Bluz gospođe B.
tražila sam nekog da mu pričam
o ljubavi koju osećam
prema džesi ver
banana hlebu
o životinjskim porođajima
šišanju kose makazama
kojima otvaram flaše
o peglanju posteljina
nijansama sive boje
o tome kako ne želim da se okrenem
jer čujem zvuk mljackanja mačke
volela bih da u stanu imam miševe
smanjila sam plakanje za momcima
jednog sam čekala satima na vetru
a drugog nekoliko godina
ovaj prvi je hteo da mu rađam decu
drugi se nikada nije pojavio
tražila sam nekog da mu pričam
kako bih stalno nekuda odlazila
i vraćala se posle nekoliko dana
ne znam da li sam uklopljena
u trenutni mir
tu gde se nalazim su
šuma i ptice
knjiga pod ćebetom
juče mi se išlo u japan
danas mi se ide u argentinu
sutra bi trebalo
da počnem sa plivanjem u bazenu
umesto u suzama i ugljenim hidratima
za petnaest dana karantina sam
sedamdeset puta konzumirala alkohol
tri puta skuvala normalan ručak
dva puta oprala prozore
dva puta pogledala seriju
imala tri nervna sloma
pedeset puta plakala
a malopre na igralištu
videla sam devojčicu
koja uči da vozi rolere
tražila sam nekog da mu pričam
kako mislim da ću iz svega ovoga
izaći ružna i da se nikada neću udati
i zašto me na razgovoru za posao
uvek pitaju da li sam udata
da li planiram porodicu
kao da sam ženka nosoroga
ili aparat sa voćkicama
odrično odgovaram osmehom
dok zamišljam kako ih probadam kopljem
kroz njihova elegantna odela
sve što želim je da zauvek
sedimo na krovovima i slušamo muziku
i uvek bude temperatura
dvadeset četiri stepena
ne moramo da se budimo rano
i sudovi da se peru sami
tražila sam nekog da me dira
kao da bere kupine
da mu kažem kako želim
da preko njegovih ramena
gledam perast
da mu pričam o zemlji
koju su osvajali naši pradedovi
oko koje su se posle
sudili naši dedovi
kako je sreća kad dobijem
dva mejla bez greške
i kad mi ne pokisne veš
volim miris acetona i laka za nokte
zamišljam da imam četvoro dece
dok kačim veš
život sa mnom je polje lavande
i neplaćenih računa za struju
tražila sam nekog da mu pričam
kako nedeljom jedem kolače za doručak
stojim dugo ispred ogledala
u majici na bretele
pitam sebe kako si danas
raduje me to što je
u sedam i petnaest još uvek dan
kako mesim hleb
sa razlivenom maskarom na jednom oku
i već nekoliko dana razmišljam o grljenju
verujem da ono ne može da se zaboravi
nešto kao plivanje ili vožnja bicikla
prilično sam dobro
s obzirom da mi je celi život
odložen za četiri meseca
i dalje optimistično hodam ovom planetom
bez ideje o kidanju vena viljuškom
ili izgladnjivanju do smrti
vesela sam i satkana od opštih mesta
poput biće sve u redu
imam dobar recept za domaće lepinje
tražila sam nekog da mu pričam
kako imam skoro 30 godina
i još nisam naučila
da je sasvim u redu
da budem neraspoložena
imam teglu krema od lešnika
i bocu malvazije
masku na licu
i mračne pms svečanosti
pitam se zašto čovek ne može
da ubaci sebe u mašinu za pranje veša
i opere se na devedeset stepeni
danas sam šetala i mislila
koliko volim ovaj grad
i kako ne bih mogla da zamislim
da ga neko ruši
pali ili granatira
kako ne bih podnela
da snajperima skidaju moje komšije
kao patke na video igricama
tražila sam nekog da mu pričam
kako ljudi imaju nekoliko života
a ja ne mogu ni ovaj jedan
kako sam umesto drugarici
greškom poslala urednici
fotografiju na kojoj sam gola
a ona kaže da sam lepa
i sve to dok mi gori kajgana
najveći strah mi je
da ću negde u javnosti
ispasti previše gola
mačka leži na mom krevetu
i jede parče šunke
juče sam poželela
da idem na posao
danas ne mogu da zamislim
da sedim u kancelariji
i slušam tuđe intimne priče
i žvakanje obroka
tražila sam nekog da mu pričam
kako mrzim da instaliram programe
i ljuštim kivi
da se raspadam se tuge
kada čujem kako pas
u stanu iznad našeg
cvili kad ga ostave samog
kako jedna majka
u prijedoru čeka sina
da se vrati iz druge smene
sa posla
na koji je otišao
pre dvadeset sedam godina
tražila sam nekog da mu pričam
kako je moja majka u mojim godinama
imala ćerku u trećem razredu osnovne
i drugom muzičke škole
a ja ne umem da spremim doručak
da ne zapalim kuhinju
kako je neprocenjiv onaj trenutak
kad otvorim kesicu kafe
pa se u meni spoje
tango i užičko kolo
kad si osoba mog formata
dobro je to što nosiš obuću broj trideset šest
loše je to što ti je svaka sijalica previsoka
uvek sam se pitala
da li se tata radovao kada sam se rodila
da li se dobro napio sa drugovima
dok se mama vraćala u život
tražila sam nekog da mu pričam
kako volim jaku nezdravu hranu
i dobar nezdravi alkohol
i da bih volela da mi neko
izmasira vrat i ramena
jer umirem od bolova
kako su me kao malu
obećali komšiji iz ulice
i pitam se šta bi danas bilo
da se taj nije ubio
da li bih imala prava
da biram način života
kao što biram cipele
da li bi me tukao
a posle pričao kako me voli
da li bi prihvatio činjenicu
da bih abortirala neželjeno dete
ili bi me zbog toga isterao na ulicu
tražila sam nekog da mu pričam
kako više volim
bele trešnje od crvenih
i o tome kako sam se jednom
umalo onesvestila
mirišući novi omekšivač
kao da su nečije ruke
Aleksandar Đoković dolazi iz Vrnjačke Banje. Rođen je 1986. godine. Po zanimanju je strukovni inženjer mašinstva. Piše poeziju i kratku prozu. Svoje pesme je objavljivao na internet portalima, a nekoliko pesama prvi put izlazi u štampanom izdanju u zborniku mlađih vrnjačkih pesnika „Između plime i oseke”. Svoju prvu samostalnu zbirku poezije „Sve biće u redu” objavljuje 2019. godine u izdanju GID „ Interprint”. Živi i radi u Beogradu.
0 Comments