Zbirka Osmica – odnosi moći u porodici i društvu

Rumena Bužarovska još jednom istupa pred publiku u Srbiji, ovoga puta sa zbirkom koja prethodi onome što je srpska publika imala prilike da pročita
Autor/ka Anđela Đukić

25. January 2021

Pred kraj godine, u decembru, izdavačka kuća Booka objavila je zbirku priča Osmica autorke Rumene Bužarovske. Iako se tek sada pojavljuje pred čitalačkom publikom u Srbiji, pomenuta zbirka prvi put objavljena je 2010. godine i najavljuje teme kojima će se autorka baviti u knjigama Moj muž i Nikuda ne idem.

Kao i u pomenutm delima, autorka suptilnim humorom i stilom koji odiše jednostavnošću prikazuje priče koje bi mogle biti stvarne. Ukoliko napravimo paralelu između knjiga Moj muž, Nikuda ne idem i pomenutog dela, uočljiva je povezanost koja se zasniva na otvaranjima tema o položaju žene u formalnim okvirima današnjeg društva. I dalje su prisutne senke prošlosti koje čine da strahovi žena deluju kao nešto duboko ukorenjeno u pamćenju društva. Rumena je jednom prilikom za Oblakoder rekla: „Ako živiš i radiš u jednoj sredini, imaš obavezu da učiniš da ona bude bolja.” Tom rečenicom autorka govori i o svom pristupu stvaralaštvu. Uticaj koji želi da ostvari kroz književnost značajan je posebno za sredinu u kojoj živimo, gde su mnoge teme koje se tiču položaja žene u društvu još uvek tabu.

Priča kojom nas autorka uvodi u delo značajna je jer otvara temu o kojoj ne govorimo naglas – o čemu razmišlja i čega se plaši devojka koja prvi put odlazi kod ginekologa. Ni u priči ti strahovi ne bivaju izgovoreni naglas. S obzirom na to da je uvodna priča fokusirana na tok misli devojke u čekaonici ginekološke ordinacije, uviđamo trenutke rađanja ideje o prenošenju problema jedne žene . Junakinja priče „Tinin problem” razotkriva nesigurnosti i strahove pred prvu posetu ginekologu. Pored porodičnih problema, koje Rumena Bužarovska najčešće slika u ovoj zbirci, zanimljive su teme koje otkrivaju strahove i situacije sa kojima se susreće žena kroz sazrevanje. Ova priča značajna je jer kroz nju možemo naslutiti teme koje će se kasnije razviti u zbirci „Moj muž”. Autorka uspeva da prikaže jasno jednu scenu koja je poznata mnogim mladim ženama. U tom zbrkanom toku misli javlja se osećaj stida – hoće li ginekolog osetiti neprijatan miris? Kako doći od dela za presvlačenje do stolice za pregled? Da li ima neizlečivu i strašnu bolest koja se prenosi polnim putem? Međutim, kroz njenu posetu ginekologu saznajemo i za savete koje je dobijala od drugarice o tome da ne treba da koristi zaštitu, posmatramo njen razgovor sa ženom u čekaonici i zahvaljujući autorki zaokružujemo u priču poznate scene i rečenice iz okoline kojima žene teše jedne druge ili odvlače još dalje u ralje društva koje nema razumevanja.

Ukoliko ste čitali dela Rumene Bužarovske, navikli ste na perspektivu žene. Međutim, u Osmici autorka se češće poigrava perspektivom pa tako u priči „Uoči velikog takmičenja” pripovedač je mladić. Ipak, u pomenutoj priči pažnju privlači lik njegove tetke, osobe koja komplusivno čisti dom kako bi za to dobila priznanje. Ova, kao i ostale priče iz zbirke, predstavlja dramu koje se odvija u kratkom vremenskom periodu što doprinosi tome da situacije deluju napeto. Granične situacije u kojima se nalaze likovi mogu delovati banalno te zbog toga i posebno duhovito, kao u pomenutoj priči. Banalna situacija u kojoj mladić, nakon dugog putovanja, ne uspeva da isprazni creva u besprekorno beloj i čistoj kući svoje tetke, čini priču napetom jer se čitalac do kraja priče pita hoće li junak uspeti da obavi nuždu. Međutim, iako naizgled originalan, tok priče koji se vezuje za junaka u jednom trenutku postaje predvidiv, čime se ublažava utisak o kraju priče. Ipak, važno je pomenuti da situacija u kojoj se našao junak problematizuje dublji problem u svetu žene koja je opsednuta čistoćom kako bi za to bila nagrađena. Prekor koji upućuje svojoj rođaki koja nije i naizgled tako uredna uvodi u ovu priču temu stereotipa koji se odnose na žene u jednom društvu. Suptilni detalji koji nam svedoče o jednom malom društvu, skrajnuti su pred mislima junaka koji sve vreme razmišlja o oslobađanju creva.

