BeoTura je projekat srednjoškolki i srednjoškolaca XIV beogradske gimnazije, nastao pod mentorstvom profesorki Lidije Šuice i Maje Keskinov. BeoTuru je realizovala organizacija Edukacija za 21. vek, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ona je rezultat savremenog pristupa obrazovanju, i zasniva se na istraživačkom radu na terenu, razmeni ideja, komunikaciji i saradnji.
Beogradski srednjoškolci aktivno istražuju i dokumentuju skrivene i javnosti manje poznate dragulje kulturno- umetničkog nasleđa Beograda. Proces istraživanja počinje odabirom lokacije, nastavlja se posetom i foto-dokumentacijom nakon čega se autorke i autori posvećuju istraživanju arhivskih tekstova i drugih pouzdanih izvora. Angažovanje gimnazijalaca se zasniva na entuzijazmu, želji za istraživanjem, učenjem i timskim radom. Trenutno je projekat podeljen na pet celina: Osmanski, jevrejski, kraljevski, socijalistički i srednjovekovni Beograd.
Tim BeoTure planira da u postojeće kategorije uvrsti i antički Beograd, obilazak ambasada, memorijalne spomenike i multikonfesionalni Beograd. Važan aspekt projekta čini celina Lične priče, u kojoj se javnosti predstavljaju nedovoljno poznate priče aktera različitih važnih kulturno umetničkih događaja iz istorije našeg grada. Tim BeoTure poziva čitateljke i čitaoce da ih kontaktiraju ukoliko žele da podele anegdotu ili događaj iz njihovog neposrednog okruženja ili porodice.
Sa profesorkom Lidijom Šuicom i učenicama Ivom Pešić i Katarinom Malešević smo popričali o projektu BeoTura, istraživačkom procesu, grupnom radu i manje poznatim draguljima kulturno-umetničke baštine Beograda.
Kako je nastala ideja o BeoTuri?
Lidija Šuica: U trenutku kada je predmet likovna kultura ukinut drugoj godini prirodnog smera u gimnazijama, Maja Keskinov i ja smo došle na ideju da organizujemo projektnu nastavu pomoću koje bi se učenice i učenici upoznali sa kulturno-umetničkom baštinom Beograda. Odlučili smo da oblast istraživanja započnemo od perioda Osmanskog carstva, i redom do današnjeg dana. Članica sam organizacije Edukacija za 21. vek, gde zajedno smišljamo i realizujemo različite edukativne programe. Pomislila sam da bi bilo sjajno ukoliko bi uspeli da nabavimo sredstva i stvorimo ozbiljan projekat poput BeoTure. Konkurisali smo kod Ministarstva prosvete i obezbedili sredstva kojima smo do 15. juna radili plaćeni deo programa. Angažovanje u okviru BeoTure je u potpunosti na dobrovoljnoj bazi, i zavisi od entuzijazma koji je primetan, pošto me đaći često pitaju za termine narednih obilazaka i novih oblasti istraživanja.
Izlazeći na teren, učenice/ci istražuju umetničke pravce i periode, nalaze izvore i dokumentuju prostor, čime se aktiviraju i razvijaju sopstvenu metodologiju odvojenu od konvencionalnog sistema učenja iz udžbenika.
Učenice i učenici su autori tekstova, istraživači i fotografi?
Lidija: Da, ideja je bila da zaštitimo i njihova autorska prava, tekstove i fotografije. Učinili su napor i samostalno fotografisali prostore o kojima pišu i koje istražuju. Bilo je različitih foto-dokumentacija prostora, više i manje uspešnih, koje predstavljaju proces njihovog razvoja i sazrevanja kao istraživača i autora. Poduhvat je obiman i zahtevan. Pored samog istraživačkog rada, ostvaruju dragoceno iskustvo rada u grupi i razvoja veština komunikacije. Koordinatori grupe organizuju podelu zaduženja čime se stvaraju nova poznanstva, izvan užih krugova prijatelja. Nastavu engleskog jezika primenjuju prevodeći tekstove, dok istovremeno uče tehničke aspekte rada na projektu, poput administriranja sajta i održavanja društvenih mreža.
Katarina Malešević: U početku me je zainteresovao aspekt fotografije, ali i marketinga zbog čega sam profesorki rekla da želim da se uključim u projekat. Fotografisanje kulturnih prostora Beograda, o kojima većina nas ne zna dovoljno, je zaista dragoceno iskustvo.
Iva Pešić: U okviru grupe fotografišemo izabrani prostor, čime ga dokumentujemo nakon čega razgovaramo, pravimo planove i predlažemo podelu poslova.
Zajedno se razvijamo i unapređujemo sistem rada.
Na koji način birate građevine ili prostore koje istražujete i predstavljate na BeoTuri?
Iva: Za svaku oblast je zadužen koordinator. Ja sam koordinatorka oblasti Jevrejski i Osmanski Beograd. U okviru oblasti za koju smo se opredelili započinjemo istraživanje pomoću literature i sajtova sa proverenim, verodostojnim informacijama. Nakon čitanja se trudimo da izdvojimo temu o kojoj pišemo prilagođavajući je konceptu BeoTure. Izazovi tokom rada uvek postoje, potrebno je neprekidno učiti i naći najbolji način za pronalaženje informacija i postavljanje istih na sajt.
Profesorke i autorke projekta „BeoTura” , Maja Keskinov i Lidija Šuica
Koliko je učenica i učenika XIV beogradske gimnazije uključeno u rad na Beoturi i kako funkcioniše saradnja sa institucijama koje obilazite?
Lidija: Između 15 i 20 učenica i učenika su uključeni u rad na projektu. Njihova aktivnost zavisi od angažmana van škole i slobodnog vremena koje žele da ulože u istraživanje i pisanje. Maja Keskinov je bila projektni menadžer i ugovarala je obilaske i sastanke. Svaka poseta je bila isplanirana i organizovana tako da nas na lokaciji sačeka kustos sa kojim bi razgovarali o prostoru u kojem se nalazimo u tom trenutku. Nakon obilaska i razgovora bih obezbedila literaturu Zavoda za Zaštitu spomenika, kako bi osnov za dalje istraživanje bio pouzdan.
Vi, između ostalog, dokumentujete ali i popularizujete prostore i događaje u Beogradu tako da neko ko nije upoznat sa istorijom našeg grada može da ga obilazi i istovremeno, pored utiska, sa sobom ponese i znanje obuhvaćeno na jednom mestu.
Iva: Dokumentacija i istraživanje kulturnog nasleđa je značajno, ali istovremeno i zapostavljeno. Mlađe generacije nisu dovoljno upućene u istoriju, kulturu i umetnost glavnog grada. Radom na projektu BeoTura smo se upoznali sa građevinama i znamenitostima Beograda pored kojih svakodnevno prolazimo i ne znamo dovoljno o njima. Prevođenje tekstova na engleski je u toku, tako da će i stranci imati pristup sadržaju.
Lidija: Za početak smo podelili oblasti istraživanja u pet grupa, odnosno vremenskih i prostornih celina. Osmanski, jevrejski, srednjovekovni, socijalistički i kraljevski Beograd. Nažalost, nismo mogli da obuhvatimo sve, ali planiramo da u naše kategorije uvrstimo i antički Beograd, ambasade, memorijale (memorijalna groblja i spomenike) i multikonfesionalni Beograd. Obuhvatićemo ruske, katoličke crkve, evangelističku crkvu i sinagoge. Trenutno pregovaramo i sa Zemunskom gimnazijom, pošto želimo da u BeoTuru uključimo i kulturno nasleđe Zemuna, kao i učenice i učenike Zemunske gimnazije. Sajt prvobitno nije bio u planu, i kada smo videli koliko materijala imamo, shvatili smo da bi bila velika šteta da tekstovi i fotografije propadnu, zbog čega smo pokrenuli sajt, i rad na aplikaciji.
Sajt je prebačen u bilingvalnu verziju zahvaljujući organizaciji Edukacija za 21. vek, i prevođenje svih tekstova je u toku. Planira se prebacivanje sadržaja na aplikaciju za šta nam je potrebna stručna i finansijska pomoć. Aplikacija je zamišljena kao virtuelni vodič, gde bi posetioci, ili stanovnici Beograda koji žele da nauče nešto više o svom gradu, mogli da izaberu, na primer, socijalistički Beograd i upoznaju se sa svim elementima tog aspekta našeg glavnog grada.
Koja oblast istraživanja se izdvaja kao nešto što Vas je posebno zainteresovalo i iznenadilo?
Katarina Malešević: Trenutno radim sa timom Osmanskog Beograda, i u okviru te oblasti se za mene izdvaja Bajrakli džamija u kojoj sam se osećala mirno i spokojno. Džamija je odisala gostoprimstvom, i u toku ture smo posetili i ženski molitveni deo. Takođe, oblast Jevrejskog Beograda je izraženo interesantna pri čemu bih izdvojila Jevrejski Muzej koji se nalazi na mestu stare Jevrejske opštine.
Iva : Iznenadila me je dugačka istorija Jevreja u Beogradu, o kojoj nismo dovoljno učili u školi i gimnaziji. U Jevrejskom istorijskom Muzeju, koji se prostire na oko 200 kvadratnih metara, smo napravili fantastične fotografije. U muzeju se nalazi značajan arhiv, i dve digitalne zbirke. Videli smo i celu matičnu knjigu Jevreja koji su živeli u Beogradu, od njihovog naseljavanja u trećem veku pa sve do drugog Svetskog rata, i nastanka Jevrejske opštine u Beogradu.
Kako mislite da će se razvijati, i koliko će trajati rad na projektu BeoTura?
Iva: Volela bih da traje što duže (smeh). Nadam se da će uskoro biti pokrenuta aplikacija kako bi se veći broj ljudi upoznao sa nedovoljno istraženim delovima Beograda. Rad na projektu uključuje obilazak arhiva i biblioteka (Narodna Biblioteka i Biblioteka Petra Kočića).
Katarina: Verujem da ćemo nastaviti sa daljim radom jednakim intenzitetom, i da ćemo uključiti više pravaca. Prijavila sam se za poziciju koordinatorke oblasti Antički Beograd, koja je u nastajanju. Mislim da ima veliki broj interesantnih stvari koje nismo obuhvatili i zato nastavljamo sa radom. Dokumentovanje, istraživanje i fotografisanje kulturnog nasleđa za mene predstavlja proces u kom uživam. Nadam se da ćemo u okviru projekta organizovati javna dešavanja i proširiti se na različite platforme. Razmišljali smo i o organizovanju događaja za prikupljanje sredstava kako bi BeoTura nastavila da funkcioniše.
Virtuelni vodič je sjajna ideja, pogotovu zbog toga što bi to bio vodič iz ugla učenica i učenika gimnazija.
Lidija Šuica: Trebalo je u aprilu da organizujemo konferenciju za sve nastavnike građanskog i istorije koji su me pitali šta bi mogli da obiđu u Beogradu. Čitajući različite vodiče, razmišljala sam na koji način da obuhvatim bogatu istoriju Beograda u jednu celinu. U međuvremenu, učenice i učenici istražuju Beograd u okviru projekta, i tada sam shvatila da su oni ustvari uradili taj deo posla, što je predstavljalo inspiraciju za razvoj BeoTure . Stranci dolaze u Beograd i žele da čuju o, na primer, socijalističkoj arhitekturi i umetnosti, što im mi sada omogućavamo na pristupačan i jednostavan način.
Lična Priča: Božidar Boško Jovanović, građevinski inženjer, sa Titom i Jovankom Broz
Pored, za sada pet, osnovnih kategorija na sajtu se nalazi i rubrika Lične priče. Važno je dokumentovati priče o ljudima koji su uticali na izgled i kulturnu baštinu našeg grada, a nečiji su baka, deka, rođak ili komšija. Kako ste odlučili da i taj aspekt uključite u Vaš projekat?
Iva: Segment Lične priče pozitivno doprinosi celom projektu, ali i izgledu stranice i osmišljen je kao zaseban segment sajta. Lična priča na neposredan način prikazuje nečiji život, istovremeno stvarajući širu sliku o Beogradu. U okviru svake veće oblasti (na primer Kraljevski Beograd) planiramo da uvrstimo link ka ličnoj priči. Povezaćemo događaje iz istorije sa ljudima iz našeg okruženja u čijim porodicama su bili akteri (ili potomci aktera) određenih važnih istorijskih događaja.
Lidija: Sakupljanje ličnih arhiva je uzbudljiv poduhvat. Čuvena operska pevačica Breda Kalef živi u Molerovoj ulici, u blizini XIV Gimnazije, i učenici su išli da je intervjuišu. Neverovatno je koliko uzbudljivih priča može da se otkrije u našem neposrednom okruženju. Podstičem učenice i učenike da istražuju svoje porodice iz čega se rodilo mnogo fenomenalnih iskustava. Jedna učenica je otkrila da je njen deda bio Alžirski revolucionar. Imamo veći broj ličnih priča koje ćemo postepeno objavljivati, zato nas pratite i uskoro očekujte nove sadržaje.
Fenomenalna ideja, želim im sreću u daljoj realizaciji.