Kada odlazimo na fakultet, neretko od roditelja čujemo kako je, pored studija, nezaobilazan deo studentskih dana – život u studentskom domu. Roditelji nam često prepričavaju svoje anegdote i prisećaju se najlepših uspomena svojih dana provedenih tamo. Ipak, kada ste brucoš, nije ni sasvim jednostavno doći do svog mesta u domu. Dobar prosek i niža finansijska primanja roditelja dva su glavna uslova kako biste se našli na spisku primljenih, jer broj studenata je veliki, a domska mesta su ipak ograničena.
Studentski domovi mahom su izgrađeni još u doba bivše Jugoslavije, a danas, makar spolja – izgledaju potpuno identično. Ipak, koje su stvari ostale iste još iz perioda studentskih dana naših roditelja, a koje su se promenile razgovarali smo sa studentima koji žive u domu ili su do nedavno bili stanari istih.
Za početak, pitali smo ih koji je njihov glavni razlog boravka u studentskom domu.
Jovana Avramović, bivša stanarka u Studenjaku, kao prvi I najvažniji razlog istakla je finansije, dok je trenutna stanarka u studentskom gradu Marija Đolović istakla kako je od starijih studenata čula dobra iskustva.
„Čula sam savete starijih studenata da je u studentskom domu mnogo lepo i da ima puno ljudi. Po prirodi sam ektroverta i volim da se družim, pa sam rešila da probam da živim u domu”, naglašava Marija.
Trenutni stanar u domu Kralj Aleksandar I, Dino Avdić istakao je kako bi u stanu troškovi života bili mnogo skuplji, dok je studentkinja Kristina Kovačević istakla kako je olakšavajuća stvar u domu to što je menza blizu, pa ne mora da razmišlja o kuvanju hrane i nošenju iste na fakultet.
Iako je mnogima odluka da studentske dane provedu u domu uslovljena finansijskim mogućnostima, pitali smo studente koje su još prednosti života u studentskim domovima.
„Generalno su navike bolje, gledam po sebi, jer sam živeo i u stanu pre doma”, istakao je Avdić.
Studentkinja Marija Đolović naglasila je kako voli to što u Studenjaku ima mnogo ljudi, svi se druže, te da oseća da postoji familijarnost među stanarima.
Međutim, uprkos raznim pogodnostima, život u studentskom domu sa sobom nosi i određene izazove. Studenti su za nas izdvojili neke od glavnih mana sa kojima su se susreli tokom boravka u studentskim domovima.
Među glavnim manama, studentkinja i stanarka u domu Slobodan Penezić Ana Beara, ističe nepoštovanje kućnog reda. S druge strane, student arhitekture Dino Avdić, ističe kako bi prostorna organizacija mogla da bude bolja, jer u četvorokrevetnoj sobi samo su dva stola za učenje.
„Do 10 sati imamo toplu vodu, a mislim da je topla voda osnova egzistencije, imam prava da dođem kasnije u dom i da se istuširam ako želim, ukoliko su mi tog dana takve obaveze ili ukoliko sam ostala tog dana kasnije da se družim”, naglašava Marija Đolović, stanarka Studenjaka.
Nasuprot tome, Jovana Avramović, ističe kako je nedostatak vode u kasnijim časovima često dovodio i do anegdotalnih situacija, ali da je veliki problem to što inostrani državljani ne mogu da prespavaju u domu.
„Imali smo problema da dovedemo ljude da prespavaju kod nas. Sećam se da sam imala drugare koji nisu bili iz Srbije i koji su hteli da dođu da posete Beograd i pitali su me da li mogu da prespavaju kod mene, na šta sam im ja rekla da mogu, ali da zapravo legalno iz nekog čudnog razloga, to nije dozvoljeno. Tako da sam švercovala ljude”, istakla je bivša stanarka u Studentskom gradu.
Stanarka u domu Kralj Aleksandar I, Kristina Kovačević, istakla je kako se studenti često žale na pravila u vezi sa prenoćištem osoba koje nisu stanari doma.
„Znam da je često problem, makar u mom domu, to što do 14h tekućeg dana mora da se prijavi noćenje koje bi se desilo te iste večeri, pa je to možda problem”, ukazala je Kristina.
Dino Avdić podelio je za Oblakoder kako je u studentskim domovima onemogućeno plaćanje preko računa, što ume da bude otežavajuća okolnost za studente.
„Ukoliko sam u svom rodnom gradu, ne mogu da platim dom lično, jer nisam tu, a mnogo mi je veći trošak da platim put do Beograda, platim dom i da se vratim nazad, pa moram da ostavljam karticu kolegama da oni to urade za mene”, ističe Avdić.
Studentkinja Ana Beara zaključuje kako je u određenim domovima bolji krevet, u drugim pak je bolji prostor za stvari, ali da svaki od njih ima svoje pozitivne i negativne strane.
U beogradskim domovima u okviru cene studentskog doma uračunata je i cena takozvanog društvenog života, koja podrazumeva plaćanje društveno kulturnih aktivnosti u okviru doma. Ipak, kako se pokazalo, u mnogim domovima te aktivnosti izostaju.
Studentkinja Kristina Kovačević ističe kako je to predmet rasprave i među studentima, jer plaćaju oko 300 dinara nešto što često nemaju.
Marija Đolović kao jedan od primera navela je TV salu, koja nije uvek studentima u njenom bloku u Studenjaku, na raspologanju.
„Nije nam dozvoljeno sve što plaćamo. Plaćamo društveni život i trebalo bi da imamo odobreno da koristimo TV salu kada god želimo, a onda smo jedno vreme morali da molimo upravnika ili referenta, nisam sigurna koga od njih dvojice, da dobijemo nazad ključ od sale, jer nam je uvek bilo zabavno da tamo gledamo filmove, serije, da se skupimo da gledamo Svetsko prventstvo i slično”, ističe Đolović.
Dino Avdić, pak, naglašava kako ipak dosta zavisi od doma do doma.
„Sad u Loli uglavnom se družimo ispred doma ili na terasama u sklopu doma ili u holu, ukoliko je hladno napolju. U Karaburmi je to, na primer, druga priča, jer ima i studentski klub, studentski kafić, teretana, sto za stoni tenis…”, ističe Avdić.
Aleksandra Fee-Miranda tokom školovanja živela je u studentskim domovima u Novom Sadu, Austriji, Finskoj i Švedskoj, pa je sa nama podelila svoja iskustva koje su sličnosti, a koje razlike između domova ovde i u inostranstvu.
„Što se tiče domova u inostranstvu, u ovih par zemalja u kojima sam ja živela, slična je situacija kao i kod nas što se tiče zabrana, pristupa, velika je kontrola ko ulazi, ko izlazi, ali su neke životne stvari kao što su rešo, kuhinja, frižider opuštenije i možeš da organizuješ životni prostor onako kako ti odgovara. Ipak, nisu to znatno velike razlike, možda postoji neki razlog zašto su domovi tako striktni”, kaže ova bivša stanarka.
Kao još jednu zanimljivu opservaciju, Aleksandra ističe kako je primetila da ne mora da bude toliko sterilna atmosfera kao što je u domovima kod nas, naročito u radnim prostorima.
„Videla sam i te radne prostore, koji su šareni, veseli, malo opušteniji, jer zaista nemamo svi isti stil učenja, ali mi je zaista najveća olakšica u inostranstvu – papirologija. Sa papirologijom nikada nije problem, jer je sve na klik, dok kod nas, ako nemaš jedan papir, bude velika drama, a nije i sve može da se reši”, zaključuje Fee-Miranda.
Uprkos svim manama i prednostima, život u domu je, po rečima naših sagovornika, jedinstven doživljaj. Zato, za kraj smo ih pitali da li bi nekim budućim studentima preporučili ovo iskustvo.
Bivša Studentkinja Jovana Avramović istakla je kako bi tri godine u studentskom domu preporučila svakome da iskusi.
„Stvarno se desi neka čudna energija između ljudi, naučiš da živiš u malom prostoru sa nekim cimerom, koji ti često nije prijatelj, pa je pitanje kako se nosite zajedno sa problemima, da li ćete postati prijatelji ili ćete samo ostati cimeri”, naglašava Avramović.
Trenutna stanarka u Studenjaku Marija Đolović kaže kako, s obzirom na to da je živela i u stanu, definitivno joj je trenutno mnogo lepše u domu.
„Mnogo mi je lepše zbog ljudi sa kojima, što se kaže, delim iste muke i mislim da tokom studiranja treba iskusiti makar godinu dana življenja u domu, nekom se neće svideti, to sigurno, ali vredi probati”, zaključuje Đolović.
0 Comments