Zašto je sjajno biti volonter na Slobodnoj Zoni?

Kako je izgledalo volontiranje na ovogodišnjoj Slobodnoj Zoni?
Autor/ka Marija Milić

25. November 2020

Ovogodišnje šesnaesto izdanje filmskog festivala Slobodna Zona održano je u malo drugačijim okolnostima. Festival je trajao u periodu od 5. do 10. novembra, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Usled nestabilne situacije mnogi festivali su bili prinuđeni da otkažu svoje projekcije, međutim, korona nije uspela da spreči organizatore Slobodne Zone, te je festival jednim delom održan uživo- u bioskopima, a uporedo i onlajn na platformi KinoKauch, kako bi se obezbedila sigurnost svih posetilaca.

Tim povodom, sa volonterima ovogodišnjeg festivala razgovarali smo o njihovim iskustvima sa volontiranja u izmenjenim okolnostima i filmovima koji su na njih ostavili najveći utisak.

Marina Milosavljević, studentkinja Fakulteta političkih nauka, smer politikologija. je sa nama podelila svoja iskustva i razloge zbog kojih se prijavila da volontira baš na ovom filmskom festivalu: „Kada želim da se prijavim za volontiranje na nekom projektu ili festivalu, razmislim o tome da li se i na koji način ciljevi tog projekta uklapaju u moja stremljenja i vrednosti. U tom pogledu, dati odgovor na pitanje u prijavi za volontiranje na Slobodnoj zoni, zašto želim da volontiram, bilo je jednostavno.” Kao studentkinja politikologije posvećena je širenju demokratskih vrednosti i izgradnji participativne političke kulture neophodne za demokratizaciju društva u celini. „Festival koji pokreće diskusiju o društvenim pojavama i problemima i traganje za mogućim rešenjima tih problema, lako mi je pivukao pažnju.”

Privatna arhiva

Detaljno nam je opisala kako je iz ugla volonterke izgledao ovaj petodnevni program. Sa svake panel diskusije izdvojila je ključne i zanimljive detalje, stoga, oni koji nisu imali prilike da isprate ovogodišnji program sada mogu da saznaju o čemu se diskutovalo na Slobodnoj zoni.

Prvi dan
Prvoj panel diskusiji Korupcija: metastaze i posledice prethodila je projekcija španskog igranog filma ,,Pad kralja” koji govori o korupciji unutar političke partije i o tome šta se dešava unutar partije kada korupcija dospe pod lupu pravosudnih organa. U osvrtu na situaciju u Srbiji, panelisti – novinar NIN-a Vuk Cvijić, pravnik Rodoljub Šabić i aktivista Inicijative „Ne davimo Beograd“ Robert Kozma, su istakli da je korupcija razorila državne institucije i sistem javnih usluga, ali i vrednosni sistem društva, te dovela do sužavanja sloboda u vidu onemogućavanja građanima da imaju uvid u rad i odluke vlasti i da i sami učestvuju u odlučivanju.

Drugi dan
,,Pretvorni jezik desnice” bio je naziv druge panel diskusije inspirisane igranim filmom ,,Ovo je naša zemlja” koji oslikava francusku desnicu i diskurs koji ona koristi kako bi zavela mase i naivne pojedince poput glavne junakinje, a iza koga se kriju nasilne metode političkog delovanja. Kako je istakao Igor Štiks, pisac i politički teoretičar – jedan od dvojice učesnika panel diskusije, zavodljivi govor desničari su preuzeli od levičara stavljajući naglasak na socijalnu pravdu i jednakost, istovremeno gradeći diskurs o ugroženosti nacionalne kulture od strane imigranata. Drugi panelista – sociolog Jovo Bakić, pojasnio je da je do tog preuzimanja radničkih tema od strane desnice došlo jer se nova levica posvetila manjinskim, ženskim i ekološkim pitanjima, te zaboravila potrebe i probleme radništva.

Treći dan
Jedan od filmova nove programske linije Zelene zone, dokumentarac ,,Šuma” odveo nas je tragom drvne mafije u Rusiju, Kinu, Rumuniju i Peru, koje predstavljaju samo neke od država u kojima usled ilegalnih seča šume nestaju. Inspirisana motivima ovog filma, treća diskusija pod nazivom „Hladni mač” pohlepe postavila je pitanje kako stati na put koruptivnoj sprezi vlasti i kapitala koja je pogubna po našu životnu sredinu. Božena Stojić, urbanistkinja iz Ministarstva prostora, istakla je da je očuvanje prirodnih sredina u gradovima važno zbog zdravlja stanovništva, a moguće, ukoliko bi se uvele strože regulative u domenu gradnje i ukoliko bi se dugoročno planirao prostorni razvoj grada. Na to da od uređenosti sistema i snage institucija zavisi mogućnost devastiranja prirode, pažnju nam je skrenuo Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu. On je dodao da Srbija nema razvijene planove očuvanja životne sredine, te da će njeno očuvanje zahtevati spremnost građana da je sami brane.

Autorka: Teodora Arsić

Četvrti dan
Još jedan dokumentarni film prikazan je pre četvrte diskusije realizovane u okviru Kompasa Slobodne zone. „Umetnost sećanja” je priča o nastanku i propadanju, o simbolici borbe i stradanja i o umetničkoj vrednosti monumentalnih spomenika podizanih u periodu socijalizma širom bivše Jugoslavije. Učesnica diskusije Moć i nemoć spomenika: Šta je ostalo od Titove zaostavštine? istoričarka umetnosti Olga Manojlović Pintar govorila je o ideološkom značenju i političkim porukama koje ovi spomenici nose, pritom istačući da aktuelne društvene okolnosti uslovljavaju koje će značenje i poruke spomenici poneti u vremenu svoje gradnje, a koje prenositi u budućnosti. Istakavši da za nju ovi spomenici simbolišu borbu za slobodu i aktivan otpor nasilju i agresiji, što su i danas vrednosti, Jelena Radenović, rediteljka, govorila je o motivima za snimanje filma, izazovima transponovanja skulpturalne u filmsku umetnost i kritikama o ideološkoj obojenosti filma sa kojima se suočila.

Peti dan
Podstaknuta ne filmom, već Deklaracijom o regionalnoj solidarnosi objavljenom jula ove godine, poslednja diskusija održana je poslednjeg festivalskog dana u online prostoru. Govorivši o nužnosti regionalne saradnje u kriznim vremenima, kao što je ovo izazvano pandemijom COVID-19, učesnici diskusije – književnik Igor Štiks, reditelj Rajko Grlić, dramska spisateljica Maja Pelević, Katarina Peović iz Radničke fronte, Luka Mesec iz Levice i moderator Vladimir Simović, istakli su uspon levice i levih ideja kao mogući put ka izgradnji solidarnosti među zemljama nastalim raspadom Jugoslavije.

Marina poručuje, „Budete deo Slobodne zone, te se kao volonteri i/ili kao publika nađete u prostoru u kome je sloboda dosegnuta i daJte doprinos njenom daljem širenju.”

Dragana, studentkinaja Filološkog fakulteta, smer Španski jezik i književnosti, volontiranje smatra savršenom prilikom za sticanje novih iskustava i poznanstava, a pre svega, kao vid kvalitetno utrošenog slobodnog vremena. Drugu godinu za redom volontira na Slobodnoj zoni: ,,Povučena divnim iskustvom sa prošle Zone, želela sam da se angažujem i ove godine i da ponovo doprinesem njenoj realizaciji. Praćenje festivala iz ovog ugla donosi potpuno drugačiji doživljaj, jer stičete uvid u to kako funkcioniše jedan veliki festival i osećate se korisnim jer ste deo toga. Tokom festivala imala sam osećaj pripadnosti sa celim timom, koji se prema nama volonterima ophodio kao prema ravnopravnim i jednako važnim članovima. Takođe, naučila sam dosta o organizaciji i upoznala puno divnih ljudi, ali, pre svega, dobro se provela i gledala filmove koji me zanimaju.”

Autorka: Dejana Paunović

Jedan od filmova koji je ostavio najveći utisak na Draganu jeste „Nikad, retko, ponekad, uvek”, američke rediteljke Elize Hitman, koji je osvojio i nagradu za najbolji angažovani film u međunarodnoj konkurenciji,. ,,Film prati neprijatnu stvarnost dve tinejdžerke koje se suočavaju sa problemom neželjene trudnoće.” Dragana smatra da je „volontiranje na Zoni super stvar za sve mlade filmofile koji žele da rade na razvijanju svojih veština, poput fotografije, prevođenja i komunikacije, a koji pritom žele da se zabave, druže, ostvare razne kontakte i vide kako funkcioniše stvaranje jednog kulturnog događaja.” Zaključuje da je, uprkos malo drugačijim okolnostima, sve prošlo baš kako treba, „S nestrpljenjem čekam sledeću godinu i ponovno druženje na najdražem festivalu.”

Ilustracija: Freepik

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Mladi na tržištu rada

Mladi na tržištu rada

Iskustvo rada za mlade danas i različiti izazovi prekarijata, od prekovremenog rada i ubrzanih tehnoloških promena do straha od otkaza i pitanja mentalnog zdravlja