Posebno zanimljva je priča koja takođe pretresa scene iz društva koje smo počeli da doživljavamo opštim mestima. „Meso za ručak” predstavlja idejnu liniju koja će se razvijati u daljem stvaralaštvu autorke. Centralna tema pomenute priče jeste odnos koji junakinja uspostavlja sa majkom svog partnera, sa kojom započinje život u zajednici. Naizgled opšta mesta u kulturi jednog društva produbljena su kada se u priču uvodi svekrvin kućni ljubimac – mačka, koja zauzima svojevrsnu ulogu njenog alter ega. Suočavanje sa majkom partnera zamenjeno je borbom koju junakinja vodi sa životinjom. Priča je obojena upečatljivim scenama i napetošću koja se razrešava u poslednjoj sceni jednim snažnim poređenjem u kome razotkrivamo detalje o jednom partnerskom odnosu, koji su se suptilno javljali kroz priču.

Porodični odnosi su dominantna tema ove zbirke. Pored ženske perspektive, koju očekujemo od autorke, opisujući kompleksne porodične odnose, ona pokušava da zagrebe po površini slike jednog oca. Čini to u nekoliko navrata, a posebnu pažnju privlače očevi iz pripovetki „Ne plači tata”, „Talasi” i „Ćufte od blata”. Iako su smešteni u tri različita konteksta, njih trojicu povezuje to što su u odnosu prema porodici i u odnosu prema sebi emocionalno nedostupni. U prvoj pomenutoj priči oslikan je lik oca koji nakon saznanja o tome da je njegov sin bio žrtva u jednoj situaciji. Pred očima svoje supruge postaje ogoljen do tančina. Međutim, očevo iskaljivanje gneva nad detetom nasilnikom i njegovim ocem opisano je kroz slutnju njegove supruge. Ustaljeni obrasci prema kojima muškarac, a posebno muškarac sa Balkana, treba da se ponaša uskraćuju iskazivanje emocija. Zanimljiva je linija kojom se kreću očeve emocije. Rađaju se u trenutku kada je njegov sin u ulozi žrtve, a ne onoga koji napada. Autorka suptilno, kroz slutnje i misli majke, pred nama gradi lik osobe koja je i sama mogla biti žrtva. Za razliku od ovog oca koji je nepristupačan i dalek prema sebi, otac iz priče „Ćufte od blata” prikazan je otac nasilnik, apsolutno hladan i dalek. Dve situacije u kojma saznajemo o liku jesu nasilje nad ćerkom. Takvo nasilje najavljuje nam njena drugarica iz ulice, nemi posmatrač. Za razliku od oca iz prethodne priče, o ovom ocu ne saznajemo puno, njegova osećanja su zamaskriana slikom agresije. Na kraju, otac koji se prikazuje u priči „Talasi”, iako brižan prema ćerki, predstavlja se kao nepostojan i nepoznat. Nakon sumnjivih poslova u koje je upleten, njegova supruga odlazi sa ćerkom u Grčku, u lažnom scenariju odmora, devojčica se susreće sa nesrećnom i nezadovoljnom majkom.

Majka je centralna ličnost priče „Osmica”. Dramatična situacija koja se odvija u mislima junakinje koja ne želi da troši novac i živi skromno kako bi svoju porodicu obezbedila, slika je jednog vremena i jednog posebnog pogleda na svet sa kojim se neretko možemo susresti kod žena i majki. Priča se niže oko jednog događaja – potencijalnog odlaska kod privatnog zubara. Iskorak iz rutine u kojoj živi u njenim mislima deluje kao krupan korak radi koga će se kajati. Taj iskorak ogleda se u trošenju zarađenog novca na sebe. U toku jednog dana odigrava se drama junakinje koja se bori sa svojim strahovima. Osim pomenute bojazni da će potrošiti novac, otkrivaju se i dublje nesigurnosti. Dok uništena strahovima pokušava da se ponaša prirodno, ona pravi ishitrene poteze kako bi kupila vreme koje joj je preostalo do odlaska kod zubara. Za to vreme život oko nje teče i niko ne obraća pažnju na dramu koja se razvija u njoj.

