Kada čujete goblin mode, verovatno prvo na šta pomislite jeste da je u pitanju nekakav gikovski termin, ekspanzija za The Elder Scrolls ili nešto slično. Ali, goblin mode ne samo da ne predstavlja prost tehnički termin, već je i široko rasprostranjen među ljudima koji nisu nužno ljubitelji epske fantastike. Verovatno ste nekada i sami upali u goblin mode, a da toga niste ni bili svesni. Štaviše, možda ste uveliko u njemu dok ovo čitate.
Jer, ako je šest popodne, a vi ste još uvek u pidžami i u čarapama sa rupama na svakom prstu (rupama koje nisu ranije postojale, koje dizajneri nisu namerno tu ostavili, dakle, spontano formiranim rupama na čarapama), smatrate da kosa može da izdrži „makar još jedan dan bez pranja“, na licu imate čudne gromuljice koje predstavljaju miks drljica, zapeklih bala i jučerašnje nutele, od jutros u sebe niste uneli ništa osim kesice smokija, i to samo zato što je to bio jedini obrok koji vam je bio nadohvat ruke, jer se pre nedelju dana delio besplatno u tržnom centru kao deo promotivne kampanje, pa vam je ostao u rancu, i besciljno skrolujete kroz fid dok vam u pozadini ide poslednja sezona Too Hot to Handle, žao mi je, ali – goblin mode je odavno aktiviran kod vas. Goblin mode se aktivirao 2020. godine, kada je počela pandemija virusa korona, a čitav svet stavljen u karantin. Dobro, u početku su se svi trudili da izgledaju najbolje moguće na Zumu, treniraju svakog dana, konačno uspeju da petnaestominutne obroke naprave za petnaest minuta i sklope bar jedan Ikea ormarić dnevno.
„Ta ekstremna organizovanost na početku pandemije bila je naš odgovor na stresnu situaciju“, kaže psihoterapeutkinja Milica Novkov. Ali, goblin mode je stigao kao odgovor tom neverovatnom pritisku da u našim životima sve bude u što boljem redu, dok proživljavamo najveću zdravstvenu katastrofu u poslednjih sto godina. Na svako: „Potrudi se“, goblin u nama bi odgovorio sa: „Zašto bih? Koja je poenta?“
Milica Novkov ovu pojavu objašnjava efektom klatna: „Kada želimo nešto da postignemo, mi često odemo u neki ekstrem. I u tim momentima kada preteramo, kao kada se klatno pusti, ode se u drugu krajnost, što bi, u ovom slučaju, bila potpuna nebriga, od toga kako izgledamo, kako nam izgleda kuća, da li treniramo… Dakle, u pitanju je prepuštanje nekoj trenutnoj potrebi.“
Dejv Meknejm, samoproklamovani goblin čiji su tvitovi o ovom fenomenu postali viralni, izjavio je za britanski list Gardijan da goblin mode ne predstavlja nečiji trajni identitet, već stanje uma: „To je ono kada se probudite u dva ujutru i oteturate se do kuhinje, samo kako biste napravili neku masnu užinu, poput topljenog sira sa krekerima. Radi se o potpunom odsustvu estetike, jer – zašto bi goblina zanimalo kako izgleda?“
Ali, kako pandemija jenjava, barem u tom smislu da se širom sveta ukidaju gotovo sve mere, očekivalo bi se i da prokletstvo goblina prestaje. Ali, nije tako. Ako pogledate grafikon na Gugl Trendsu, videćete da je interesovanje za goblin mode naglo skočilo krajem februara ove godine. Dobro se kotira na Tviteru, ali i na TikToku, tako da ovo nije samo fantomski trend, kada milenijalci koji već ulaze u zrele godine pomisle da stavljanjem heštegova mogu da ostanu relevantni. Sve više ljudi ulazi u goblin mode.
Međutim, možda je i logično da goblin mode postaje jedna od vodećih filozofija, jer, dok se sa jedne strane pandemija smiruje, sa druge se, čisto zbog balansa, pretpostavljam, javila pretnja nuklearnog sukoba. Možda se ljudi s pravom pitaju koja je poenta imati trbušnjake, odlaziti u šetnje i ići na posao u ovakvom svetu. Da li će me trbušnjaci spasiti ukoliko svetske sile odluče da upotrebe nuklearni arsenal? Neće. Da li će me spasiti obrok iz mikrotalasne? Neće, ali barem ću se osećati za trunku bolje trenutak pre nego što udari atomska bomba.
„Dešavanja u svetu su u velikoj meri uticala, pre svega, na ideju o optimizmu, kontroli sopstvenog života, smisla, planiranja“, tvrdi psihoterapeutkinja Novkov. „Nakon jednog velikog stresnog svetskog događaja, odmah je naišao drugi, pa se zapitamo: ’Kako sada s ovim da se nosim?’ i ’Ima li smisla da bilo šta radim, planiram, da u nešto investiram’.“ Ona ističe da smo već umorni od pronalaženja različitih strategija za nošenje sa različitim izazovima i nekada je prosto lakše prepustiti se. Verujem da bi se i brojni negoblini složili s ovim.
Ono što je verovatno ohrabrujuće kod stanja goblina jeste činjenica da ne mora da traje večno. Ako goblin mode znači da ću nakon užasno naporne nedelje konačno imati taj luksuz neplaniranja ničega za vikend i bindžovanja svih serija koje tokom nedelje ne stižem da gledam, spremite mi goblinsku člansku kartu. Spa vikend u mojoj goblinskoj pećinici, pun pansion ispod ćebeta sa dostavom hrane i skakanjem sa strimera na strimer. Dobar je osećaj, nekako oslobađajući. Međutim, intervali tokom kojih ne radite ništa dobri su jedino kada služe kao pauza od rada. Ako goblin mode postane apsolutna životna filozofija koja vam onemogućuje da funkcionišete normalno, možda je vreme da pustite tog goblina. Kako da znamo da li smrznuti vafl jedemo samo zbog snimka na TikToku ili nam je to postao već standardni obrok u kom ne vidimo ništa čudno i bez problema bismo ga poslužili i majci da nam dođe u posetu? Koliko sme goblin mode da traje? Kako da razlikujemo da li smo samo ušli u goblin mode ili smo u dubokoj depresiji?
„Jako je važno prepoznati zdrav ili nezdrav goblin mode, da li smo tokom njega funkcionalni ili nismo“, kaže Novkov. „Ukoliko smo se u toj meri prepustili tom stanju da ne završavamo obaveze, probijamo rokove i duži vremenski period ne vodimo računa o zdravlju, to svakako nije dobro.“
Kako ova psihoterapeutkinja kaže, ključ je u emociji i stavu koji prati goblinsko stanje: „Ukoliko to prati emocija davanja oduška samom sebi, olakšanja, zabave i osećaja ležernosti, to je onda dobro za nas, jer smo relaksiraniji i nismo u grču da nešto moramo.“ Ali, druga strana medalje nije toliko bezazlena. „Ukoliko osećamo apatiju, mislimo da život nema smisla, nemamo ideju budućnosti i neke perspektive, onda to mogu da budu znaci depresije“, tvrdi Novkov.
Po svemu sudeći, goblin mode je sada ovde, jednako vlada internetom i realnim svetom, i ne planira da mrda nigde. I koliko god nam bilo udobno u pamučnom duksu i starim farmerkama koje više asociraju na mesto zločina, nego na standardnu uflekanu garderobu, nekad moramo da se trgnemo i izađemo iz te toksične zone komfora. I nisu nam potrebni veštice i čarobnjaci koji će nas osloboditi goblina. Dovoljan je, evo, besplatan savet pshiterapeutkinje – kombinacija kratkoročnih i dugoročnih planova.
„Najbolja formula bi bila: okej, tokom jednog dana, ili radne nedelje, imam mod tokom kog ću se prepustiti, gledati serije provesti dan u pidžami, ali moram da imam i dugoročnu perspektivu i uradim neke stvari koje mi možda u ovom momentu nisu prijatne, ali znam da će me dovesti do nečega što mi je važno i vredno“, objašnjava Novkov.
Tako i ja. Možda mi se to nije radilo najviše na svetu, ali upravo sam napisao tekst i poslao ga urednicama. On će biti odštampan, a ja plaćen. I onda ću za taj novac da kupim smrznute kanelone (mnogo smrznutih kanelona, jer će me solidno platiti) i pustiti drugu sezonu Euforije. Jer, u ovom haosu, to nekako najviše ima smisla.
Do sledećeg teksta…GOBLIN MODE: ON
Ilustracije: Siniša Janjić Re
Tipografija: Olga Đelošević
Do 26. januara ovaj tekst u celosti možete pročitati na našem sajtu, nakon čega će opet biti dostupan isključivo u našem štampanom broju!
0 Comments