Šesto izdanje jedinog Rok kampa za devojčice u ovom delu Evrope održano je od 11. do 17. jula u Kruševcu. Tokom ovih sedam dana, devojčice uzrasta od 11 do 15 godina upoznaju se sa osnovama sviranja gitare, bas gitare, bubnja ili klavijature, kao i osnovama snimanja i produkcije zvuka. Pored muzičkih radionica, devojčice su pohađale i edukativni program čija je koordinatorka Milica Crkvenjakov, omladinska radnica koja vodi popularni kanal Draga devojčice na društvenim mrežama. Devojčice su bile podeljene u bendove i imale su priliku da uče od deset mentorki, mladih muzičarki sa domaće alternativne scene. Glavni cilj radionica sa mentorkama je da devojčice pripreme svoje autorske pesme.
Odlučili smo da zavirimo na radionice na kojima su se održavale probe autorskih pesama i započnemo razgovor sa ovogodišnjim mentorkama. Prvi utisak ostavio je talas neverovatne pozitivne energije koji dočeka svakoga ko se pridruži. Devojčice nisu skidale osmeh sa lica i bile su nestrpljive da savladaju osnove sviranja kako bi mogle da pređu na naprednije tehnike i zadive porodice i prijatelje svojim prvim pesmama. Mentorke su se posvetile svakoj devojčici individualno i podrška su im u momentima nesigurnosti i treme.
Dve mentorke već vrlo dobro znaju kako ti momenti izgledaju i iz ličnog iskustva jer su i same bile učesnice Rok kampa za devojčice, a sada su imale priliku da se na kamp vrate kao mentorke. Milica Mitić bila je mentorka na gitari, a Katarina Zarić na bas gitari. Zanimalo nas je na koji način je iskustvo učestvovanja na kampu uticalo na njihov mentorski rad sa decom.
Milica: „To iskustvo mi je svakako jako važno. Sećam se svojih problema i nesigurnosti, šta mi je bilo najzanimljivije a šta najteže na kampu i trudim se da to prepoznam kod dece i pomognem im najbolje što mogu. Volela bih da devojčicama pružim divno iskustvo, da razumem njihove potrebe i želje. Znam da ovaj kamp može napraviti veliku pozitivnu promenu u njihovim životima, jer se to desilo i meni te 2018. kada sam prvi put učestvovala. Pre toga sam svirala jedino u velikim grupama, a na Rok kampu sam po prvi put dobila priliku da se istaknem u bendu i isprobam na novim instrumentima koje sam kasnije zavolela.”
Katarina: „Da, i meni je iskustvo učestvovanja na kampu dosta pomoglo u mentorskom radu. Znam šta im smeta, šta ih plaši, čega se stide. Ponekad su zatvorene i misle da ne smeju da kažu nešto, i sada mogu primetiti jasnije takve probleme. Lakše je deci da mi se otvore, znaju da ih razumem potpuno. Sa druge strane, pošto sam mlada mentorka, teže mi je ponekad da uspostavim autoritet. Samim tim, to što sam im bliža godinama od većine drugih mentorki je i mač sa dve oštrice.”
Sa svim pitanjima oko pisanja teksta i tehnike pevanja devojčice mogu da se obrate mentorki Ivi Mišović, poznatijoj kao Iva Lorens. Iva Lorens je kantautorka iz Beograda, sa 16 godina dobila je stipendiju u Americi kako bi pevala u džez horu Fryeburg Akademije. Muzičke studije završila je u Berlinu kao stipendista muzičkog instituta BIMM, a industriju je upoznala i kao novinarka i voditeljka MTV-a.
Iva: „Devojčice su energične i haotične u najpozitivnijem mogućem smislu, imaju puno ideja. Učim ih da dosta razmišljaju o tekstu zato što primećujem da dosta preuzimaju od bendova, pevača i pevačica koje slušaju. Ja se ipak trudim da ih navedem da ideje za pesme preuzimaju iz svog života, svojih ličnih razmišljanja. Generalno mislim da deca tog uzrasta imaju dosta toga važnog da kažu. Pokušavam da ih ohrabrim na to i primerima uspešnih pevačica koje su u njihovim godinama već započele karijere kao što su Billie Eilish, Lorde, Kate Bush, Bjork. Jako mi je važno da probude tu kreativnost u sebi. Nekim devojčicama to lako ide, dok neke nisu sigurne za sada kako da se izraze na pravi način, iako imaju sjajne ideje. Nekada devojčice dođu na probu sa već gotovim tekstom, i meni je važno da razumeju da je u redu da im članovi benda menjaju taj tekst. Zajedničko pisanje teksta je ipak i druženje. Najveći izazov u radu sa devojčicama mi predstavlja to da ih pravilno usmerim i objasnim im da je najbitnije biti iskren. Ne bi trebalo da se stresiraju ko će kasnije čuti njihove pesme i kako ce reagovati. Muzika je tu za njih, ona im služi kao terapija i kao način izražavanja. Na kraju dana, muzika koju oni stvore će biti uspešna samo ako je iskrena i ako su ponosni na nju.”
Marija Nikolić, mentorka grupe za klavijature, je multiinstrumentalistkinja i nastavnica muzičke kulture. Učestvovala je u raznim muzičkim projektima kao što je Art aparat, mentorka je Rok kampa za devojčice od prve generacije, svirala je u nekoliko beogradskih bendova i dugogodišnja je članica alternativnog hora Horkestar. Poslednjih nekoliko godina aktivno se bavi DJ-ingom pod umetničim imenom Časna sestra.
Marija: „Ja sam fascinirana ovogodišnjom generacijom učesnica. Tokom proba bendova potpuno izgubim pojam o vremenu jer devojčice iznose puno ideja i zainteresovane su za sve, ne stignem ni da pogledam na sat, a već smo uveliko prekoračile to vreme predviđeno za rad. Devojčice su jako inspirisane, na primer, danas sam im usputno predložila neku temu za pesmu o kojoj mogu razmišljati, i već su sastavile dva teksta o tome. Dešava se da devojčice nemaju nikakvo osnovno znanje na izabranom istrumentu, ali je njihov prirodan talenat odmah uočljiv i već za nekoliko dana brzo napreduju. Ja sam mentorka Rok kampa još od samog početka, dakle, imam godine iskustva i to mi omogućava da se sada mnogo lakše borim sa izazovima koji su mi bili teži na prvom kampu. Takođe sam i nastavnica muzičkog, pa sam navikla na konstantan rad sa decom, mada je Rok kamp ipak jedna drugačija priča od obične skole. Poletnije je, interesantnije, sam pristup deci je potpuno drugačiji. Naravno, učesnice se menjaju iz godine u godinu, pa je svako novo mentorstvo uvek drugačije iskustvo.”
Ovogodišnja mentorka za muzičku produkciju je Ariadna Vrljanović-Zhao, mlada srpsko-kineska polimodalna umetnica. Diplomirala je na studijama drame i filma na Univerzitetu Kent u Kanterberiju. Ariadna je završila Guildhall letnju školu za nastup u mjuziklima, kurs za muzičku produkciju i pevanje na Pointblank-u u Londonu i dobila diplomu iz oblasti kompozicije na OCA (deo University for the Creative Arts).
Ariadna: „Prvih par dan deca su bila stidljiva, bilo je neophodno uložiti dosta truda da bi nam se otvorile. Ispalo je da je ta trema bila zatišje pred buru jer, kada su uspele da se oslobode, odmah su izložile bezbroj ideja, pokazale su nam kakve su zapravo. Neke devojčice imaju prethodnog iskustva u ovoj oblasti, a nekima je sve što radimo na računaru potpuno novo. Muzička produkcija je jako specificna grana, u principu, pored tog umetničkog dela postoje mnoge tehničke stvari kojima devojčice moraju ovladati na kampu. Veliki izazov je preneti to znanje za nedelju dana, to su izuzetno kompleksna polja koja predstavljaju izazov deci. Postoje mnogi termini koje im treba predočiti na pravi način, treba dosta vizuelno to obraditi kako bi im bilo zapravo jasno. Ali, iako je tehnički deo ključan, deci takođe treba objasniti da je to umetnost, a ne suva tehnika, uloga inspiracije je, dakle, jako važna.”
Bendovi svakog dana imaju radionice instrumenata i sa mentorkama Marijom Gavrilović, Selenom Simić, Biljanom Šunjkom, Aleksandrom Stamenković i Marijom Uzunovskom.
Selena Simić je završila jazz odsek za bubnjeve. Svirala je sa bendovima Hadži Prodane Duše, Aeternia, Fandango, Vibrator u rikverc, Svilen Konac Project, Goatmare & HellSpades i Raskid13. Nastupala je širom regiona sa Dragoljubom Đuričićem i njegovom bubnjarskom grupom Balkanska Lavina. U okviru FEMIX-a 2015. godine vodila je bubnjarske radionice za devojčice. Od 2017. vodi mentorski tim Rok kampa za devojčice i stalna je mentorka na bubnjevima. Trenutno je aktivna u jedinom srpskom ženskom death metal bendu Nemesis, a svira i u bendu Jenner. Imala je oko 400 nastupa uživo, snimila 3 albuma i nekoliko desetina singlova sa različitim autorskim bendovima.
Selena: „U bendovima za koje sam zadužena je atmosfera dosta divlja na dobar način jer se sasvim slučajno desilo da se spoje male pankerke u dva benda. To je rezultiralo neverovatnom energijom koja se ne smanjuje kako dani prolaze. Mislim da je ovo odlična prilika za decu da se druže, to su devojčice koje imaju malo neobičniji muzički ukus u odnosu na ostalu decu u njihovom okruženju. Puno im znači da upoznaju vršnjakinje sa sličnim interesovanjem.”
Mentorka na bas gitari je Marija Uzunovska. Rođena u Skoplju i po profesiji je defektolog, a muzičku karijeru je započela u ženskom bendu „Metaversus“. Članica je benda Noćni putnici koji je na drugom Bass player festivalu u Mladenovcu osvojio nagradu publike. Svirala je sa kantautorom Ivanom Kićanovićem, sa čijim bendom su ušli u finale ovogodišnjeg Beogradskog autorskog rok festivala (BARF). Odnedavno svira i sa autorskim bendom Nevreme, koji sprema novi album.
Zajedno sa Selenom sa grupom za bubanj radi Biljana Šunjka. Biljana je sa bratom napravila bend pod nazivom Čupavci. Posle 10 godina rada na obradama pesama raznih izvođača, Čupavci su počeli rad na autorskim pesmama i objavili prvi EP „To sam ja”. Biljana je članica bendova Zona Katastrofe i Prvi Red. „Deca su jako uzbuđena, napreduju mnogo brže nego što smo očekivale. Jako mi je drago što su vrlo solidarne, na primer, nakon svake odrađene vežbe sve tapšu jedne drugima!”, ističe Biljana.
Aleksandra Stamenković je mentorka na gitari. Osnovala je hard rock bend Cat O’Nine Tails. U 2013. godini osnovala je ženski heavy / thrash metal bend Jenner u kom svira gitaru i komponuje i peva. Bend je nastupao na brojnim festivalima, a do sada su objavile album „To Live is to Suffer“, EP „The Test of Time“ i kasetu „Demo 2015“. Pored Jenner-a, od 2018. godine član je benda Sigma Epsilon, a svirala je i na nekoliko koncerata sa slovenačkim bendom Hellcats i gostovala na studijskim snimcima bendova Superhammer i War-Head.
Marijana Gavranović je mentorka na klavijaturi. Trenutno studira kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i bavi se komponovanjem i pisanjem aranžmana. „Ja sam oduševljena atmosferom u bendovima! Takva atmosfera je imala plodno tlo da se stvori zbog same ideje kampa koja je zaista odlična. Mislim da je diskriminacija česta kod dece koja su drugačija od vršnjaka, koja slušaju drugačiju muziku od komercijalne i imaju drugačiji stil oblačenja. To je još izraženije kod devojčica. Takve devojčice na ovom kampu imaju priliku da dođu do izražaja, oslobode se i prihvate sebe, delom putem muzičkih radionica, a delom kroz edukativni program. Neke devojčice dođu na kamp stidljivije od ostalih, povučene i bez samopouzdanja da iskažu svoje mišljenje. Ja konkretno radim na tome da ih oslobodim što više, da im pokažem da su one ovde došle prvenstveno da se dobro zabave i druže.”, zaključuje Marijana.
autorka teksta: Ana Stanković
fotografije: Kaća Dimitrijević
0 Comments