Među proodičnim odnosima nije zanemaren ni odnos između dve sestre, a prikazan je u priči „Pribor za goste”. Autorka nas uvodi u priču in medias res, kao i dosad, a razotkrivanje međuljudskih odnosa pred očima čitaoca razjašnjava se u u jednoj prikazanoj situaciji. Dok nam govori o svojoj sestri, Ada ironično i duhovito najpre predstavlja njen nedostatak talenta, na kome ipak uspeva da zaraćuje kao kompozitorka. U ovom slučaju je to opis posete muzičkog kritičara. Zajednički život dve sestre, Ade i Bele, počinje onda kada Bela postaje udovica. Prikazane kao potpuno različite osobe, ipak se na kraju stapaju kroz prizmu zanimljivog gosta, muzičkog kritičara, koji ih posećuje u dva navrata.

U odnosu na pomenute pripovetke, „Smrt učiteljice Stane”, problematizuje odnos prema autoritetu. Tema je posebno značajna i čini se da nije toliko prisutna i u društvu, kao ni u književnosti današnjice. Devojčica koja pripoveda, slika nam svoju učiteljicu kao nežnu i tolerantnu. Međutim, iz ugla roditelja, o učiteljici Stani saznajemo da je izrazito gruba, nervozna, hladna i koristoljubiva. Autorka verodostojno predstavlja dečiju perspektivu. Uprkos komentarima roditelja i događajima koji su joj posvedočili o grubosti učiteljice Stane, devojčica veruje u njenu dobrotu na osnovu naklonosti koja joj je poklonjena. Posebno značajno u ovoj priči jeste problematizovanje školskog sistema, odnosno njegove nedoslednosti u slučajevima učitelja koji su kroz školovanje i sami učili kroz kazne, autoritativnost i grubost. Autorka vešto prepliće perspektive, dok slušamo devojčicu koja govori o nežnosti i ljubavi, pojavljuju se dve scene dovoljne da se uverimo u suprotno. Ipak, manipulacija kojom se učiteljica služi doseže duboko do deteta. Ponovo, kao i u mnogim ostalim Rumeninim delima, susrećemo se sa pričom koja svakako jeste istinita jer su mnogi od nas, posredno ili neposredno, bili pod uticajem nekog autoriteta tokom školovanja, za kojeg smo verovali da je bezgrešan.

S obzirom na to da je zbirka nastala 2010. godine i prethodi delima Rumene Bužarovske sa kojima smo imali priliku da se susretnemo, uočava se rađanje ideja koje će oživeti u kasnijim zbirkama. U odnosu na zbirku „Moj muž” ovde se uočava slabija kompoziciona povezanost, posebno naglašena s obzirom na to da će se novija zbirka razvijati oko unapred određenog jezgra (skup priča iz ugla žena koje otvaraju temu položaja žene u društvu i sa članovima svoje porodice). Takođe, priče nisu jednako kompleksne – razlikuju se na tematskom nivou i na nivu motivacije likova. Posebnu pažnju privlače slike kojima se autorka služi kako bi nam prikazala ličnosti, kao i pripovedanje koje je dinamično. Stil je jasan, gotovo razgovoran, a autorka se poigrava sa svakodnevnim situacijama, dodeljujući im važno mesto tokom priče, kako bi poentu uspela suptilno i nepretenciozno da izvede. Važno je istaći kako je autorka otvorila i zanimljive teme sa kojima se nismo susreli u njenom kasnijem stavaralaštvu. Ženska perspektiva ovde nije dominantna, javlja se pričanje iz perspektive muškarca i deteta takođe. Ipak, nemoguće je da ne uočimo kako su otvorene teme koje problematizuju diskriminaciju, nasilje i stereotipizaciju žena, a koje će autorka oživeti u kasnijim delima na izuzetan način.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 0.3

Iskustvo: Posao 0.3

Anketar. Prvi dan posla. Septembar 2011, Ćićevac. Prethodno iskustvo: četiri uspešno
urađene ankete