fbpx

Žene u politici: stvarna ili formalna zastupljenost?

Da li su žene dovoljno i istinski zastupljene u politici?

26. June 2020

Da li je ženama mesto u politici? O ovom pitanju se kroz istoriju vodila debata, počev od prvih feministkinja koje su zahtevale pravo učešća u društvu, odnosno pravo glasa. Tako je još u vreme Francuske revolucije, 1791. Olimp de Guž formulisala Deklaraciju o pravima žene i građanke, čime je iskazala potrebu za jednakim učešćem žena u politici. Nakon nje, razvijeni su različiti pravci feminističkog delovanja i teorijskih pristupa, od liberalnog, preko marksističkog i radikalnog.

Danas živimo u vremenu u kojem mnogi smatraju da nema potrebe za postavljanjem pitanja o ravnopravnom učešću žena u politici, jer one već decenijama imaju pravo glasa. Ali, postavlja se pitanje, ako žene čine 50 ili više procenata stanovništva – zašto njihova zastupljenost u politici ne odražava stvarnost? Na ovu temu, svoju izjavu nam je dala direktorka UN Women-a u Srbiji, Milana Rikanović. „Postavlja se pitanje kako je moguće da javne politike i sprovođenje javnog interesa bude javno i sveobuhvatno ako su iz procesa odlučivanja isključene predstavnice polovine populacije.“

Važno je napomenuti da je konkretan problem nedovoljna zastupljenost žena u političkoj participaciji. Iako Indeks rodne ravnopravnosti, kojim se bavi Evropski institut za rodnu ravnopravnost, beleži boljitak u domenu moći, najviše zbog povećanog učešća žena u radu Narodne skupštine, kao i na funkcijama u Vladi Republike Srbije, činjenica je da je zastupljenost ženskog učešća u politici na lokalnom nivou gotovo nevidljiv. U prilog tome govori podatak da su žene na čelu samo 12 od 169 jedinica lokalne samouprave.

U proceni javnog mnjenja naših čitalaca, o pitanju dovoljne zastupljenosti žena u politici ali i pitanju njihove zastupljenosti u donošenju odluka, pomogla nam je Oblakoderova anketa. Rezultati su sledeći: 70,5% ispitanika smatra da žene nisu ravnopravne u učešću u politici, dok njih 27,1% smatra da jesu. Kada je reč o zastupljenosti žena u donošenju odluka u politici, 83,6% smatra da su žene manje zastupljene u donošenju političkih odluka, dok 16,4% smatra suprotno.

U svetu je sve više primera žena na liderskim pozicijama (Novi Zeland, Španija, Finska, Nemačka), ali u Srbiji to ne mora nužno označavati emancipaciju žena. „Nije nevažno u simboličkom smislu imati ženu na važnoj funkciji. Ali imati ženu na poziciji ne znači automatski ravnopravnost i žensku emancipaciju. Jedna žena na funkciji je simbol, ali danas to više nije dovoljno“, rekla je za Oblakoder politikološkinja i docentkinja na Fakultetu političkih nauka, Biljana Đorđević. Ona ističe da je izuzetno važno da žena koja se nađe na visokoj političkoj funkciji zastupa ženske interese. Takođe smatra da se mnogi uslovi za poboljšanje položaja žena u društvu rešavaju u političkoj sferi.

Iako je uvođenje obavezne kvote od 40% zastupljenosti žena (manje zastupljenog pola) na izbornim listama važan korak, on i dalje ne označava istinsku ravnopravnost. O ovoj promeni, Oblakoderova sagovornica Marija Ratković, teoretičarka kulture i medija i pomoćnica gradonačelnika Šapca za pitanja mladih kaže da „forma treba da prati funkciju“ i da je sama činjenica potrebe za borbom za kvote problematična i indikativna.

Danijela Mirjanić, članica Gradskog veća Grada Beograda, smatra da je ovakav pristup nalik rešavanju problema s vrha piramide. Ona navodi da je na lokalnom nivou stanje problematično, gde žene jesu zastupljene, ali kao državni službenici, bez mogućnosti odlučivanja o važnim pitanjima. Danijela ističe i da je izuzetno važno da prilikom delegiranja žena za mesto odbornice ili za izvršnu vlast na lokalnom/republičkom nivou birati dobar kadar, a ne samo uzimati u obzir pol osobe.

Na pitanje o preprekama, predrasudama i stereotipima sa kojima se susreću žene u politici, naše sagovornice su imale vrlo slične odgovore. Kao velike prepreke navode izloženost seksističkim i mizoginim komentarima, kao i komentarima na račun izgleda. „Muškarac ima privilegiju da ga prozivaju na osnovu onoga što radi, a ne na osnovu toga kako izgleda“, reči su naše sagovornice Marije Ratković.

Direktorka UN Women-a smatra da su „u skladu sa nametnutnim rodnim ulogama, brojne prepreke za učešće žena u politici i javnom životu, na svim nivoima vlasti, posebno na lokalu. To nikako ne znači da one ne žele da budu politički aktivne i da se angažuju u javnom životu. To je za njih put koji je prepun suočavanja sa raznim stereotipima i drugim izazovima kao što su negativni stavovi prema ženama-liderkama, zatvorenost političkih stranaka i sistema kada je reč o promovisanju kandidatkinja, seksistički komentari i učestali oflajn i onlajn napadi od strane pripadnika drugih stranaka, kao i postojanje sveukupne sistemske diskriminacije žena koja sprečava žene da ulažu sredstva i vreme u svoj politički angažman. Žene su svesne svih tih prepreka, ali i toga koliko je važno da se i one pitaju i budu na mestima gde se donose odluke“.

Kada je reč o Oblakoderovoj anketi, došli smo do zaključka da većina ispitanika smatra da od obrazovanja zavisi da li bi žene trebalo da budu na visokim javnim funkcijama.

Važno je naglasiti da nikako ne bi trebalo ići iz krajnosti u krajnost i birati osobu za određenu funkciju samo na osnovu pola. Kako je to istakla naša sagovornica Biljana: „Želim da kritikujemo žene na osnovu onoga što govore i rade, a ne na osnovu pola ili izgleda“.

Kao praktične korake za rešavanje ove situacije, Biljana navodi važnost zajedničkog rada na redefiniciji institucija, koje su ustrojene u vreme kada žene nisu u njima imale učešća. Marija kaže da je pitanje prisustva žena način kroz koji se dešava normalizacija njihovog uključivanja u svakodnevno funkcionisanje. Danijela Mirjanić smatra da su ohrabrivanje i edukacija ključni elementi uz pomoć kojih bi se mogla stvoriti baza iz koje bi se mogla birati dobra izvršna vlast. One navode i solidarnost i inicijativu kao činioce od velikog značaja za promenu trenutnog stanja.

Direktorka UN Women-a, Milana, smatra da je „potrebno da se izborimo sa sistemskom diskriminacijom žena, što je dug i naporan proces, čiji je cilj jasan, a to je puna rodna ravnopravnost. Na tome svako od nas može i mora da radi svakog dana i jedino se na taj način krećemo ka tom cilju“, zaključuje ona.

Važnost učešća žena u politici ogleda se i u drugačijoj perspektivi koje one pružaju, kao i pitanjima koja postavljaju, a na koja prevashodno žene obraćaju pažnju (pitanja unapređenja zdravstvene zaštite, pitanja brige o deci). „Samo društvo u kome svi njegovi građani i građanke imaju jednaka prava i mogućnosti može napredovati i razvijati se“, navela je Milana.

Trebalo bi naglasiti da se borba za ženska prava ne tiče isključivo ženskog dela populacije i nije usmerena protiv muške populacije. Ključno je međusobno razumevanje i podrška, kao i neisključivanje nijednog od delova populacije.

Ostaje pitanje – imajući u vidu da prototip idealne demokratije predstavlja primer antičkih polisa, u kome su žene i robovi bili isključeni iz odlučivanja i uopšte bilo kakvog vida društvenog uključivanja – da li stvarno želimo takvu demokratiju?

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *