Za tebe #važno je – intervju sa Anne Marie Ćurčić

U redu je ne biti u redu. Nisi sam/a. Nije slabost potražiti pomoć.
Autor/ka Iva Hadnađ

10. September 2020

O mentalnom zdravlju ljudi u Srbiji možemo da govorimo na osnovu veoma malog broja dostupnih podataka. Statistike Centra Srce pokazuju da je u Srbiji stopa samoubistva u 2015. godini iznosila 15 (broj samoubistava na 100.000 stanovnika) i viša je od evropskog proseka koji iznosi 13,8. Činjenica je da je stres deo naše svakodnevice i da je tema suicida i posete psihologu ili psihijatru stigmatizovana. Najčešći problemi sa kojima se mladi suočavaju su depresija i anksioznost, neretko prouzrokovani društvenim pritiskom.

Edukacija, međusobno osnaživanje, razgovor o mentalnoj higijeni doprinose podizanju svesti o psihološkom zdravlju. Upravo to su glavni ciljevi inicijative Za tebe #važno je – organizacije koja postoji na Fejsbuku i Instagramu. Inicijativu je pokrenula Anne Marie Ćurčić, novinarka Al Jazeer-e i bivša voditeljka na Studiju B. Sa njom smo razgovarali o problemima koji utiču na mentalno zdravlje, stigmama, ali i o načinima na koje bi mediji mogli da pomognu u destigmatizaciji pomenutih tema.

Koji je cilj stranice Za tebe #vazno je?

Anne Marie: Primarni cilj stranice Za tebe #važno je  jeste stvaranje bezbedne zone gde je moguć otvoren razgovor o onome što nas tišti i gde ćemo moći da nađemo informacije i edukativne sadržaje iz relevantnih izvora. Treba da naučimo da prepoznajemo šta osećamo, da naučimo da razlikujemo emociju od misli i ujedno da pružimo jedni drugima podršku. Moramo se međusobno osnaživati.

S kojim problemima vam se najčešče ljudi javljaju i koliko je mladih među njima?

Prema statistikama, najveći broj ljudi koji nas prati na društvenim mrežama je starosne dobi između 20 i 40 godina. Kada je o mladima reč, najčešći problemi s kojima nam se javljaju su anksioznost i depresija, ali i osećaj usamljenosti. Veliki problem je i suočavanje sa stigmom i nerazumevanjem, čak i unutar porodice.

Šta sve podrazumevamo pod  mentalnom higijenom – da li ona znači isto za svakoga ili je individualna?

Naravno da postoje neke opšte stvari koje važe za svakoga. Svaka ljudska jedinka trebalo bi da razvije veštinu da se brine o sebi. Važno je da možemo u toku dana da izdvojimo malo vremena samo za sebe, da radimo ono što nas ispunjava. Mentalno zdravlje, kako to definiše SZO, je stanje blagostanja – stanja gde možemo da ispunjavamo sve svoje potencijale, a da se pritom dobro osećamo. Život nije ravna linija, život čine usponi i padovi ali, vremenom, stičemo veštine koje nam pomažu da se nosimo sa krizama. Psihološke krize su sastavni deo ljudskog života, svi prolazimo kroz to.

U kojoj meri pritisak okoline, velika očekivanja roditelja i životni zahtevi utiču na mentalno zdravlje mladih?

Veliki problem je suočavanje sa predrasudama i stigmom, ali i nerazumevanjem, čak i unutar porodice. Kada se mlada osoba koja se nosi sa određenim problemom prirodno poveri svojim najbližima, a naiđe na nerazumevanje i osudu, to je prisiljava da se dodatno zatvori u sebe. Tako ulazi u svojevrstan začarani krug – ostaje usamljena i ne usuđuje se da se ikome poveri. Ipak, uprkos očekivanjima sredine za mlade osobe najvažnije je: šta očekuju od sebe samih? Da li razmišljaju o onome što njih lično ispunjava? Gde nalaze svoj unutrašnji spokoj? Da li su zadovoljni sobom? Živimo u vremenima sa poremećenim sistemom vrednosti i zaista je upitno šta su nam merila vrednosti. Važno je da mlada osoba razgraniči na osnovu čega meri vlastitu vrednost.

Kako bi roditelj trebalo da postupi i pomogne detetu ako ni on nije dovoljno edukovan o toj problematici?

Većina roditelja želi dobro svom detetu. Živimo u sredini gde nas niko ne uči da govorimo o svojim emocijama, što je veliki kulturološki problem. Problem su i „negativne emocije“ i njihovo potiskivanje. Ukoliko roditelj primeti da postoji neki problem, potrebno je da sa detetom razgovara kao sa sebi ravnim. Da mu stavi do znanja da je primetio promenu u njegovom raspoloženju ili ponašanju i da mu je stalo. Ako roditelji imaju dilemu kako da pristupe detetu, postoje stručnjaci kojima mogu da se obrate. Mogu se obratiti školskom psihologu ili se edukovati na internetu. Nije sramota ne znati. Ali, hajde da učimo zajedno, hajde da učimo sa svojom decom da bismo jedni drugima pomogli.

Koliko je važno biti oprezan pri odabiru literature / sadržaja za edukaciju o mentalnom zdravlju?

Kao i u svakoj sferi, važno je tražiti relevantne informacije. Kada govorimo o literaturi, postoji dosta knjiga iz oblasti popularne psihologije, ali svakako treba biti oprezan pri odabiru autora i proveriti izvore. Kada je o psihosocijalnoj podršci reč – imate puno pravo da pri odabiru psihoterapeuta tražite da znate koje su mu kvalifikacije. Uvek tražite referentne institucije i verodostojne izvore iz kojih se edukujete o mentalnom zdravlju.

Često pominjete priručnik za novinare – Antistigma, Centra Srce, kao korisnu  literaturu i smernicu novinarima kako treba da izveštavaju o slučajevima suicida. Koje su najčešće greške i propusti novinara pri izveštavanju o ovakvim tragedijama?

Nedostojanstveno izveštavanje o suicidu i generalno o temi mentalnog zdravlja direktno je kršenje novinarskog kodeksa, ali i Ustava koji garantuje građanima pravo na dostojanstvo. Nažalost, imamo previše primera krajnje neprofesionalnih izveštavanja o raznim tragedijama. Nije sporno pisati o suicidu, međutim, postoje jasna pravila šta je dozvoljeno, a šta ne. Nije dozvoljeno izveštavanje o načinu na koji je osoba preminula od suicida, objavljivanje fotografija ili bilo kakvih detalja o tragediji.

Svakog novinara deli samo jedan klik da dođe do informacija o tome kako je prihvatljivo izveštavati o suicidu. Kada se o suiciudu izveštava na način na koji to radi većina tabloida, direktno se uznemiravaju članovi porodice i bližnji osobe koja je preminula. To je retraumatizacija. Ono što se objavi na nekom internet portalu ostaje trajno.

Vi ste novinarka Al Jazeer-e i bivša voditeljka na Studiju B. Kako bi mediji, prema Vašem mišljenju, mogli da pomognu u prevazilaženju stigmi koje postoje, u vezi sa mentalnim  zdravljem?

Mediji imaju veliku moć. Promocijom važnosti teme mentalnog zdravlja mediji bi mogli da budu ključni saveznici u prevenciji suicida. Nažalost, oni to nisu. Zaboravljamo na edukativnu ulogu medija. Mentalno zdravlje važno je za javno zdravlje. Kada bi se mediji uključili u rad na prevenciji suicida, kroz edukaciju ljudi, pomogli bi u njegovoj destigmatizaciji.

Neki ljudi osećaju nepoverenje prema psiholozima i psihijatrima. Kako pristupiti onima koji odbijaju pomoć ili ne uviđaju problem, a pomoć im je zaista potrebna, bez da se osete ugroženo i neprijatno?

Naravno, ne možemo forsirati nikoga da potraži pomoć, to je pitanje lične odluke. Ali, stavite do znanja da ste tu i da ste spremni da saslušate i pomognete – kad god ta osoba bude spremna. S druge strane, važno je i ne osuđivati, ne donositi ishitrene zaključke, ali kroz razgovor preproručiti da razgovara sa nekim stručnim.

Čini se da ljudi imaju sve manje poverenja prema institucijama za mentalno zdravlje – pogotovo državnim. Na koji način je moguće pridobiti poverenje ljudi i destigmatizovati posetu psijihatru/psihologu?

Odnos između klijenta i psihoterapeuta je odnos koji se gradi, kao i svaki međuljudski odnos. Međutim, imate pravo da kažete ako vam nešto ne prija. Svesni smo da je privatna psihoterapija skupa, a da je zakazivanje u državnim institucijama često iscrpno i neorganizovano. Ali, ne odustajte dok ne naiđete na pravu osobu. U razgovoru sa psihoterapeutom nemojte da se libite da kažete ako vam nešto smeta u tom odnosu. Nemojte odustajati i ne zaboravite – odnos prema mentalnom zdravlju treba da bude isti kao odnos prema fizičkom zdravlju.

I za kraj – kojim organizacijama se mogu obratiti ljudi kojima je potrebna stručna pomoć?

Stručne ustanove, savetovališta i SOS telefoni koji Vam mogu pružiti pomoć su:

Psihocentrala – https://www.psihocentrala.com/ – Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd; Telefon: 064 2288885; Email: kontakt@psihocentrala.com

Centar Srce https://www.centarsrce.org/ ; Telefon: 0800-300-303; Email: vanja@centarsrce.org; Radno vreme je od 14 do 23h, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna.

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarevićhttps://www.lazalazarevic.rs/ ; Višegradska 26, Beograd; Centrala : 011/3636400;

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva – Telefon: 011/7777000 Svi pozivi su anonimni.

Centar za mentalno zdravlje (besplatno, bez uputa i knjižice) – Beogradjanka (20.sprat), Masarikova 5, Beograd; svakog radnog dana od 9 do 18h ; 011/ 3612-467; 064/8652520

Institut za mentalno zdravljehttps://imh.org.rs/ ; Milana Kašanina 3 (Palmotićeva 37), Beograd; telefon: 011/3307 500; (Radno vreme od 8 do 14 za prve preglede), Paunova 2- za lecenje bolesti zavisnosti u adolescenciji (15-24 god.) i kod odraslih; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555; (Radno vreme od 8 do 14 za prve preglede). Bez prethodnog zakazivanja (moguće elektronsko zakazivanje kod izabranog lekara u Domu zdravlja), uz obavezni uput izabranog lekara ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije, overen u nadležnom fondu;

Klinika za psihijatriju KCShttp://www.kcs.ac.rs/index.php/%D1%81%D1%80/ ; Pasterova 2, Beograd; tel. 011/3662090;

Klinika za bolesti zavisnostihttps://www.drajzerova.org.rs/; Teodora Drajzera 44, Beograd; 011/3671429;

KBC Dragiša Mišovićhttps://www.drajzerova.org.rs/; Heroja Milana Tepića 1, Beograd; 011/3630600; Za mlade od 15-24 godina i za odrasle;

KBC Zvezdarahttps://www.kbczvezdara.rs/srl/bolnicazapsihijatriju; Preševska 31, Beograd; radnim danima od 7.00- 14 h; 011/3810656;

Besplatno psihološko savetovalište u Domu omladine Beograda http://domomladine.org/radionice/; Makedonska 22/IV, Beograd; Dežurni psiholog: 064/3925300;

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *