Dva romantična filma u koja ćete se zaljubiti ovog leta

Romantične komedije, ali i ljubavni filmovi, obično se posmatraju kao žanr drugog reda. To jest, samo dok je u prostoriji filmska policija pred kojom smete da pohvalite jedino belgijski film od tri sata o ženi koja ljušti krompir. Kada ova arty farty ekipa nije u okolini, onda svi lepo možemo da priznamo da nema ničeg boljeg nego po 15. put reprizirati Notting Hill ili About Time, ali i 4 weddings and a funeral. Čak smo spremni da kažemo kako i Love Actually gledamo uz rusku salatu svake zime.

Vremenom, romantična komedija je prestala da bude komedija, a onda i romantična, a ljubavni filmovi su ili bili dozlaboga dosadni, ili je neko morao da umre. Međutim, ove godine su se pojavila dva nova naslova, koja prvo vraćuju veru u to da ovi žanrovi i dalje imaju smisla, a drugo, ovo su filmovi koje možete bilo kome da preporučite, od onih što gledaju filmove samo u Kinoteci, do onih koji od serija prate samo Zadrugu.

Prvo osveženje u posustalom žanru romantične komedije ponovo dolazi od Britanaca, tj. malo mlađih i urbanijih Britanaca. U pitanju je film Rye Lane. Možda i najbitnija stvar kod rom-komova se nalazi u samom imenu. Potrebno je da bude „rom“ tj. romantičan, sladak, da se na neki način zaljubiš u dvoje likova, odnosno da ti bude stalo do njihovog muvanja i njihovog zaljubljivanja. I moraš da ispoštuješ ovo „kom“, odnosno film mora da bude smešan. Rye Lane ispunjava oba zahteva.

Po klasičnom principu, njih dvoje se upoznaju, on (David Jonsson) je malo povučeniji, ona (Vivian Oparah) nije. On je tek ostavljen i odlazi na ručak da se vidi sa bivšom koja je sad sa njegovim najboljim prijateljem. Ona upada i glumi mu novu devojku, da bi skupio poene pred ovom što ga je ostavila. Onda njih dvoje nastavljaju šetnju kroz deo južnog Londona iz imena filma, kao kakav Before Sunrise dvojac, ali koji sluša Stormzy-a. Naravno, kako vreme prolazi, kao i jedna krađa, odnosno vraćanje vinila albuma The Low End Theory benda A Tribe Called Quest, saznaćemo da je i ona po sistemu ispod Mire 3 kila emocija vire. Pa tako, pored zaljubljivanja, shvatimo da njih dvoje popravljaju u onom drugom sve što treba da se popravi. A i jako su slatki dok to rade.

Dvoje glavnih glumaca su jako šarmantni, likovi su dobro napisani, muzika je sve najsvežije iz Londona, Acid Jazz sreće Grime London. Rediteljka Raine Allen-Miller je sve uslikala šareno i puno života fisheye kamerom. I dobijamo sjajno ime za Tacos restoran koji se zove Love Guac’tually. A i u njemu ćete videti jedan cameo jako poznatog lica.

Drugi film danas na tapetu koji preporučujem, i ako imate vremena da ogledate b2b iliti jedan za drugim sa prethodnim, jer odlično pašu, jeste Of an age. Nije komedija, ali ćete se sigurno par puta nasmejati. I kao u slučaju prethodnog filma, zaljubljujete se u glavni par, s tim što su ovde u pitanju dva tipa. On je Srbin iz Bosne (Elias Anton), u Australiji, izbegao iz rata, i upoznaje se sa bratom svoje najbolje drugarice (Thom Green). Ta ista najbolja drugarica (Hattie Hook) se probudila nesvesna na nekoj plaži i njih dvojica moraju da odu po nju i da probaju da ih odvedu na takmičenje iz plesa.

Naš Srbin još nije sam sa sobom siguran da li je gej, ili jeste, ali to nikad nije naglas rekao, dok njegov budući partner to vrlo dobro zna i govori o bivšem (koji se zove Goran, što je možda hint koji ukazuje na ime reditelja Gorana Stolevskog), o kasetama koje je slušao i knjigama koje je čitao. Kao u malopre pomenutoj Before trilogiji, ili možda približnije kao u Call Me By Your Name, gledamo upoznavanje i smuvavanje, a onda i presek nekoliko godina kasnije, kad su stvari mnogo drugačije, zrelije, ali ne i manje bolne.

Priča o Argentini koja se stalno provlači, kao i mogućem budućem životu tamo, priziva i Wong Kar Wai-a i njegov film Happy Together, tako da će mnogi filmski zanesenjaci uživati u tim omažima, a svakako vam neće biti svejedno kad se niotkuda kao saundtrek u filmu čuje Čola i Ako te odvedu. Ima i Brege, ali i pesama u saradnji sa Cezariom Evorom, kao i hit koji smo možda više upamtili kad ga je posle Brega prepakovao za Čolu i nazvao Tabakera.

Dijalozi između njih dvojice su zaista inteligentno napisani, tako da uvlače u priču nakon koje ćete zaista navijati za mladi par. Stolevski je već osvojio arthouse publiku širom sveta svojim hororom pod velikim uticajem drugih A24 uradaka, You won’t be alone. Ovde je pružio intimniju priču, u kojoj je tako lako obrađivao i slikao likove, da ne sumnjamo u to da je uložio dosta biografskog, kao i da je sve ove ljude u nekom trenutku svog života u Australiji zaista i upoznao.

Australija se oduvek najbolje slika kao pustara na kraju sveta, sa trashy ambijentom, u kojoj žive Srbi, Hrvati, Grci i ostali narodi pobegli iz ko zna kog razloga, i tu na takvom kraju sveta, sa sve Čolom u muzičkoj pozadni, ovaj film postaje taj dirljivi ljubavni film u koji uplivate jer vas zaintrigira to što je glavni lik Srbin, a ostajete zbog zaljubljivnja kakvo dugo niste videli u igranom filmu.