STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Warpaint – sve boje gracioznih ratnica

Sa bubnjarkom benda Warpaint Stellom Mozgawom, uoči nastupa na Vila festu

13. June 2022

Ima zaista nečeg nežnog i putenog, ali istovremeno borbenog i nekakvog pritajenog besa i sete u očima članica kalifornijskog benda Warpaint.

To sam mogla percipirati iz 15-minutne priče sa bubnjarkom Stellom Mozgawom. Razgovarale smo u jednom od bungalova u brdima Vrdnika. Oko nas su trčkarala deca ostalih članica benda i njihove prateće ekipe. Na momente mi se činilo kao da je 1972. i da smo u nekoj vili na Laurel Canyon-u i da će nam se uskoro priključiti i Joni Mitchell. Jer Warpaint je rock bend. Zapravo, indie bend. Recidiv rock muzike, njegovo nasleđe. Jedan od poslednjih velikih rok bendova, u nekakvim indie okvirima.

U njihovim pesmama skoro da se može čuti topao i suv vetar nacionalnog parka Joshua Tree. Četiri studijska albuma i beskonačnost EP-jeva i singlova. Mešavina indie-ja, shoegaze-a i psihodelije kalifornijske pustinje. Dovoljno da se popuni poljana na jednom fruškogorskom brežuljku tople junske večeri. Bila je to Vila fest, u okviru projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture.

Na bini su tehnički dovele svoju veštinu do perfekcije. „Hello everyone from this beautiful country“, čuje se sa bine Therese Wayman. Verovatno nisu baš ni sigurne gde su. Nema ni veze.

Elem, pre tog magijskog koncerta, popričala sam sa bubnjarkom benda, Stellom. Razgovor smo započele o njihovom novom albumu Radiate like this, koji su i promovisale na koncertu, odnosno trenutnoj evropskoj turneji.

Stella Mozgawa i Vanja

Kako izgleda vaš kreativni proces, da li ste strogo disciplinovane ili je u pitanju haos?

Stella Mozgawa: Svakako ima i jednog i drugog, pogotovo na ovom albumu. Pola ploče smo snimile zajedno, a drugu polovinu na daljinu zbog pandemije – sve smo boravile u različitim mestima. Snimanje smo započele zajedno početkom decembra 2019. godine, a nastavile tokom februara 2020. godine. Nakon toga, sve smo otišle svojim putevima na različite krajeve sveta, tako da je album završen u haosu (smeh).

Kako je pandemija uticala na vaš rad, da li ste bile inspirisane ili je to predstavljao jedan veliki down za vas?

Mislim da smo imale različite momente. Emili je bila trudna tokom prvog dela snimanja albuma, a zatim se i porodila u martu 2020, tako da je to verovatno bilo duboko inspirišuće za nju na mnogo načina, ali i izazovno. Smatram da pandemija nije nužno uništila kreativnost, već su se stvari kretale i razvijale sporije i drugačije. Ali, naravno, kada imamo deadline, sve mora da se odradi brzo, odnosno do tog roka (smeh). Mislile smo da ćemo imati turneju 2020. i to je, naravno, otkazano, pa smo mislile da će to biti iduće godine… Ali smo opet imale izbalansiran kreativni tok, bez obzira na to šta se dešava oko nas. I dalje su se stvari razvijale i ideje su tekle, čak i u izazovnim periodima.

Kada je u pitanju kreativni proces, da li tu emocije imaju glavni uticaj?

Naravno. Mislim da su emocije 100% uticale na naš rad i izražaj, i da su nam predstavljale inspiraciju. Generalno, inspiracija dolazi od toga kako reagujemo na stvari i događaje, to je emotivna stvar. Stvari se dese, postoji emotivna reakcija na događaj i onda ta reakcija utiče na pisanje pesama i kreativni autput, na neki način.

Da li misliš da se koncept albuma kao umetničke forme promenio tokom godina?

Sada jednostavno postoji više načina za rad. Nekada je postojao samo jedan način, a to je bilo izbacivanje albuma, a zatim i turneja. Sada se dešava revolucija, ali je, naravno, ne prate svi. Ja lično i dalje volim umetničku formu albuma, kao i ceo naš bend. Veoma brižljivo pristupamo redosledu pesama na albumu i deljenju albuma na A i B stranu. U mom umu, ne postoji zamena koja je bolja od toga, ne postoji funkcionalniji, niti romantičniji. Mi se kao bend, bez obzira na to šta se dešava u drugim žanrovima ili bendovima koji su slični nama, ne obaziremo na to. Od dve strane albuma i pronalaženja putovanja unutar njega. Mnogi muzičari sada objavljuju singlove i to je okej, jer je relevantno za njih, i sebe izražavaju na taj način. Samo radimo ono što mislimo da je ispravno.

Da li je neki pisac ili režiser uticao na vaš rad, s obzirom na to da su vaše pesme kao stvorene za filmove Grete Gerwing, kao što je Frances Ha?

Ja obožavam Gretu Gerwing. Primarno ne pišem tekstove za bend, pa ne mogu da govorim u kontekstu lirike, ali mi svakako ne pričamo toliko o uticajima. Ne uđemo u studio i kažemo: „Čula sam ovu novu pesmu, hajde da napišemo pesmu koja zvuči kao ovaj muzičar ili ovaj album“. Jednostavno, dolazimo sa drugog mesta, iako sve imamo jake uticaje sa kojima smo odrasle i koji su nam inspirativni. Donosimo tu energiju koju nam inspiracija pruža, kada pravimo muziku, ali ne diskutujemo o pojedinačnim uticajima na taj način.

Radile ste i kavere pesama David Bowie-ja, pa me zanima koga biste još izdvojili, kada su u pitanju te velike rok zvezde?

Slušamo baš najrazličitiju muziku, nemamo jedan žanr za koji smo zakucane. Imamo širok spektar uticaja. Sve mnogo volimo Talking Heads i njhov album Remain in Light nam je značajan. Dosta slušamo i Brian Eno-a, ja sam lično njegov velik fan. Album Before after science mi je omiljena ploča svih vremena. Ali neke od nas volimo i njegove ambijentalne radove i ploče David Bowie-ja. Jenny mnogo voli Cure, a Emili Aphex Twin i elektronsku muziku. Imamo slične uticaje, ali opet imamo i individualnu mapu uticaja.

Sada kada si spomenula elektroniku, šta mislite o rejv kulturi?

Lično volim rejv i elektronika je dosta uticala na nas. Ne idemo preterano u klabing, jer je to više evropska i njujorška stvar (smeh). Nema baš previše klabing mesta u Los Anđelesu, iskreno. Ali imam dosta prijatelja koji su sjajni DJ-evi. Ne slušamo previše rock‘n’roll, kao što su Doorsi. Više je na nas uticala elektronska muzika.

Kako ti se čine istočnjački zvuci? Anatolijski psy rock?

Mnogo volim turski fank iz 60-ih i 70-ih, imam dosta turskih fank kompilacija kod kuće. Mislim da ne uklapamo svesno te uticaje u našu muziku, samo nas privlače različite skale i muzički stilovi.

„Sada jednostavno postoji više načina za rad. Nekada je postojao samo jedan način, a to je bilo izbacivanje albuma, a zatim i turneja. Sada se dešava revolucija, ali je, naravno, ne prate svi. Ja lično i dalje volim umetničku formu albuma, kao i ceo naš bend.”

Da li smatraš da i dalje postoje velike rock zvezde, ili je to koncept koji je mrtav? I da li smatraš da ste rock zvezde?

Definitivno nismo rock zvezde, ali mislim da za nas to nije relevantan koncept. Desio se zanimljiv preokret u tome šta su idejno rock zvezde bile 70-ih, šta 90-ih… A danas je najbliže tome Billie Eilish, koja puni stadione. Razlika se ogleda u tome što su rock zvezde nekada bili muškarci i što su bili poznati po tome da su mnogo pili i partijali. I zbog toga su delom bili i poštovani. A danas postoji poštovanje prema nekom kao što su Kendrick Lamar ili Billie Eilish. Muzičari poput njih, koji nisu poznati po incidentnim situacijama. Poznati su po tome što su sjajni ljudi i obazrivi i to je veoma zanimljiva promena u muzici. Isti takav je i Harry Styles – muzičari jednostavno žele da budu percipirani kao dobre osobe i da kreiraju pozitivne promene u svetu, umesto da izbacuju televizore kroz prozor (smeh).

Verovatno su svesniji svog uticaja na mlade ljude?

Da, primetila sam, kada pričam sa mlađim generacijama, tinejdžerima ili decom mojih prijatelja koji su u bendovima, da postoji totalno drugačija percepcija stvari i viši nivo svesti. Mada uvek postoji luda kontroverzna umetnost, među mejnstrim umetnicima je mnogo pozitivnih stvari. Iako možda ne gotiviš njihovu muziku, poštuješ to što pokušavaju da budu svesni i odgovorni, što pokušavaju da naprave promenu u svetu. Više su kao Bono, a manje kao Mötley Crüe (smeh).

Fotografije: Andrej Gođevac

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *