fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Zaslepljenost – levo krilo: mi smo nostalgične životinje

Kontrast predstavlja Zaslepljenost Mirče Kartareskua

6. March 2020

Mirča Kartaresku, pesnik, romanopisac, esejista, i profesor književnosti na Univerzitetu u Bukureštu, smatra se jednim od najvećih i najprevođenijih rumunskih autora današnjice, a poslednjih nekoliko godina svrstavan je i u najznačajnije evropske pisce.

Zaslepljenost – Levo krilo prvi je deo sada već kultne trilogije koja se smatra najznačajnijim delom ovog autora. Ovu trilogiju pisao je tokom četrnaest godina, uglavnom tokom rezidencijalnih boravaka u inostranstvu, a kao posebna zanimljivost izdvaja se činjenica da je rukopis dugačak preko hiljadu stranica, Kartaresku pisao isključivo rukom, i u tom obliku, bez naknadnih čitanja i izmena, poslao izdavaču[1].

Zaslepljenost je neobična mešavina memoara i fantastike, koju sam autor u delu lucidno opisuje kao „beskrajni niz stvarnost‒halucinacija‒san”. Kao i u prethodnom delu, Nostalgija, i u ovoj knjizi sećanja imaju ključnu ulogu u poimanju sveta i definisanju čoveka – Mi smo nostalgične životinje, reći će narator u jednom trenutku.

 S jedne strane, čitalac prati mladog Mirču koji odrasta u predgrađima Bukurešta, njegova nepouzdana sećanja na događaje koja veoma lako mogu da skliznu u svet nalik snovima, dok se s druge strane javljaju najfantastičniji junaci (anđeli, žena-pauk, vudu sveštenici sa natprirodnim moćima, goblini itd.). Bukurešt se s pravom smatra jednim od junaka ove knjige, s obzirom na to da čitalac ima priliku da ga „obiđe“ u različitim vremenima, ali i da se upozna sa savremenim trgovima, ulicama, značajnim zdanjima. Kao i kod čuvenog Nabokova, i kod Kartareskua motiv leptira ima veliki značaj za oblikovanje književnog sveta. Čitajući Levo krilo, stiče se utisak da leptiri izbijaju iz svake stranice knjige, sa najneobičnijih mesta (majčin kuk, lift, pakovanje prezervativa), a bitno je i napomenuti da ova trilogija ima kompoziciju leptira – telo, levo i desno krilo.

Takođe, užasi Čaušeskovog režima i apsurd totalitarnog društva bitne su teme stvaralaštva ovog autora, iako njima pristupa na drugačiji način – kroz snove, alegorije i satiru. Kako je sam autor rekao[2], on nije u stanju da napiše realističan roman o mračnom periodu rumunske istorije.

Stil kojim je pisano Levo krilo odlikuje se bravuroznom upotrebom jezika u gotovo poetskim rečenicama koje znaju da budu duge i po čitavu stranicu, te ga stoga kritičati na ovom planu često porede sa čuvenim Laslom Krasnahorkaijem.

Za književni rad Kartareskua može se reći da prati tradiciju postmodernističke proze u narativnoj strukturi, dok autorova imaginacija, erudicija i gotovo poetski iskaz, tu tradiciju obogaćuju na nov način. U književnosti se pojavljuje kao pesnik 1980. godine zbirkom Farovi, vitrine, fotografije, za kojima slede zbirke Pesme ljubavi, Sve, i njegovo najpoznatije pesničko delo – Levant, koje predstavlja na neki način parodiju literarnih stilova u rumunskoj književnosti. Kao prozni autor javlja se u okviru zbornika Desant ’83, koji je označio generacijsku prekretnicu u rumunskoj književnosti jer se tada pojavljuju autori koji koriste postmodernističke postupke. Iako su u zborniku objavljeni mahom mladi i uz, par izuzetaka, neafirmisani autori, on je naišao na odličan prijem u rumunskoj književnosti i sada se već smatra kultnom knjigom.

Godine 1989. sledi objavljivanje rukopisa San, koji je, zapravo cenzurisana verzija romana Nostalgija. Nostalgija će se u punom obliku naći pred čitaocima tek 1993. Prva knjiga trilogije Zaslepljenost objavljena je 1996, a druge dve knjige 2001. i 2002. godine. U međuvremenu je objavljivao dnevnike i zbirke priča Enciklopedija zmajeva i Zašto volimo žene. Iako već decenijama piše prozu, Kartaresku sebe prevashodno smatra pesnikom, što se, čitajući njegova dela, i te kako oseća.

Za svoj plodonosni književni rad dobio je najviša priznanja, pre svega u domovini, a pošto je lista zaista podugačka, pomenućemo samo najznačajnija, dakle dobitnik je Nagrade udruženja rumunskih pisaca čak tri puta, zatim Nagrade rumunske akademije, a dobitnik je i značajnih međunarodnih književnih priznanja – Nagrade lajpciškog sajma knjiga, Austrijske državne nagrade za evropsku književnost, Nagrade Tomas Man itd. Zanimljivo je da je 2013. osvojio i nagradu Međunarodnog novosadskog književnog festivala. Poslednjih godina često se spominje kao kandidat za Nobelovu nagradu.

Roman Zaslepljenost – levo krilo objavljen je uz podršku Programa Kreativna Evropa, u okviru projekta Dvosmerna ulica. Knjigu je sa rumunskog jezika prevela Ileana Ursu Nenadić.


[1] Intervju za Music&Literature: https://www.musicandliterature.org/features/2018/12/5/an-interview-with-mircea-crtrescu

[2] Iz intervjua za Dojče vele: https://www.dw.com/en/cartarescu-wins-leipzig-book-award-for-universal-novel/a-18305806

Naslovna fotografija: Ema Bednarž

Podržano od strane programa Kreativna Evropa

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *