Životna sredina i njeni zaštitnici – intervju sa Nikolom Božićem

Za kraj, o ekološkim prilikama i aktivizmu razgovaramo sa dugogodišnjim aktivistom i programskim direktorom Istraživačke stanice Petnica – Nikolom Božićem
Autor/ka Isidora Tošić

10. August 2020

Nakon šarenolikih i inspirativnih diskusija sa zelenim ambasadorima koji u Srbiji svakodnevno rade na podizanju ekološke svesti i poboljšanju ekoloških prilika, ovaj ciklus razgovora zatvaramo sa dugogodišnjim aktivistom i programskim direktorom Istraživačke stanice Petnica, Nikolom Božićem.

Kroz različite naočare pristupa ekološkom aktivizmu, uspeli smo da vidimo na koje se sve to načine ekologiji može pristupiti, koje se sve šeme mogu razvijati u cilju očuvanja zdrave životne sredine, a takođe smo mogli i uočiti kako, nezavisno od toga čime se naši aktivisti usko bavili, kojim temama bili najprivrženiji, postoji ta jedna suština i motiv koji ih spaja – motiv zajedništva i uspeha, oslikan zelenom bojom.

Ovaj put, temi ekologije pristupamo iz ugla dugogodišnjeg zelenog ambasadora, Nikole Božića, koji pored godina iskustva u širenju ekološke svesti koje ima sebe, danas ekologiji i aktivizmu pristupa i sa naučne strane, aktivno radeći na potkrepljivanju mladih ljudi o osnovnim naučnim informacijama koje se tiču našeg okruženja.

Nikola je u Petnici koordinirao programe za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, i na taj način omogućio mladim ljudima da prošire svoja znanja u ovoj oblasti – jer inače u školama za to ne bi imali prilike. Programi koje je Nikola koordinirao u Petnici bili su podržani od strane Agencije za energetsku efikasnost.

Istraživačka stanica Petnica; izvor: Tanjug, foto: Sava Radovanović

Imajući u vidu da se aktivizmom bavite još od mladosti – kako biste prokomentarisali razvoj ekološkog aktivizma u Srbiji od Vašeg odrastanja, pa do danas?

Nikola Božić: Primarno sam bio zainteresovan za astronomiju, što me je odvelo u valjevsko Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda”, gde sam uz drugare geografe, ekologe, speleologe i biologe zavoleo prirodu. U Istraživačima sam naučio da čuvam i brinem o prirodi, ali sam brzo shvatio da je važno to promovisati kod svojih vršnjaka. Zbog toga smo od ranih dana organizovali popularna predavanja, tribune i druge aktivnosti sa ciljem promocije izučavanja prirode i brige o njoj. Danas je svet mnogo globalniji. Samim tim su i teme zaštite životne sredine takve. Danas pored brige o lokalnoj sredini moramo razmišljati i o globalnim temama poput klimatskih promena, održive energije, zaštite biodiverziteta i staništa… Istovremeno su i mediji postali globalni, pa se pojedini lokalni problem mogu lako učiniti globalno vidljivim. Danas je mnogo lakše povezati se sa istomišljenicima iz svih krajeva sveta i delovati zajednički.

Nikola Božić na dodeli ordena u redu Viteza od Akademskih palmi, ambasada Francuske u Beogradu 2018.
izvor: IS Petnica

Po Vašem mišljenju, koliko bitnu ulogu igraju mladi ljudi u efektivnosti širenja poruke ekološke svesti?

Odgovorni mladi ljudi su važan akter u podizanju ekološke svesti. Oni su predstavnici generacija koje će morati da se suočavaju sa svim posledicama ranijih i današnjih odluka. Sa druge strane oni su važni u buđenju svojih vršnjaka i podsticanju starijih na odgovorno ponašanje. Važna osobina mladih generacija je u tome da su se potpuno saživeli sa tehnologijom i da mnogo bolje razumeju svet koji je u međuvremenu nastao. Zbog toga je važno da i oni dobiju priliku da kažu svoj stav.

Dok u svetu protesti za klimu i životnu sredinu imaju visok nivo organizacije, jasne postavljene zahteve i veliki odgovor građana, kao i medijski prostor – kod nas je ipak borba za okolinu skromnijih razmera, propraćena nedovoljnom medijskom pažnjom i odzivom građana. Šta je ono što stoji na putu ekspanzije i popularizacije ekoloških inicijativa u Srbiji?

Da bi jedno društvo moglo potpuno odgovorno da se nosi sa ekološkim izazovima ono mora da dosegne određeni socio-ekonomski standard. Tek tada ovakve teme dolaze do izražaja. Iako deluje da u našj zemlji globalne teme nisu problematizovane, smatram da one jesu prisutne. Sa druge strane moramo biti svesni postojanja lokalnih reakcija na ugrožavanje životne sredine, kao što je borba protiv neplanske izgradnje malih hidroelektrana. I ta borba je dala rezultate. Zaključio bih da nam se i ekološke teme sve više pojavljuju kao važne. 

Nikola Božić

Koliko je dobra potkovanost naučnim činjenicama i znanje iz ekologije neophodno u uspešnoj borbi protiv ekoloških problema sa kojima se suočavamo?

Lično smatram da je razumevanje pojava i procesa u prirodi veoma važno za život savremenog čoveka. To je još više važno za dosezanje visokog nivoa ekološke svesti i borbi za širenje te svesti kod drugih članova naše zajednice. Obrazovanje na svim nivoima mora imati ekološke teme protkane sa svim drugim temama koje se proučavaju. 

Koji ekološki problemi sa kojima se Srbija trenutno suočava predstavljaju najveću pretnju zbog potencijalnih posledica – koje su te posledice i na koji način populacija mora da ustane protiv tog problema?

Verujem da su proizvodnja električne energije i korišćenje uglja za grejanje domaćinstava dugoročno najveći izazovi za našu zemlju. Kako bi sebi obezbedili potencijal za održivi razvoj našeg društva moramo pronaći snagu da se izgradimo u zemlju koja koristi održive izvore energije.

Ambasador Francuske o klimatskim promenama u Petnici
izvor: IS Petnica

Koliko je aktivizam, u vidu podizanja svesti o ekološkom aktivizmu kod mladih, bitan?

Obrazovanje je važno za razvoj svakog društva. Zaštita životne sredine zahteva da obrazovanje o ovim temama bude celoživotno, jer se novi izazovi stalno stvaraju. Naravno da ekološke teme mogu biti pokrivane i neformalnim obrazovnim procesima. Zato nekada i vršnjačka edukacija mladih ima velikog značaja. 

Da li je prisutnost ekološkog aktivizma u Srbiji dovoljna, u poredjenju sa brojem ekoloških problema sa kojima se suočavamo?

Pitanje bih proširio na prisutnost ekoloških tema ne samo aktivizma. Nažalost ove teme nisu dovoljno prisutne u svakodnevnom životu, u odnosu koliko smo kao društvo (ne)primetno opterećeni ekološkim problemima. Postepenim radom se teme moraju otvarati i to ne samo kod ekološki osvešćenog dela stanovništva.


Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *