fbpx
ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU |

Zdrava osnova za društveni monolog

Jezik između zakona i dušebrižnika

23. January 2024

U našoj zemlji su 2021. godine doneta dva zakona koja se tiču upotrebe jezika: Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma (u daljem tekstu: Zakon o ćirilici) i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Dok srpska lingvistička elita Zakon o ćirilici uzdiže u nebesa kao šansu za spas uvek ugroženog srpskog jezika i još ugroženije ćirilice, s druge strane ne propušta priliku da oštro kritikuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti, tačnije njegove delove koji se odnose na rodno osetljiv jezik. A pošto tih prilika izgleda manjka, Informativna služba SPC i Matica srpska organizovale su 16. januara naučni skup „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“. U svom govoru prilikom otvaranja ovog skupa, patrijarh Porfirije rekao je da su se učesnici okupili u nastojanju da njihov rad bude „zdrava osnova za društveni dijalog“. Pa da vidimo koliko su u tome bili uspešni.

Nekolicina učesnika kritikovala je Zakon o rodnoj ravnopravnosti zbog njegove ideološke obojenosti. Predsednik Matice srpske Dragan Stanić izjavio je da je na delu „oblik nasilja grupacije ljudi sa izvesnim ideološkim opredeljenjem i protiv toga se mora boriti“, dok je dr Miša Đurković bio nešto oštriji ocenivši da su to „nove pomodne i ekstremno štetne ideologije iz čijeg okrilja dolaze sve loše prakse i ideje“. Deluje da učesnici ovog skupa uopšte ne vide sebe kao pobornike nekih drugih ideologija, već doživljavaju svoje stavove kao objektivne i zdravorazumske, što upravo jeste obeležje ideološki opredeljenih pojedinaca i to pripadnika vladajuće ideologije. Veoma je zanimljiv i stav dr Isidore Bjelaković da se ova dva zakona potiru jer u Zakonu o ćirilici „pod čuvanjem jezika navodi se zaštita od uticaja ideoloških i političkih pokreta na njegovu standardizaciju“. Ta rečenica bi bila tačnija ako bi se dodala reč „drugih“ ispred „ideoloških i političkih pokreta“, jer je čitav Zakon o ćirilici rezultat ideološkog previranja.

Na skupu se govorilo i o prirodi jezika, pa je tako dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, rekao da „srpski jezik ima stvaralačke mehanizme za stvaranje novih reči, pa i feminitiva u skladu s potrebama“. Ako srpski jezik ima mogućnosti za stvaranje feminitiva, a u društvu se očigledno javila potreba za tim, u čemu je onda problem? Prema Tanasićevim rečima, problem je što „mi baš preterasmo“. Da li je reč o preterivanju ili ne, odlučiće govornici srpskog jezika tako što će ili početi da koriste feminitive u spontanom govoru ili neće, a zakoni i institucije za brigu (ili pak dušebrižništvo) o jeziku mogu samo da se trude da na to utiču.

Još malo o prirodi jezika govorila je dr Katarina Begović. Naime, ona je izrazila zabrinutost jer „je veza jezika i mišljenja recipročna i neraskidiva, jer sapijens jezikom artikuliše misao, a zauzvrat jezik u jednoj meri i na odgovarajući način utiče na ljudsku svest, nameće se i mentalni diskurs u okviru kojeg smemo da se krećemo“. Međutim, nakon toga je rekla i da „ne znači da će ženama biti bolje ako više koristimo reči ženskog roda. To je kao da verujem da ću ozdraviti kad izgovorim bajalicu kada sam bolesna“. Šta je od ove dve stvari tačno? Ako jezik utiče na ljudsku svest, zašto onda ne bismo makar pokušali da pomoću promene u jeziku utičemo na svest ljudi o položaju žena u društvu? A ako je to sve samo beskorisna bajalica, zašto se onda patrijarh plaši da će zbog rodno senzitivnog jezika pojedinac da „izgubi orijentir u prostoru i vremenu“?

Svoj doprinos diskusiji o prirodi srpskog jezika dala je i dr Rajna Dragićević rekavši da „od sedam glavnih sufiksa za građenje imenica koje označavaju žene, skoro polovina služi isključivo za pežorative“, da većina „tih imenica ima pežorativno značenje“, te da je stoga jasno „da i imenice koje se nasilno uključuju u leksički sistem srpskog jezika ne mogu biti neutralne, a posebno ne mogu biti pozitivno markirane, već će se utopiti u sistem negativno markiranih imenica“. Možda je vreme da za negativno markiranje imenica u ovom slučaju prestanemo da krivimo sufikse i usmerimo pažnju na stavove koje plasira vrh akademske zajednice.

Posebno interesantan je detalj da neki učesnici ovog skupa, od kojih bi se nekako očekivalo da nisu ljubitelji anglicizama (ili je to moja predrasuda?), umesto „lepe, srpske reči“ rod uporno koriste reč džender. Otkud to? Pa otud što je to najlakši način da se pošalje poruka da pitanje rodne ravnopravnosti nije nešto što proizilazi iz nezadovoljstva pripadnika i pripadnica našeg naroda i njihove želje da dođe do neke promene, već nam to sve uvozi i nameće zli Zapad. Veoma lukavo, nema šta!

Nije teško zaključiti da ovaj skup baš i nije ostvario najavljeni cilj da se izgradi „zdrava osnova za društveni dijalog“. Naprotiv, dijalog se ne nazire u moru monologa istomišljenika ušuškanih u svojoj eho komori. Neizvesno je i da li ga može biti sa sagovornicima koji nisu spremni da u diskusiju uključe jedini neprikosnoveni autoritet u jeziku: njegove govornike.

Autorka teksta: Nastasja Deretić

Preporučeni tekstovi

Skrinšot: Distopija

Skrinšot: Distopija

Da li ćemo svi krenuti da se šetamo okolo sa VR naočarama ili ćemo uspeti da pružimo otpor ovom trendu (a znamo da nećemo)?

Kad porastem biću Leri Dejvid

Kad porastem biću Leri Dejvid

Počinje poslednja, 12. sezona serije Curb your Enthusiasm, i teško ću se naviknuti na kraj, jer posle 25 godina snimanja, emitovanja i pauziranja, ovo je svet Lerija Dejvida

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *