoj gramfon, odnosno onu famoznu gramofonsku iglu koja je bila teška za popraviti, nabaviti i zameniti.

Kasete nikad nisam voleo, a diskovi su brzo došli i, ako sam sa pubertetom sklopio neku kolekciju, ta kupovina je mahom bila rađena zbrda-zdola, bez nekog reda i smisla. I ne mogu da kažem da sam osećao emotivnu povezanost sa njima. Taman kad je zaigrala ta igra da su fizička izdanja mrtva, gotova i finito, počeo je lagan kas industrije vinila koji se zeleteo u galop. Ploče su danas ponovo aktuelne, ponovo in, ma koliko to stari kolekcionari možda ne bi hteli da čuju. Pretekle su čak i diskove po količini prodaje. Više se ne traži samo raritetni i opskurni disko iz Nemačke sedamdesetih, već i novi albumi Tejlor Svift i Adel, koji su u jednom momentu bili toliko tražene ploče da je ponestalo materijala za pravljenje istih u celom svetu.

Ja sam ovaj novi trend dočekao širokih ruku. Kupio sam gramofon, i kolekciju omiljenih albuma koje sam oduvek hteo da imam počeo sam da pravim pre osam godina. I nema tu sad neke misterije ili filozofije kad me neko pita zašto ploče. Nije da me loži zvuk krckanja ploče. Jednostavno, toplina iz zvučnika koju emituje vinil, ali i mogućnost da fizički poseduješ izdanje koje si te godine ili neke od prošlih voleo, nema pravu cenu, ali ni neku preveliku logiku iza. Ili kontaš ili ne.

Iako internet nudi povezanost sa mnogim tačkama sveta sa kojih vrlo lako u tri poteza možeš da naručiš ploču koju god želiš po krajnje pristupačnim cenama (ako nije raritet izliven u zlatu, naravno), ipak volim da procunjam po ovdašnjim radnjama koje nude štošta od novih, starih, domaćih i stranih opcija. A i realno, nagledan raznih filmova sa prodavcima takvih radnji, ali i kupaca, očekujem uvek da naletim na neku priču ili svojevrsnog frika kolekcionara.

Yugovinyl

Jedna od najstarijih ovakvih radnji u Beogradu je svakako Jugovinil, koja se danas nalazi u Cetinjskoj 15, iako je ranije svoju ispostavu imala u Topličkoj ulici. Kako nam je rekao Borko, ispred ove kuće, cela stvar je za njega krenula ranije, mnogo pre ovog pomodarskog popularnog talasa.

„Ploče su ipak kolekcionarska stvar. Postoje ljudi kojima je bitna ploča kao takva, ali ima onih kojima je bitna audio oprema i audio iskustvo. Ima onih koji skupljaju samo raritete. Ima i onih kojima ništa to nije važno. Sve to nema veze sa novim izdanjima, ili cenama ploča, jer one starije će uvek imati neku drugu cenu i biće sve skuplje i skuplje, jer prvo izdanje je ipak prvo izdanje, bilo da su knjige, stripovi, ili neka druga memorabilija”, ispričao nam je Borko, i dodao da je kolekcionarstvo kao neka vrsta fetiša ili gotovo bolesti. I on sam priznaje da ima u kući stvari za koje ne zna šta će mu.

Odmah pored Jugovinila nalaze se njihove komšije, Antishop, koji je pokrenula organizacija i lejbl Odličan Hrčak. Oni kao izdavačka kuća postoje skoro 18 godina i već su, kako kažu, imali dosta fizičkih izdanja na lageru. Smešteni su u klub Elektropionir, u kom se od pokretanja ludila zvanog Cetinjska 15 održavaju koncerti.

„Korona je bila ta koja je uticala na pokretanje prodavnice Antishop. Elektropionir nije radio, trebalo je dati još neku namenu samom prostoru. Naravno, bilo je još nekoliko bitnih faktora kao što su nedostupnost naših izdanja drugim (malobrojnim) radnjama, kao i nedostatak vinila meni omiljenih grupa u našoj zemlji. Od početka sam naručivao muziku koju sam pratio i pratim, a usput i pratio šta je trenutno aktuelno, tako da smo vremenom došli do izbora od preko 4.000 vinila i postali najveća prodavnica novih vinila u Beogradu”, ispričao nam je Predrag Ivanović, popularni Peđa Hrčak.

Pohvalio se i još da imaju potpunu slobodu kreiranja kataloga i nikakvu obavezu ka velikim svetskim kućama u uzimanju robe. Ipak, izazova i problema je mnogo, počev od nelojalne konkurencije, do ogromnog PDV-a.

Antishop

Nešto dalje od Cetinjske, u Mihizovoj ulici, nalazi se prodavnica polovnih ploča Rockfire. Polovnih ploča, malih radnji, kao i Limundo i KupujemProdajem ekipe ima na sve strane širom Srbije, ali ova ušuškana radnjica se odlikuje dobro očuvanim pločama, jeftinim cenama i finim izborom iz domena gitarske muzike.

„Ja sam i sam kolekcionar preko 20 godina, te sam vremenom krenuo da prodajem ploče koje sam imao kao duplikate. Ta prodaja se polako sve više razvijala, najviše preko interneta i po berzama. Razmišljao sam da uzmem neki lokal gde bih ih čuvao. Došao sam na ideju: kada već plaćam zakup lokala, što ne bih pokušao i sa malom prodavnicom, koju smo konačno otvorili decembra 2020″, ispričao nam je vlasnik Predrag Krstić.  

Još je i dodao da, pošto su prodavnica polovnih ploča, odvajaju dosta vremena kako bi se te ploče pripremile za prodaju, kao i da je sve manje dobro očuvanih u opticaju.

I Predrag, kao i Borko, pominje da su dosta toga u početku crpeli od berzi ploča na kojima se okupljaju kako kolekcionari, tako i prodavci. Borko nam je uz osmeh rekao da je i turneja po tim berzama jedan od najvećih izazova u svetu prodaje vinila.

„Putuješ po berzama i gledaš da kupiš jeftinije, a prodaš skuplje (smeh). Ovo je ipak igra znanja, a pored velikih mogućnosti na internetu, izazov je kad odeš na berzu u kupovinu. Delimično je i kockanje”.

Balkans Vinyl

U Balkanskoj ulici se u periodu posle korone pojavila radnja Balkans Vinyl. Otvorio ju je Pol Fild iz Velike Britanije. Oduvek je želeo da ima svoju radnju, ali u gradu u kom je živeo, od 80.000 stanovnika, već su postojale 4 takve, što kaže da je i više nego dovoljno. Kako nam je rekao, Srbija je bila jedina destinacija koju je mogao da poseti za vreme korone, i kako to obično biva, oduševio se nama „na keca”.

„Rad od kuće za vreme korone me je naterao da se odlučim da se više nikada neću vratiti radu u kancelariji. Često se šalim, proveo sam 30 godina u kancelariji, dobijate kraću kaznu zatvora za ubistvo. Shvatio sam da bi moja kolekcija od 10 hiljada ploča bila odličan početak za otvaranje prodavnice. Kada sam posetio Srbiju, zaljubio sam se u ljude i grad, shvatio sam da ovde postoje određene mogućnosti za indie i elektornsku muziku, i doneo  sam odluku da odavde krenem u posao”, ispričao nam je Pol.

Ipak, ljubav ume da boli, pa je Pol ipak stigao da se požali na papirologiju, naknade i beskrajnu birokratiju, koje oduzimaju vreme i otupljuju mozak, a problem, naravno, prati i dobavljanje novih zaliha, kako odavde iz grada, tako i širom sveta.

Na prvu loptu, neko bi rekao da su glavni protivnici vinilima striming servisi i internet, ali moji sagovornici, koji bi trebalo da budu u prvim redovima te borbe, nisu bili tog mišljenja. Dok su i Peđa i Borko bili sličnog stava, da je publika vinila dovoljno isprofilisana da zna zašto je tu, kao i da je zaražena virusom kolekcionarstva, Krstić smatra da je jaka želja za fizičkim izdanjima presudna.

„Mišljenja sam da je široka i laka dostupnost muzike preko interneta postala monotona čak i mlađim generacijama, i da se zato ponovo javila želja za fizičkim oblikom nosača zvuka. Ipak, za razliku od digitalnog oblika, ploča ima neku svoju čar. Tu je obično neki zanimljiv artwork, tekstovi pesama, slike članova benda, kao i sam ritual stavljanja ploče na gramofon i nezamenjiv zvuk pucketanje ploče”.

Sa druge strane, Pol gleda na strimovanje u pozitvnom svetlu, jer ljudima pruža mogućnost da poslušaju muziku pre nego je kupe u fizičkom obliku i, kako kaže, ta radnja uopšte nije nova:

„Prodavnice ploča u Londonu su nekada imale redove kabina za slušanje, gde su ljudi mogli da otkriju novu muziku pre kupovine. Striming vam omogućava da to sada uradite kod kuće”.

Pored dobrog odnosa sa svojim kupcima, Pol ističe i povezansot sa DJ zajednicom koja uključuje vinile u setove:

„Lokalna DJ zajednica je pružila neverovatnu podršku, posebno Marko Nastić, koji je bio redovan posetilac i promovisao prodavnicu na svojim društvenim mrežama, što je napravilo veliku razliku u poslovanju. House i techno su daleko najpopularniji plesni žanrovi u prodavnici.”

U Balkan Vinilu se ističu dva filmska postera, Human Traffic i High Fidelity, a posebno ovaj drugi inspiriše da pitamo kakve sumanute i filmske priče su se dešavale jer, s obzirom na klijentelu, gotovo smo ubeđeni da jesu.

„Ima toliko smešnih, toplih i ponekad krajnje bizarnih interakcija sa kupcima, da bi sitkom baziran u prodavnici ploča bio veoma zabavan. Pijani momak koji je pokupio ploče sa polica i rekao mi da ih je juče kupio i da želi povraćaj novca, tip sa psom koji je prvo pitao za Majkla Džeksona, a zatim je seo na pod i rekao mi da ide peške do Jerusalima jer ga je žena ostavila, onda ljudi koji slučajno posete prodavnicu pitaju da li prodajemo flaute, smrznutu hranu, mašine za šivenje i da li nudimo ploče za iznajmljivanje. Jedan momak me je zamolio da pustim Deep Purple na zvučnicima u prodavnici, a zatim je nastavio da peva i svira air gitaru punih 11 minuta… lista se nastavlja”, rekao nam je Pol, i dodao da mu je ipak najdraže kada uđe neko nov i kupi svoju prvu ploču. To smatra privilegijom, jer svako pamti svoju prvu ploču.

Krstić je na ovu temu imao da nam ispriča simpatičnu priču sa maskotom Rockfire radnje.

„U radnji od samog početka imamo našu maskotu, macu Ljubinku. Jednom prilikom, pokušavao sam da sredim neki stari gramofon, dok se Ljubinka bezbrižno izležavala na fotelji. Otišao sam po neki alat do drugog dela prodavnice, i kad sam se vratio, imao sam šta da vidim – Ljubinka, koja je nekako pokrenula gramofon, sedela je na tanjiru od gramofona poput ploče i vrtela se ukrug. Čim me je ugledala, skočila je nazad na fotelju i zauzela početni položaj, kao da se nista nije desilo”, kroz smeh nam je rekao Predrag.

Rockfire

Za kraj, osvrnuli smo na to šta ljudi slušaju, šta kupuju, šta traže i šta je danas na ceni. Da li ovi novokomponovani fanovi jure novitete, ili su i dalje na ceni stara proverena izdanja?

Što se tiče Antishopa, izdanja Odličnog hrčka su u prvom planu, a pogotovo La Strada uživo, Obojeni Program – Kako to misliš mi, Boye se ne Boye, i prvi album Repetitora.

U Rockfire-u su na ceni posebno ove godine bile muzika iz filma Top Gun, i bilo koji album Sade, dok je od domaćih ploča Zdravko Čolić, kako kažu, opet u modi.

„Najtraženija ploča u 2023. u dens muzici bila je Da Hool – Meet Her at the Love Parade, a najprodavanija je bila Marko Nastić – How to Create the Vibe Around. Pored DJ-inga, najtraženija ploča je bila Depeche Mode – Memento Mori, i to je ujedno bila i najprodavanija”, rekao nam je Pol, dok je Borko ispričao da se u Jugovinilu ipak najviše traže i kupuju domaće stare ploče, disko, fank i neki zaboravljeni izvođači, koji intrigiraju i domaću i stranu publiku.

Ipak se dotakao i nekih malo čudnijih okolnosti u svetu kupovine rariteta.

„Često se traže neke „obične” ploče, koje do juče niko nije ni hteo da kupi, a danas ostvaruju ozbiljne cene. Ploča Marim ja Đorđa Balaševića je primer za to. Ona je izdata malo pred rat, nije se prodala u velikom broju, pa i njih generalno ima malo. Kako je on posle smrti postao hiperpopularan, a ta ploča raritetna, na tržištu je išla sa cenom do čak 500 evra”, ispričao nam je Borko i dodao da to nije neobičan slučaj sa domaćim raritetima i da je u prethodnim decenijama cena nekih ploča džez majstora Duška Gojkovića išla i po nekoliko hiljada evra.

Fotografije: Marija Todorović

Preporučeni tekstovi

Oblakoder plejlista: ERRORR

Oblakoder plejlista: ERRORR

Štafetu za ovonedeljnu plejlistu predajemo nemačkom bendu ERRORR koji otkriva šta sluša ovih dana i koje su njihove omiljene numere

Hali Gali turneja – 3 poena u gostima

Hali Gali turneja – 3 poena u gostima

Beogradska ekipa je svirala u Ljubljani i Zagrebu, a ja sam po bivšim zemljama bratstva i jedinstva pratio nešto drugačije i mnogo bučnije bratstvo i sestrinstvo

Č*trdeset god*na albu*a Videos*x 84

Č*trdeset god*na albu*a Videos*x 84

Te 1984. godine, rušili su tabue, predstavljali nove ideje i stvorili futuristički klasik, a danas ne smemo čak ni ime da im napišemo da nas Fejsbuk ne bi banovao

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *