fbpx

Nisi lepa? Prema čijim merilima?

,,Sva ženska tela su lepa, žene su same po sebi ideal lepote i svaka devojka nosi svoju lepotu i spolja i iznutra. I treba da je nosi sa ponosom. U proleće, jesen, zimu i leto. Da bude zadovoljna sobom i da ne pristaje da tuđi pogledi budu važniji od njenih. Jer je njen jedino važan.’’

Ovo je bio zaključak prethodnog teksta o tome koliko su žene zadovoljne svojim telom, a samim tim i izgledom, kao i početna tačka našeg daljeg istraživanja - o tome kako žene doživljavaju i vrednuju svoju lepotu, koja je stalno pod napadom i osudom društva i medija.

Nije teško primetiti da svaka druga devojka na društvenim mrežama, ali i u takozvanim "ženskim" online i štampanim magazinima deluje kao da ima savršen ten, kosu, kožu, ali i oblik tela. Ponekad shvatamo da ta savršenost umara i opterećuje. Čak i uprkos tome – mi joj težimo i upoređujemo se sa njom.

Kada razmislimo o svim različitim standardima koji su istorijski nametani ženskom telu, shvatamo da je ono  oduvek bilo predmet diskusije, ali i diskursa.

Ali, da li su se žene uvek osećale kao da nisu dostojne idealnog tela? Da li je body shame problem ovog veka ili je postojao i ranije?

Pravi primer munjevite promene razmišljanja o idealima ženskog tela je 20. vek, koji je po različitim kriterijumima razvrstavao ,,savršene’’ proporcije tela.

Ideal u prvoj dekadi 20. veka predstavljalo je telo čvrsto stegnuto korsetom, gde je osnovna ljudska funkcija – disanje, bila otežana, a sve u korist idealnog izgleda. Kao kontrast tome, pedesetih godina je ideal lepote bila figura peščanog sata i obline (čuvene Merlin Monro i Sofija Loren).

Osamdesetih i devedesetih  nastupa period u kome se teži idealu ekstremne mršavosti, takozvani ,,heroin chic’’. Dvadeset prvi vek donosi nam medijsku zastupljenost Kim Kardašijan, koja trend oblina ponovo postavlja kao imperativ.

Iz datih primera lako je uočiti da svako vreme nosi sopstvene standarde lepote. Na ženama je da izaberu da li žele da ih se pridržavaju ili ne.

Problem lako prerasta iz individualnog u kolektivni jer, po rečima Sanje Živković, živimo u vremenu kada nam se plasira da je nemoguće živeti potpuno izolovano; čak i ako si individualno srećan – izađeš napolje i to odmah može da se promeni.

Sanja je psihološkinja koja je zajedno sa svojim koleginicama, Majom Vukašinović i Tamarom Okmažić osnovala Psihološko jezgro Centar. Njih tri svakodnevno pomažu mladim devojkama da prevaziđu problem anksioznosti, napada panike i mladalačke depresije koja je posledica krize identiteta  u tom uzrastu, a čiji je česti uzrok nemogućnost dostizanja ideala koji im se diktiraju kao društveno poželjni.

Psihološko jezgro Centar
Fotografija: Igor Milakov

Da li su žene podložnije dostizanju standarda lepote? U čemu je razlika između muškog i ženskog bodi šejminga?

,,Žene su podložnije zbog patrijahalne kulture, ali pritisak je podjednak za oba pola. Žena je objekat u svim medijima, čini se da ona više trpi. U razvojnom smislu bitno je u kom si periodu života: formiranje bodi šejminga prisutno je još u osnovnoj školi – kada je važno šta drugi misle o tebi. Dečaci i devojčice su podeljeni na muško i žensko krdo – muškarci se više trude da nadmaše jedni druge, a devojke se sređuju kako bi bile lepše od drugih devojaka’’, rekla je psihološkinja Maja Vukašinović.

Ona je naglasila važnost uticaja interneta na stvaranje body image-a, jer posledica preteranog konzumiranja fotografija i tekstova kratkih sadržaja i formata na društvenim mrežama, koji nemaju ,,dublje značenje'' dovode do anksioznosti koja lako prerasta u depresiju.

Psihološko jezgro Centar
Fotografija: Igor Milakov

Tokom leta smo bili bombardovani sadržajem na društvenim mrežama kao što su savršeni kupaći kostimi ali i, reklo bi se, savršeno izvajana tela koja nose te kupaće. Zato  ne treba da nas čude rezultati ankete koju je Oblakoder sproveo i broj devojaka koje imaju osećaj da moraju da rade na svom “letnjem telu” (69%). Ono što je još alarmantije jeste saznanje da ih koncept summer body-ja  opterećuje ne samo leti, već tokom svih godišnjih doba.

Na sreću, postoje oni koji brane pravo žena da izgledaju kako žele, pokreti koji predstavljaju kontrast robovanju trendovima, a jedan od njih ogleda se u plus size pokretu, koji dokazuje da ne misle sve žene isto i da je okej biti drugačiji i prihvatiti sebe onakvom kakva jesi.

Šta je termin plus size i da li označava samo krupnije devojke?

,,Plus size u Srbiji počeo je zvanično svoj život 2018. godine, osnivanjem Katalize, prvog plus size brenda u Srbiji, koji je nakon manje od godinu dana postao čitav jedan pokret. Kataliza je stanje duha i projekat svih nas. Mnoge devojke su se ,,afirmisale” kao plus size i otvoreno pričaju o lepoti, modi i izazovima koje taj termin sa sobom nosi. Bitnije od toga što je neka devojka plus size je svakako da je pozitivna u vezi svog tela, da ga neguje i radi na njemu, tako da je izraz ,,body positive” zapravo prava fraza koja obuhvata devojke svih veličina, a ne samo krupnije,'' rekla je Katarina (Kata) Ivakić, aktivistkinja body positive pokreta.

Kata Ivakić
Fotografija: Milena Arsenić

Psihološkinja Tamara Okmažić ukazuje na važnost pozitivnog mišljenja o sebi i zdravog samopouzdanja.

,,Pogrešno je razmišljanje da ćete promeniti sliku o sebi kada konačno postignete željeni cilj vezan za telo – recimo, željenu kilažu. Istina je da ostane praznina. Kada osoba ima osećanje samopouzdanja i samopoštovanja, iz te ljubavi prema sebi koja je kreativna i racionalna, gde sebe prihvataš onakvog kakav stvarno jesi – rodiće se zdravo samopouzdanje. Ono podrazumeva da staneš ispred ogledala i kažeš - Pa ovo sam ja. Ovo je moje telo!", govori Tamara.

Kada govorimo o stvaranju slike o sopstvenom telu, kakva je odgovornost medija?

Dunja Jovanović, modna novinarka, smatra da modna i beauty industrija igraju veliku ulogu u očvršćavanju stereotipa o ženskoj lepoti, jer su moda i pop-kultura deo čitavog tog fenomena (odnosno poremećaja).

,,Modna industrija bila je i ostala nemilosrdna kada je izgled u pitanju. Ova industrija je jedna od najbogatijih na svetu, dosta novca ulaže u marketing, a opet šalje se slika promocije samo jednog te istog body tipa, kako žena, tako i muškaraca. Dakle, nisu samo žene pogođene tim problemom'', istakla je ona i dodala da je inkluzivnost različitih oblika tela u modnoj industriji nedovoljno zastupljena.

Dunja Jovanović, privatna arhiva

Setite se, koliko puta ste imale problem da u tržnom centru pronađete odgovarajuću veličinu za sebe? Ovo je još jedna činjenica koja ide u korist surovosti modne industrije: izrada odeće u određenim (čitaj: manjim) veličinama.

Da li vam se nekad učinilo da je promovisanje zdravog samopouzdanja i body positivity-ja prešlo granice apsurda i preokrenulo se u potpuno suprotnom smeru?

Čini se kao da je body positivity postao toliko uobičajena i svakodnevna tema, da gotovo gubi na svojoj važnosti. Postaje na neki način kliše. Međutim, kada se malo više obrati pažnja, moguće je uvideti da je prihvatanje sebe prikazano na nezdrav način, ne kao dugačak i zahtevan put, već kao najlakša svakodnevica koju svako od nas već živi.

Body positivity ne treba da bude fasada iza koje se krije nesigurna i nezadovoljna osoba, već želja za radom na sebi i svom samopouzdanju, do onog momenta kada ti istinski prihvatiš i zavoliš sebe.

Za kraj, najvažnije je postaviti pitanja: jesam li zadovoljan/zadovoljna sobom? Ako nisam – kako da poradim na tome?

Nije redak slučaj naići na osobu koja se savršeno uklapa u društveno nametnute okvire idealnih proporcija koja nije zaista srećna.

Izgled foto-modela nije garancija sreće i zadovoljstva, što često zaboravljamo u trci za postizanjem tog cilja.

Iako se svuda oko tebe nalaze slike žena koje izgledaju "savršeno" da li znaš koji procenat tih fotografija je fotošopiran?

Pre nego što odlučiš da budeš gruba prema sebi - odluči da prihvatiš sebe. A onda, ukoliko želiš da promeniš nešto, samo napred. Onda to radiš zbog sebe!

Autorka teksta: Danijela Nikolić
Autorka ilustracije: Olga Đelošević

Ostavi komentar