Zbog čega je važno da govorimo o mentalnom zdravlju?

O značaju mentalnog zdravlja govore Milica Veljković i Goran Dimitrijević, ovogodišnji učesnici YRT2020 događaja
Autor/ka Marina Zec

17. November 2020

Jedna od osnovih lekcija koju nam je donela ova godina jeste da moramo svakodnevno da vodimo računa o svom mentalnom zdravlju. Izolacija, agresivne vesti, globalna neizvesnost, ishitrene političke odluke, samo su neki od elemenata koji su ove godine obojili naše živote, više nego prethodnih. Upravo ovo stanje stalne tenzije i panike, prenelo se i na psihičko stanje brojnih ljudi, zbog čega je izrazito važno da otvoreno govomo o mentalnom zdravlju. Ipak, mladi često strepe da o problemima na ovom polju govore javno, zbog brojnih predrasuda koje postoje u društvu, ali i zbog činjenice da kada govorimo o mentalnom zdravlju, često govorimo o svojim najintimnijim i najdubljim osećanjima. Postajemo ranjivi, jer delimo iskustva koja se dešavaju u našem umu.

Upravo kako bismo prevazišli ove barijere, razgovarali smo sa dvoje mladih koji se ne boje da govore o važnosti mentalnog zdravlja, a koji su na ovogodišnjem Youth Rights Talks događaju podelili svoje inspirativne priče. Njihova imena su: Milica Veljković  i Goran Dimitrijević.

Fotografija: Nebojša Petrović

Zbog čega je važno da razgovaramo o mentalnom zdravlju?

Milica: Za početak, mi smo u situaciji da tek od nedavno počinjemo da osvešćujemo da je mentalno zdravlje zapravo zdravlje i da je jednako važno za naše biće, kao i fizičko, a da je u tom slučaju razgovor najbolji put da to konačno produbimo i shvatimo da je u redu da pričamo o svojim psihičkim problemima, bez ikakvog ustezanja, kao kada se požalimo na neku fizičku bol ili povredu.

I dalje postoje izvesna doza stigme i tabua kada se govori ovoj temi, ali se polako pomeramo sa te tačke upravo razgovorom. Podizanje sveti o važnosti brige o mentalnom zdravlju i edukacija su negde postale i moja misija i upravo tokom ove, iz toliko razloga burne godine, shvatila sam da nikad više i češće nisam govorila o ovim problemima, ali i da nikada nije bilo toliko ljudi koji su bili radi da slušaju i razgovaraju sa mnom, i opet, to su bili najviše mladi ljudi.

Goran: Mi sami sebi treba da budemo najvažniji. Moje subjektivno mišljenje je da ako smo psihički svesni i dobro se osećamo sve ostalo može da se predbrodi. Kada nismo dobro, ni to nije bauk, nije sramota i može se rešiti. Svaki dan, najmanjim korakom, do rešenja. Uvek će biti tu neko biti ko može da nam pomogne. Nažalost, tokom pandemije covid virusa gotovo svi smo se susreli sa mnogim drugim problemima i dešavanjima. Ja sam, gotovo dva dana pre uspostavljanja vanrednog stanja, imao emotivni krah. Ja sam osoba koja se protiv tuge bori fizičkom aktivnošću, volim da budem napolju i to je moja terapija. Kada vam to ne dozvole, a nemate nikakav drugi način niti vas navode na nekoga ko može da vas usmeri ka mentalnom poboljšanju. Ne vidite izlaz osim toga da završite životom i okončate bol koji u tom trenututku ne možete da smanjite, iako to najviše želite. Tokom pandemije je svima bilo teško,  svi smo je predbrodili tako što smo sve naše granice prešli, ali bitna stvar je da smo uspeli i treba da budemo veoma ponosni na sebe što smo najgore pregurali. Isto tako, siguran sam da je bilo ljudi koji nisu uspeli da prebrode sve ovo i razumem ih ako je to bio okidač i ne mogu da ih osuđujem.

Fotografija: Nebojša Petrović

Sa kojim se sve izazovima suočavaju mladi danas?

Milica: Uh. Izazova je bezbroj, počev od obrazovanja i nalaženja posla, obezbeđivanja egzistencije, preko svih onih nerealnih trendova i standarda koje diktiraju društvene mreže, a na koje su mladi izuzetno upućeni. Pa, onda sve lične ambicije i stremljenja koja često budu ostavljena po strani kako bi se ostvarilo sve ono što se od njih očekuje i ono najvažnije – sama mladost, odnosno to što ona nosi i to što se kod nas i dalje čuje ona “a, pusti ga, mlad je, ne zna on ništa” – što je sada već nedopustivo, jer su upravo mladi ti koje je preko potrebno slušati.

Došlo je neko novo vreme kada su mladi ljudi oni na kojima svet zaista ostaje i oni koji mogu da promene svet i ja najiskrenije verujem u to. Zato je važno da mladima damo prostora i pomognemo da se njihov glas čuje.

Goran: Mladi se danas suočavaju sa mnogim izazovima. Drugačijim nego mladi pre. Mogu slobodno da kažem da su mladi danas privilegovani u neku ruku u smislu prilika koje im se pružaju. Iako mladi danas imaju manje šansi za zaposlenje, dok  recimo, obrazovanje za mnoge nije bilo dostupno. Takođe, mislim da je najveći izazov mladih u Srbiji da ih bilo šta motiviše da ostanu ovde.

Fotografija: Nebojša Petrović

Da li su mladi svesni potrebe da brinu o svom mentalnom zdravlju?

Milica: Sigurna sam da jesu. Slušajući mlade ljude proteklih meseci stekla sam utisak da su oni ti koji su i pokrenuli ovu temu, oni su ti koji su odlučili da je vreme da kažu kako se osećaju i koliko je njihovo mentalno zdravlje bilo na udaru. Svesni su potrebe da brinu o svom mentalnom zdravlju i svesni su da je u redu da traže pomoć. Mnogo su spremniji da se obrate stručnim licima, odlučniji u rešavanju problema i radu  na sebi.

Još jedna dobra stvar je to što su voljni da podele svoje iskustvo i da nekom drugom, ko možda nije još sasvim osvestio ovaj deo sebe, pomognu i pruže podršku i budu tu jedni za druge.

Goran:  Nisu. Nisu dovoljno informisani i misle da je to sramota. Deca se moraju edukovati od početka školovanja. Kada bi decu naučili da ne treba da omalovažavamo nekoga ko nije dobro nego da mu pomognemo. Izraz “poremećen mentalno” koristimo da povredimo nekoga, a ne shvatamo da je toj osobi, ako zaista nije dobro potrebna pomoć. U današnjem svetu nema puno empatije i mislim da to treba da se menja.

Da li su svesni da je pravo na mentalno zdravlje zapravo pravo?

Milica: Ovo je deo o kom posebno treba da se govori, odnosno da se što više ističe, jer kao što sam pomenula, mi tek sada prihvatamo da je mentalno zdravlje zdravlje, a sa tim i da imamo pravo na mentalno zdravlje. Zvuči kao neka komplikovana misao, ali je zapravo vrlo jasna, šta više, podrazumeva se, samo je potrebno to usvojiti, edukovati se i deliti znanje.

I to se odnosi na sve, ne samo na mlade, a oni su verovatno i najsvesniji toga i verujem da će biti najvažniji aset u ovoj misiji.

Goran: Nisu nažalost i to je možda i jedan od najvećih problema. Kao što već rekoh, ići kod psihologa i psihijatra je sramota, decu tamo šalju kada pogreše a treba da ih šalju tamo pre greške i naučiti ih da je u redu grešiti.

Kako je vaše iskustvo promenilo vaš odnos prema pitanju mentalnog zdravlja?

Milica: U potpunosti. Moj pokušaj samoubistva, i sve što je prethodilo tome, priča je deteta koje nije znalo kako da se nosi sa svime što oseća, a onda isto to dete nije umelo ni da priča o tome, nije imalo kome i nije znalo zašto bi. A pokušalo je. Kada mi je ukazana stručna pomoć, ja nisam bila u stanju da se otvorim i nastavila sam da potiskujem sve probleme i teskobe, misli i osećanja i nijednog trenutka nisam pokušala da iskreno pričam o onome što me muči. A već tada sam verovatno prešla tačku pucanja i pola godine kasnije završila na krovu zgrade rešena da okončam svoj život.

Danas se svim srcem borim da spasem tuđe živote i da ukažem na važnost brige o mentalnom zdravlju i pokušam da dam odgovore na što više pitanja koja mogu biti značajna u ovoj oblasti. Volontiram i bavim se aktivizmom i sve ovo mi je dodatno pomoglo da prevaziđem sopstvene strahove, da učim o sebi, stvorim prostor za rast i na kraju, da prihvatim sebe. Put je dug i vožnja nije uvek ugodna, ali je ono što donosi neprocenjivo vredno i znači život ceo.

Goran: Trudim se da više udovoljavam sebi. Govorim sebi da zaslužujem sve što mi je potrebno da budem srećan. I to je jedina istina.

Kako izgleda aktivizam na polju mentalnog zdravlja?

Milica: Aktivizam na polju mentalnog zdravlja sada već poprima jednu jako lepo formu, ljudi koji se angažuju su zaista predani i žele da pomognu, bilo da govorimo o stručnim licima, volonterima ili onima koji nesebično dele svoja iskustva i rado učestvuju u tematskim programima. Ono što se takođe može primetiti jeste da su uspeli da se okupe ljudi sa nekim vrlo delikatnim ličnim pričama i svako je tu iz svojih razloga, ali su ti razlozi ono što nas međusobno veže i ta količina empatije i podrške se ne može naći ni na jednom drugom mestu.

Drugim rečima, zajednica ljudi okupljena oko ideje o aktivizmu na polju mentalnog zdravlja je uspela da stvori nešto što se slobodno može nazvati sigurnim mestom i tu ljudi bez ustručavanja dele, pitaju, traže pomoć, slušaju, pružaju podršku i tako dalje.

Goran: Aktivizam na polju mentalnog zdravlja ide ka vrhu u smislu informisanja mladih o mentalnom zdravlju. Sada smo na početku, ali sa odličnim rezultatima. Jako sam srećan jer to ide ka dobrom smeru.

Šta možemo uraditi kako bismo poboljšali svoje mentalno zdravlje?

Milica: Kako nema netačnog odgovora, preneću ono što ja često čujem, ali ponekad zaboravim da usvojim, jer stalno negde žurim i radim sto stvari u isto vreme i sve mi je uvek jako važno…

Ali, da, slušajmo sebe i verujmo svojim osećanjima, ona nam šalju ta mala upozorenja da treba da usporimo, damo sebi vremena, dišemo, isplačemo – za svakoga od nas je drugačije i zato poštujmo svoju i tuđu individualnost. Budimo dobri sagovornici, i dobri slušaoci, jer nema tog razgovora koji ne može da se vodi, samo je važno uvažiti tuđe stanje, tugu, uznemirenost i nikada ne umanjiti nečiji problem.

Osvešćivanjem postojanja nekog problema, povećavamo šanse da poboljšamo svoje mentalno zdravlje, radimo na tome i brinemo na pravi način o svom biću. Razgovor je početak i znam da je nekad najteže početi, ali uvek imajte na umu da niste sami i da je potpuno u redu da podelite to kako se osećate i da se obratite onome za koga smatrate da vam može biti od pomoći ili da će jednostavno biti tu za vas.

Goran: Da volimo sebe? Da budemo zahvalni ali i da tražimo ono što nam pripada. Da volimo druge i da volimo što je više moguće.

Ovogodišnji Youth Rights Talks 2020 realizovan u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a Oblakoder je oficijalni medijski partner događaja.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?