STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Zadrugarstvo – prvo socijalno preduzeće u Kragujevcu

Na platformi Donacije.rs pokrenuta je inkluzivna kampanja za podršku osobama sa razvojnim smetnjama

28. July 2022

Dok u Beogradu postoje pojedine inicijative, na teritoriji centralne Srbije trenutno nema socijalnih programa koji osobama sa razvojnim smetnjama pružaju mogućnosti da razvijaju svoje veštine, radno se obučavaju i profesionalno usavršavaju. Iz tog razloga osnovano je udruženje Zadrugarstvo, koje su osnovale porodice osoba sa teškoćama u razvoju, sa ciljem poboljšanja kvaliteta njihovog života kroz uključivanje u programe rada. Oni su pokrenuli kampanju na platformi Donacije.rs , gde prikupljaju sredstva kako bi osnovali prvo socijalno preduzeće u Kragujevcu koje će obučavati i profesionalno angažovati osobe sa razvojnim smetnjama. Po ugledu na preduzeće Naša kuća iz Beograda, preduzeće u Kragujevcu bi se, takođe, bavilo reciklažom i proizvodnjom papira od iskorišćenih paklica cigareta i upošljavalo bi isključivo osobe sa hendikepom.

Više o samoj ideji i kampanji rekla nam je Tamara Popović, predsednica udruženja Zadrugarstvo.

Kako ste došli na ideju da pokrenete socijalno preduzeće u Kragujevcu koje će obučavati i profesionalno angažovati osobe sa razvojnim smetnjama?

Udruženje „Zadrugarstvo“ je osnovano kao odgovor na nedostatak socijalnih programa za odrasle osobe sa teškoćama u razvoju u Kragujevcu. Nakon 30. godine, osobe sa intelektualnim teškoćama imaju ograničen pristup socijalnim programima, koji uglavnom postoje u formi povremenih boravaka po medicinskom modelu. Porodica ostaje primarni nosilac nege, čime se osoba sa razvojnim smetnjama isključuje iz društvenih tokova, i time se umanjuje prilika da razvije samostalnost u odnosu na svoju primarnu zajednicu. U takvim uslovima, institucionalizacija je neminovna kada porodica više ne bude bila u mogućnosti da pruži odgovarajuću negu.

Na teritoriji centralne Srbije ne postoje programi koji bi im ponudili radno osposobljavanje i radno angažovanje. Osobe sa razvojnim teškoćama su spremne i sposobne za radni život, odnosno sposobne su da obavljaju određene zadatke u stabilnom radnom okruženju. Najbolje uče u redovnim, poznatim i podsticajnim situacijama, pa je potrebno stvoriti uslove u kojima će se osećati sigurno, prihvaćeno i koje će im pružiti kontinuitet u dužem vremenskom periodu. „Zadrugarstvo“ prepoznaje ovaj problem i želi da kroz programe rada stvori okruženje koje će podsticati razvoj njihovih veština, samostalnosti, i da im pruži mogućnost za sticanje ekonomske nezavisnosti. Takođe, dobri primeri socijalnih preduzeća, poput „Naše kuće“ iz Beograda, su nas ohrabrili u ovoj nameri i pokazali da određeni socijalni modeli daju odlične rezultate.

Koliko je lakše (ili teže) pokrenuti ovakav projekat van Beograda?

Socijalna preduzeća još uvek predstavljaju pionirsku praksu u Srbiji, pa ih je teško uporediti na osnovu spredine u kojima nastaju. Prednost Beograda je u infrastrukturi, budući da je sedište velikog broja socijalnih i filantropskih organizacija. Za pokretanje socijalnih preduzeća, podrška lokalne zajednice i institucija je od presudne važnosti. Kako bi pojedinačni programi bili vidljivi, takođe je neophodno regionalno umrežavanje civilnog sektora koji se bavi sličnim temama.

Koji su najveći izazovi sa kojim se osobe sa hendikepom susreću prilikom zapošljavanja?

Termin osobe sa hendikepom obuhvala širok spektar invaliditeta, koji je teško pojasniti u jednom odgovoru. Pod pojmom osobe sa invaliditetom spadaju vojni invalidi, civilni invalidi rata, osobe sa utvrđenim stečenim ili urođenim invaliditetom. Prema zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju u Republici Srbiji, svi poslodovaci koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu su obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Međutim, mi ovde govorimo o jednom drugom modelu – o obučavanju i zapošljavanju uz podršku. Poslodavci nisu otvoreni za takav model, budući da iziskuje dodatne ekonomske i kadrovske napore. Stoga, ovaj model je trenutno moguć samo u socijalnim preduzećima ili, kako se često nazivaju – zaštićenim radionicama, koje bi korisnicima pružile individualnu podršku u radnoj integraciji. Lica sa smetnjama u razvoju mogu i treba da se obučavaju, da radno privređuju i da napreduju u svom životu. Ovim projektom želimo da prepoznamo njihove afinitete i zadovoljimo njihove potencijale.

Šta je dugoročni plan, ukoliko uspete da prikupite tražena sredstva? Da li biste mogli da budete samoodrživi?

Socijalno preduzetništvo predstavlja specifičan oblik preduzetništva koji se temelji na načelima socijalne, ekonomske i ekološke održivosti, sa ciljem ostvarivanja društvene vrednosti. Glavni fokus nije na ekonomskoj dobiti, već na procesu radne integracije lica u svrsi njihovog osamostaljivanja.

Samoodrživost je defitivno dugoročan cilj „Zadrugarstva“. Socijalnim preduzećima je potrebno više vremena da ostvare ekonomsku samoodrživost od „klasičnih“ preduzeća u nastanku. Ekonomsku održivost naše radionice moći ćemo da procenimo nakon pola godine rada, u zavisnosti od toga kako napreduje proces obuke korisnika. Da bi se ostvarila ekonomska samoodrživost, neophodno je umreživanje sa lokalnom privredom i  prepoznavanje ciljeva od strane šire zajednice. Zato ovakvi projekti ne mogu izdvojeno da posluju, već je potrebna podrška i saradnja sa institucijama i lokalnom zajednicom. Takođe, socijalno preduzeće, kao subjekt socijalne ekonomije, je obavezno da sav profit koji ostvari u okviru poslovanja, reinvestira u širenje kapaciteta i postizanje društvene misije, čime se ispunjava socijalna održivost. Ekološka održivost je pitanje samog proizvodnog procesa, koji bi u našem slučaju podrazumevao reciklažu otpadnog materijala (paklica cigareta) i manuelni proces proizvodnje uz minimalno korišćenje mašina.

Kako bi preduzeće funkcionisalo?

Zadrugarstvo je oformilo prvu grupu korisnika, koji bi u septembru krenuli sa radom. Uz stručnu pomoć, oni bi se obučavali prema radnom modelu koji je definisalo Udruženje „Naša kuća“ iz Beograda. Od 2019. godine, „Naša kuća“ je usprešno razvila proizvodnu liniju za reciklažu i proizvodnju papira od iskorišćenih paklica cigareta. Kao njihovi partneri, želimo da preuzmemo njihov dobro razrađeni radni model i time doprinesemo širenju mreže radionica za reciklažu. Budući da je proizvodni proces manuelan, korisnici bi se uključivali u različite aktivnosti i razvili širok spektar veština.

Recite nam nešto više o samom procesu reciklaže koji biste koristili u preduzeću?

Iskorišćene paklice cigareta se sakupljaju u gradskim punktovima. Pojedinci isto mogu lično da doniraju svoje prazne paklice udruženju. Paklice se potom razvrstavaju i odstranjuje se zaštitna folija. U narednom koraku, paklice se usitnjuju u prah od kojeg se dobija celulozna smesa. Smesa se razblažuje u vodi, kroz koju se provlače sita i na njima ostaje sirov papir. Suvišna voda se usisivačima izvlači iz sirovog papira, nakon čega se istanjuje i ujednačava rolerima. Ovakav proizvodni proces omogućava dobijanje papira različite teksture i gramaže, čime se pokriva veliki raspon njegove upotrebe. Kreativci iz vizuelnih industrija su česti kupci ručno pravljenog papira koji proizvodi „Naša kuća“. U promotivnom videu naše kampanje možete detaljnije da pogledate kako izgleda proces reciklaže i proizvodnje.

Ručno pravljen papir udruženja Naša kuća

Kakav uticaj očekujete da ostvarite?

Značaj ovakvih programa za korisnike je višestruki: njihovo učenje i razvoj, uspostavljanje navika, ostvarivanje socijalnih odnosa i sticanje socijalne kompetencije kroz neposredno radno okruženje, osećaj svrsishodnosti i finansijska nezavisnost. Posebno treba naglasiti da su korisnici sličnih programa nakon par godina pokazali veći stepen samostalnosti u svakodnevnim životnim situacijama. Takođe, učestvovanjem u pozitivnoj društvenoj ulozi, kao što je zaposlenje, osobe sa razvojnim smetnjama postaju bolje prihvaćene u zajednici, čime se ostvaruje kvalitetniji život i u drugim područjima.

Osim rada sa našim korisnicima, želimo da podstaknemo zajednicu na inkluziju, da zagovaramo radnu integraciju socijalno osetljivih grupa i da ohrabrimo slične inicijative.

Šta biste poručili ljudima, zašto je važno da podrže vašu kampanju? 

Društvena promena je jedino moguća kroz podršku šire zajednice, zato je potrebno da se zajednica informiše o našim idejima, da ih prepozna, podrži i da se pripremi za inkluziju. Zajedno možemo da doprinesemo opštem dobru i da generišemo pozitivne društvene vrednosti. Želimo da našim najmilijima, kojima je naša pomoć potrebna, pokažemo da mogu da budu jednaki kao svoji vršnjaci i da imaju pravo na kvalitetan i ispunjen život.

Ukoliko želite da podržite kampanju Zadrugarstvo, možete to učiniti na linku: https://www.donacije.rs/projekat/socijalno-preduzece-kragujevac/

Preporučeni tekstovi

Koliko su štetni menstrualni proizvodi?

Koliko su štetni menstrualni proizvodi?

Vrlo često nismo upućeni na sastav ovih proizvoda, već nam se putem reklama servira da nam proizvodi za menstrualnu higijenu nude udobnost i osećaj lakoće

Učini delo, spasi jelo

Učini delo, spasi jelo

Nedavno je lansirana nova platforma – Odnesy koja nudi rešenje za sve veći problem bacanja hrane

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *