fbpx
STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Žene ispred filma Da li ste videli ovu ženu?

Olga Košarić, Ksenija Marinković, Iva Ilić, Isidora Simijonović, Kristina Savić, Milena Grošin i Čarna Vučinić odgovorile su na zanimljiva pitanja

21. November 2022

Film Da li ste videli ovu ženu? premijerno će biti prikazan na Festivalu autorskog filma u subotu, 26. novembra u 19 časova u Mts Dvorani. Za ovo debitantsko ostvarenje mladih autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića vlada veliko interesovanje javnosti, što zbog svetske premijere koju je ovo ostvarenje imalo na Filmskom festivalu u Veneciji, tako i zbog teme kojom se ovaj film bavi.

Kroz tri različita života, jedna sredovečna žena pokušava da iskoči iz svoje kože – mogao bi da bude najkraći sinopsis ovog filma.

Pitali smo žene koje stoje ispred ovog filma šta im znači to što su bile deo ovog ostvarenja i šta im tema koju film obrađuje lično znači? Koja žena im je uzor i, da mogu da biraju, u kožu koje žene bi uskočile?

OLGA KOŠARIĆ, montažerka filma, dobitnica specijalnog priznanja na festivalu u Veneciji

Za mene je tema krize jedna od najinteresantnijih, ne samo u domenu umetnosti, nego i života generalno. Posebno mi je drago zbog toga što se ovaj naš film bavi krizom o kojoj se verovatno najmanje razgovara, a to je egzistencijalna kriza sredovečnih žena, i to na jedan izuzetno hrabar i autentičan način. Smatram da su retki filmovi koji time mogu da se pohvale i zbog toga sam veoma ponosna.

Sve žene koje su u mom krugu prijatelja i porodice jesu moji uzori. Manje ili više, na različite načine. Svakoj se divim na poseban način i od svake imam nešto da naučim. Ono što je za mene najviše vredno divljenja jeste to što su sve u svojim dosadašnjim životima prošle kroz mnoga vrlo različita iskustva i videti sa kolikom su hrabrošću, snagom i ranjivošću integrisale ta iskustva u svoju ličnost i svoje živote, nešto je što me najviše inspiriše.

Da mogu, uskočila bih u kožu bilo kog prijatelja. Volela bih da osetim način na koji oni razmišljaju, kako se osećaju, i da uočim razlike između njih i mene, da iskusim promenu perspektive koja, čini mi se, uvek pomaže u duhovnom rastu i prevazilaženju kriza.

KSENIJA MARINKOVIĆ, glumica

To sto sam radila ovaj projekt, otvorilo mi je prozor prema potpuno novoj generaciji filmaša, mladih ljudi, aktivnih, obrazovanih i nadasve sposobnih. Ljudi koji imaju dovoljno sluha i interesa za nas „stare” i naše svjetove. Ali ono što me je najviše usrećilo su talent i razigranost! Kao da sam, preko njih, upoznala novo doba.

Moji idoli se mijenjaju s godinama. Ali ono što sam shvatila je da jednako poštujem svaku ženu – i onu slavnu i onu nepoznatu, ako se bori da svijet oko nje bude bolje mjesto. Bila ona Marie Curie, Indira Gandhi, Rosa Parks, Coco Chanel ili doktorica u Domu zdravlja ili žena koja prodaje na pijaci.

Ova žena koju igram u filmu, velikim dijelom je napravljena kao portret mnogih žena koje se koprcaju u svom životu i ne znaju način da ga promijene. Naša je želja bila jednim dijelom prikazati  kako je strašna ta nemoć u kojoj nisi u stanju ništa promijeniti. Što god pokušavao. Želim u kožu one žene koja mijenja i sebe i svoj život , a i život ljudi oko sebe. Nastojim ja biti takva žena.

IVA ILIĆ, scenografkinja

Bez preterivanja mogu da kažem da mi je ovaj film promenio život: jedna poruka da li sam zainteresovana da me preporuče za scenografkinju na nekom studentskom filmu navela me je da se preselim u drugi grad, počnem sve ispočetka, posvetim četiri godine našem prvom dugometražnom filmu i profesionalno se pronađem. Svi smo odrasli uz ovaj film i definitivno je obeležio jedan važan period našeg života. U raznim fazama pripreme uvek smo tražile neke reference i inspiraciju gledajući žene iz našeg okruženja, naše majke, tetke, bake, komšinice. To me je navelo da intenzivnije razmišljam o njima i tome koliko malo znam o njihovom životu mimo njihove uloge u mom. Kakve su one osobe, o čemu razmišljaju i šta sanjaju, ako ja to radim, zašto ne bi i one? Nadam se da je film „Da li ste videli ovu ženu?” neki mali, malecni korak ka tome da se životi ovih žena osvetle, a da je na nama i celom društvu da uložimo napor da se to zaista i dogodi.

To su žene iz moje najuže porodice, moje bake, mama i tetka, ali i moje najbliže prijateljice. Sve one su u svojim generacijama dosegle neki novi nivo ženske emancipacije; uvek stubovi porodice, a svaki put snažnije, odlučnije, obrazovanije, radoznalije i nestašnije. Takve su me kroz različite faze mog života motivisale i ohrabrivale da se borim za sebe i za stvari koje želim. Zahvalna sam gde sam do sad stigla i osećam odgovornost da samo tako i nastavim.

ISIDORA SIMIJONOVIĆ, glumica

Foto Mirko Tabašević

Kad sam se prvi put našla sa Dušanom i Matijom, nakon sto sam pročitala prvi deo scenarija, imala sam utisak da bi to moglo biti nešto posebno. Tokom snimanja sam postala sigurna da jeste. Kad sam pogledala film, bila sam preponosna što su toliko autentično sledili svoj talenat i ideju i napravili fantastičan autorski film. 

Nemam apsolutnog uzora. Nije mi takav majndset. Divim se raznim ljudima, što u umetnosti, što u svojoj okolini. Volim da primećujem stvari u kojima su ljudi dobri, da im to kažem i ono što je moguće pokušam da usvojim. Ali kada me neko pita za jednog uzora, to mi baš ruši ceo taj moj koncept lepote različitosti i autentičnosti kod svakog od nas. Mislim da je lepo što smo svi drugačije skockani i ne bih volela da budem kao neko.

U kožu neke žene koja živi u Italiji, pored mora i ima malu prodavnicu suvenira, magneta i nekakvih rukotvorina. Volela bih da to bude moja koža i da je pored mene moj pas, police bi morale da budu visoke, da ne bi rušio te figurice kad maše repom.

KRISTINA SAVIĆ, kostimografkinja

Svaka Draginjina sudbina navela me je da razmišljam o smeru u kom vodim sopstveni život. Kroz rad na prvom delu došla sam do zaključaka koji su me naveli da promenim svoj život i na privatnom i na poslovnom planu. Svaka sledeća godina snimanja nosila je određeno preispitivanje i promene.

Svaku idealizaciju smatram pogrešnom. Smatram da je korisno učiti iz tuđih iskustava, ali uzimanje određene osobe za životni uzor cenim kao potpuno pogrešno, ograničavajuće i isprazno.

Ponovo jako pogrešno. Uradite najbolje što možete u datom vremenu, prostoru i uslovima. Bivanje u tuđoj koži bi bilo samo iluzorno gubljenje vremena.

MILENA GROŠIN, scenografkinja

Prvenstveno, značajno je biti deo projekta gde je protagonista žena. U toku procesa smo razmatrali ko je ona, kako izgleda njen život, njen prostor, tražili smo „Draginju” na stanici, u prodavnici, u autobusu, među nama bliskim ženama… Sada kada su svi ti delovi postali celina i kada je prošlo dosta godina od prvog snimajućeg dana, smatram da su postavljena prava pitanja i da svako može da nađe fragment istine za sebe.

Ne bih mogla da samo jednoj osobi dodelim mesto životnog uzora, a ne bih mogla ni da isključim osobe muškog pola iz tog skupa. Posebno zato što su, dok sam odrastala, epiteti koji prate neku uspešnu osobu – vrstu uspeha koji sam ja želela da postignem – stajali uz osobe suprotnog pola. Danas, enormno poštovanje imam prema životu i odlukama svoje mame, bake, tetke… Zahvalna sam generacijama žena koje su nešto želele, nešto morale, ali koje su se borile. Jer sada mi, njihovi potomci, imamo priliku za san i njihovu podršku da ga ostvarimo.

Volim svoju kožu. I u njoj bih najradije ostala. Mnoštvo uticaja formira osobu datog trenutka. Kao što i tri verzije Draginje nastaju usled različitih okolnosti, što svaku od njih čini pravom, odnosno istinitom.

ČARNA VUČINIĆ, producentkinja

„Da li ste videli ovu ženu” je moje najznačajnije profesionalno dostignuće do sad. Savremeni film na Balkanu retko daje glas ženskim likovima. Ovaj film istražuje život sredovečne žene koja potiskuje svoje unutrašnje želje i igra uloge koje je društvo odabralo za nju. Ksenija Marinković pokazala je veliku hrabrost neustrašive glumice u igranju lika Draginje. 

Inspiraciju pronalazim u ženama koje me okružuju u svakodnevnom životu: u mojoj majci, u porodici, prijateljicama, koleginicama…

Svaka žena koja se u našem današnjem društvu bori za prava svih nas je idealna osoba koja težim da postanem.

Fotografije: Privatna arhiva

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *